03. 03. 2009

PRESS

HRANA OD PAMTIVEKA

Žitarice su bile osnova ljudske ishrane više od deset hiljada godina. Iako donedavno nepravedno zapostavljene, danas se na velika vrata vraćaju na gastro-liste, zbog neprocenjivo blagotvornog uticaja na zdravlje

Žitarice su bile osnova ljudske ishrane više od 10.000 godina. Danas su neopravdano zapostavljene, iako mnoga istraživanja ukazuju da žitarice imaju blagotvorno dejstvo na zdravlje. Utvrđeno je da žitarice smanjuju rizik od ozbiljnih oboljenja, poput srčanih bolesti, karcinoma dojke i debelog creva. One su bogat izvor mnogih esencijalnih vitamina, minerala i fitohemikalija. Siromašne su zasićenim mastima, a bogate polinezasićenim masnoćama (kao što je omega-3 linoleinska kiselina). Žitarice imaju i visoku koncentraciju vlakana, zbog čega uspešno regulišu probavu.

Raž

Potiče iz Turske i dugo je smatran korovom i stočnom hranom. U narodu je poznata kao „lekar sa polja", jer pospešuje rad creva i izbacivanje nečistoća iz organizma. Dobar je izvor minerala poput mangana, selena, fosfora, magnezijuma i cinka. Kao i ostale žitarice, bogat je vitaminima B kompleksa, a sadrži i vitamin E.

Ječam

Ječam potiče iz Etiopije i jugoistočne Azije, gde je uzgajan još pre oko 10.000 godina. U antičkoj Grčkoj i Rimu, ječam je bio osnovni sastojak u pripremi hleba, a posebno u ishrani sportista i gladijatora. Naročito je bio cenjen u drevnoj Kini, kao simbol muške zrelosti.

Ječam je bogat sledećim mineralima: kalijumom, manganom, fosforom, gvožđem, selenom i cinkom. Sadrži i visoku koncentraciju vitamina iz grupe B, kao i manje količine vitamina A, E i K. Ječam se danas uglavnom koristi u proizvodnji piva i viskija. Od slada, koji se upotrebljava u proizvodnji piva, dobija se brašno visoke hranljive vrednosti, naročito bogato vitaminom B12, koji je redak u namirnicama biljnog porekla. Postoje studije, u kojima je potvrđeno da ječam sadrži i do 35 odsto nezasićenih masnih kiselina, koje inače smanjuju nivo holesterola u krvi, što nije slučaj sa drugim žitaricama.

Ovas

Danas je uglavnom poznat kao stočna hrana, iako je vekovima bio važan deo ljudske ishrane. Doručak od ovsene kaše ili pahuljica smatra se izuzetno zdravim, jer ovas sadrži značajne sastojke koji su neophodni za rast, formiranje i zaštitu ljudskog organizma. Od minerala sadrži fosfor, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, cink, bakar i mangan. Bogat je vitaminima B kompleksa, a sadrži i jedinstvene antioksidanse avenantramide, pa umanjuje mogućnost od štetnog nakupljanja holesterola u krvnim sudovima. Ovas je i odličan izvor ugljenih hidrat,a koji povećavaju izdržljivost sportista.

Zrna ovsa deluju kao blagi antidepresivi, lagano podižu nivo energije u slučaju iscrpljenosti kod obolelih od multiple skleroze, hronične neuralgije i nesanice.

Heljda

Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim sastojcima, mineralnim solima i vitaminima. Najbogatije je ugljenim hidratima (72,9 odsto), belančevinama (11,7 odsto) i biljnim uljem (2,4 odsto). Od mineralnih sastojaka najviše ima kalijuma, fosfora i kalcijuma, a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožda. Blagotvorno deluje kod raznih oboljenja, kao što su hipertenzija, reumatizam, glaukom i dijabetes. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slično je ostalim žitaricama i sadrži gotovo sve vitamine grupe B.

(G. O.)