BEOGRAD 23. 02. 2012

PRESS

Komentar dana - Rade Stanić

Prismotra

Srbija možda i neće dobiti priliku da se pridruži kontroverznom sporazumu o sprečavanju piraterije (ACTA). Naime, Evropska komisija je juče zatražila da Evropski sud pravde utvrdi da li je on u skladu sa osnovnim ljudskim pravima i slobodama

Pre Evropske komisije, to su zapravo zatražili demonstracijama građani Poljske, Češke i još nekolicine zemalja. Mi, istini za volju, nismo imali razloga za proteste. U skladu sa izrekom „Gde svi Turci..." Srbija je pokazala tek načelnu zainteresovanost za priključenje ACTA, a što je u skladu sa rezultatima malog istraživanja Pressa koje je pokazalo da naši zvaničnici zapravo pojma nemaju šta u njemu piše.

A da u sporazumu pišu neke vrlo opake stvari tvrdi, između ostalih, i Žak Atali, francuski filozof. „Uvođenje globalne vladavine prava ne treba da bude smrtna presuda za demokratiju", kaže on povodom ovog sporazuma.

Smrtna presuda i za demokratiju u Srbiji, iako (još) nismo potpisnici: jedan od članova, npr. kaže da bi nadnacionalna ACTA komisija imala obavezu da primora na poštovanje sporazuma i one države koje ga nisu potpisale.

Sporazum ima još mnoštvo članova koji svojim sadržajem čine neverovatnu činjenicu da su ga potpisale 22 države EU, SAD, Japan. Na primer, države su obavezne krivično da gone provajdere koji odbiju da nadziru i cenzurišu komunikaciju na internetu; predviđa se akcija za sprečavanje budućih prekršaja, šta god to značilo, ali u tu akciju nisu uključeni sudovi; neki od članova omogućavaju zabranu blogova, P2P mreže i deljenje besplatnog softvera. Sporazum čak omogućava kazne za sve što je besplatno na internetu, jer bi na njemu trebalo da se radi samo na „komercijalnoj bazi": prevedeno na običan jezik, račun bi nam sledio i za slanje običnog mejla.

Zaključak Atalija jeste da ACTA pod izgovorom globalne borbe protiv piraterije „zapravo podstiče prismotru građana, pretvarajući države u pomoćne policijske aparate u službi velikih kompanija". Moglo bi se tu samo dodati da su vlasti i kompanije na istom zadatku. Nije to teorija zavere, pogotovo ako iz iskustva znate da za borbu protiv pirata nisu potrebni drastični zakoni već su na raspolaganju vrlo jednostavna sredstva. Probajte, recimo, da ilegalno skinete film „U zemlji krvi i meda". Na raspolaganju su vam stotine i stotine fajlova. Posle nekog vremena shvatićete zašto to nećete moći. Da sad baš ne otkrivam sve.

Rade Stanić, Beograd