Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

KOMENTAR DANA - BORISLAV KAŠANSKI

24. 02. 2012.

Zvezda - Srbija

Stigao sam preksinoć kući s posla taman na vreme da odgledam drugo poluvreme utakmice Lige šampiona Olimpik Marsej - Inter.

Fudbal je bio mlak i dosadan, pa su mi misli nekako otplovile unazad i setio sam se istog tog Olimpika, Barija, stadiona „Sveti Nikola", proleća 1991. godine...
Bio je to veliki dan za Zvezdu i Srbiju. Finale Kupa šampiona. S druge strane terena isti taj Olimpik koji sada gledamo samo na televiziji. A za to vreme Zvezda, ista ona Zvezda koja je tog dana osvojila najviše što se u evropskom fudbalu osvojiti može, posrće u blatu Ivanjice, Kule, Jagodine, Borče...
I da se potpuno razumemo, ne pišem ovo zbog fudbala. Pišem zato što smo svi mi zajedno, kao država ili društvo ako vam se tako više sviđa, za ovu 21 godinu, koliko je prošlo od te 1991. do ove 2012, zaglibili u nekom blatu vrlo sličnom onom u kojem se danas valjaju poluamateri (po fudbalskom znanju, ne po primanjima) sa „Marakane". U tom blatu pregrmeli smo nekoliko ratova u kojima zvanično nismo učestvovali, sankcije, bombardovanje, pobedili (tako su nam bar rekli) NATO, živeli u tri različite države iako se nigde nismo selili, izgubili Kosovo, ušli u ekonomsku krizu onda kada je drugi još nisu ni sanjali, živeli sa tri-četiri marke plate mesečno, skinuli vlast 5. oktobra i doživeli da nam ubiju premijera nekoliko godina kasnije...
I sve to za 21 godinu. A sada gledamo Olimpik samo na TV-u. Propast srpskog fudbala jednostavno je samo slika i prilika puta jedne zemlje i njenog naroda koji je izgubio tlo pod nogama i godinama već bezuspešno pokušava da ga pronađe. Ne ide nam u fudbalu, ali za to me, iskreno, baš briga. Boli me, međutim, što nam ne ide ni u politici, ekonomiji... što u predvečerje novih izbora opet isplivavaju stare aveti, što se ponovo potežu (ne)postojeće afere i što je važnije sj..... drugog nego li reći nešto pozitivno o sebi.
Predstoje nam vrući meseci. Isplivaće na površinu nečiji najgori košmari, sahranićemo ko zna koliko živih ljudi (ne znam odakle mi utisak da je početak toga navodni slučaj Biljane Srbljanović) i biće nam važno samo da komšiji crkne krava, bez obzira što će možda za njom skapati i naša. A mora li baš tako?
Srbija definitivno nema vremena za gubljenje. Protraćili smo Bari, protraćili smo 5. oktobar, šta je sledeće?     

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati