13. 01. 2009

PRESS

Hrana bogova

Grci lagano uživaju u jelima kako bi najbolje osetili njihov raskošni ukus. Uz meze i glavno jelo piju uzo, cipunu (rakija) ili belo vino. O običajima i specifičnostima poznate kuhinje priča Marina Papanastasiou, ataše za štampu grčke ambasade

Priroda je bila darežljiva prema Grčkoj. Raskošne primorske i planinske regije podarile su joj obilje raznovrsnih svežih sastojaka koji svojim ukusom i hranljivošću oplemenjuju mnoga jela. U razgovoru s atašeom za štampu grčke ambasade u Beogradu, gospođom Marinom Papanastasiou, saznali smo da je u Grčkoj kulinarstvo bilo veoma važno odvajkada. Mnogi ukusni grčki specijaliteti vode poreklo upravo iz antičke Grčke, a kod nekih se, zbog istorijskih okolnosti, osećaju i orijentalni uticaji iz Male Azije. Posebnu čar grčkoj kuhinji daju specifična filozofija života i očuvani običaji.

- U Grčkoj lagano uživamo u jelima kako bismo najbolje osetili njihov raskošni ukus. Zavisno od doba dana i raspoloženja, uz meze i glavno jelo pije se uzo, cipuna (rakija) ili belo vino. Zbog sorti grožđa koje u Grčkoj uspevaju, uglavnom se proizvodi belo ili roze, dok je crveno vino prava retkost. Druženje za trpezom važan je socijalni momenat u našoj kulturi. Savremeni tempo života uveo je mnoge promene, ali zato je nedeljno popodne rezervisano za porodične ručkove. Tada se ritualno okuplja ne samo uža već i šira porodica - kaže Marina Papanastasiou.

Maslina, dar od bogova

Jedna od najvažnijih odlika grčke kuhinje je bogatstvo ukusa i blagotvornih namirnica koje su veoma zdrave. Među najstarijim sastojcima koji se koriste u grčkoj kuhinji izdvaja se maslinovo ulje. Legenda kaže da su drvo masline u drevna vremena Grci dobili na dar od boginje Atine, po kojoj su nazvali svoj polis u znak zahvalnosti.

- Grčka jela svoj specifičan ukus duguju maslinovom ulju koji čini osnovu mnogih specijaliteta. I masline se takođe veoma često koriste u našoj kuhinji. Oko dve trećine Grčke pokriveno je maslinjacima i u svakoj regiji uspevaju različite sorte. Grčka je jedan od najvećih proizvođača maslinovog ulja i jedina zemlje u kojoj se pravi vrlo kvalitetno ekstra devičansko ulje - objašnjava gospođa Papanastasiou.

Drugi važan sastojak koji određuje grčku kuhinju je feta sir, koji su pre nekoliko hiljada godina počeli da prave u planinskim predelima pastiri od nepasterizovanog mleka. Kako tradicija nalaže, ovaj sir se pravi u obliku kocki. Iako se proizvodi širom sveta, grčka feta je ipak posebna.

- Probala sam vašu fetu koja je vrlo ukusna, ali potpuno je različita od grčke. Za razliku od mnogih varijacija koje se proizvode u Evropi od kravljeg mleka, grčka feta se pravi isključivo od kozjeg i ovčijeg mleka, zbog čega ima jedinstven ukus. Zahvaljujući posebnom načinu proizvodnje, feta je priznata kao grčki nacionalni proizvod - ukazuje ataše Marina Papanastasiou.

Bogatstvo začina

U grčkom podneblju veoma dobro uspevaju različite aromatične biljke poput origana, mente, belog luka, bosiljka, majčine dušice, ali i slatkasti začini kao što su cimet, karanfilić i muskatni oraščić. Zbog toga se u pripremi jela obilato koriste raznovrsni začini kako bi imala jak i bogat ukus. Ali dodavanjem začina ujedno se neguje i zdravlje jer mnogi su odlični antioksidanti koji sprečavaju štetno dejstvo slobodnih radikala.

- Origano je jedan od začina koji se najčešće koristi. Ovaj začin obavezno se posipa po grčkoj salati, ali dodaje se gotovo svakom jelu. Beli luk je takođe važan sastojak, naročito u salati "zaziki" koja se pravi s jogurtom i krastavcem. Jela od mesa imaju raskošan ukus jer se za njihovo spremanje uglavnom koristi aromatična mešavina soli, bibera i aleve paprike - kaže Marina Papanastasiou.

Za proslavu Božića, ali i u drugim svečanim prilikama, sprema se punjena ćurka ili pečenja jagnjetina s krompirima. Jagnjetina je jedan od najcenjenijih specijaliteta koje mnoge domaćice spremaju kada žele da ukažu posebnu čast svojim gostima. Grčka musaka, sarmice od loze "dolmate" i zapečeni rezanci "pasticio" poznati su specijaliteti u celom svetu. Svakodnevno se spremaju i plodovi mora i različite vrste morski riba, ali omiljeno jelo Grka su neizbežni ražnjići - suvlaki.

- U regionu postoje jela slična suvlakiju, na primer, turski kebab. Ali naš suvlaki se odlikuje posebnim ukusom jer se uvek sprema vrlo začinjen. Kao i giros, pravi se isključivo od svinjetine i jede se sa zaziki salatom, svežim paradajzom i pečenim krompirom. Upravo ta kombinacija čini grčki suvlaki jedinstvenim. U Grčkoj ga u žargonu nazivamo "prljavom" hranom jer mnoga mesta na kojima se pravi su neugledna. Ali to na ne sprečava da često uživamo u ovom ukusnom jelu - otkriva naša sagovornica.

Ali, osim mesa i ribe, ključan deo grčke trpeze čine različite salate.

- Najpoznatija je svakako grčka salata koja se pravi s paprikom, paradajzom, krastavcem, zelenom salatom, maslinama i fetom. Ali u Grčkoj salate su veoma popularne i postoji bezbroj kombinacija. Jedna od omiljenih je makedonska salata, koja se pravi na severu Grčke. Odlikuje se živopisnim bojama jer se sprema kao mešavina belog i crvenog kupusa, šargarepe i paprike - kaže naša sagovornica.

Lokalni specijaliteti od globalnog značaja

Grčka je podeljena na deset regija pa je u njenoj kuhinji prisutna velika raznolikost, a svaka regija poznata je po određenim specijalitetima.

- Ostrvo Santorini poznato je po sušenom paradajzu i "santo" vinu, dok se na Kritu sprema vrlo ukusno predjelo dakos (na prepečeni hleb se stavlja rendani paradajz, feta sir i maslinovo ulje). Regija Kalamata poznata je po prvoklasnim maslinama i maslinovom ulju, dok se na Krfu sprema odlična kajgana s rendanim paradajzom, koja se naziva strapacada. Ostrvo Hios znano je po aromatičnoj biljki mastika koja nigde više na svetu ne uspeva. Mastika sa Hiosa ima i zaštićeno geografsko poreklo. Više od 2.500 hiljada godina mastika se koristi kao začin ili kao smola u lečenju stomačnih tegoba, dok se danas sve više upotrebljava u kozmetičkoj industriji - objašnjava Marina Papanastasiou.

Grčki kolači jedni su od najukusnijih na svetu. Među najpopularnijim poslasticama svakako se ubrajaju alva i baklava, ali to su tek neki od slatkiša ove interesantne kuhinje.

- Cimet i karanfilići su ključni začini koji se u velikim količinama koriste za spremanje kolača. Pored njih, obavezan sastojak su med, orasi i šećerni sirup. Zato je naša baklava tako slatka, kao i urmašice melomakarona i gurabije koje se tradicionalno spremaju za Božić. Tipičan grčki desert je karidopita - kolač od orasa koji se takođe preliva šećernim sirupom s cimetom. Vrlo rado posle ručka jedemo punomasni jogurt s medom i orasima. Za ovaj desert nije vam potrebno veliko kulinarsko iskustvo (smeh) - zaključuje ataše za štampu grčke ambasade u Beogradu gospođa Marina Papanastasiou.

G. Opalić