*Email:

*Vaše ime:

*Vaš email:

Pošalji

pošalji prijatelju štampaj

Piše: Veljko Lalić 21. 09. 2008

PRESS

ISPOVEST... Vlade Divac

VRATIO SAM SE I SVE ĆU DA IH ZAKUCAM

Posle 19 godina, najpoznatiji srpski košarkaš vratio se definitivno u Srbiju i odlučio da prvi put javno progovori o svojim neuspelim privatizacijama, mitu i korupciji u državi, odnosu s Đinđićem i Tadićem, sukobu koji je imao s Koštunicom, o Miloševićevim pretnjama, poslovnom takmičenju s Milanom Bekom, NBA, odnosima u reprezentaciji...

s1

Priča o Vladu Divcu u stvari izgleda kao tranziciona bajka. Mladi princ, omiljen u narodu, posle srećnog detinjstva i sve slave koju je mogao da ima, odlazi u svet. Tamo stiče još veće ime i bogatstvo. Ali dok u Novom svetu ostvaruje svoj san, zle sluge potpuno preuzimaju njegovu zemlju. Princ odlučuje da se vrati, ali ga kod kuće ne dočekuju kako dolikuje. Demoni koji su u međuvremenu ovladali njegovim kraljevstvom pokušavaju zauvek da ga oteraju. On se bori sa silama mraka, ali gubi bitku po bitku. U bajci princ ipak pobeđuje, kažnjava protivnike i zauzima mesto koje zaslužuje.

Da li je došlo vreme da se konačno završi i naša tranziciona bajka, tek Vlade Divac otkriva ekskluzivno za Pressmagazin da je posle 19 godina odlučio da se za stalno vrati u Srbiju. Da je spreman da promeni stvari. I da počinje danas.

n U poslednjem intervjuu zagrebačkom „Globusu" najavio si da ćeš se jednoga dana kandidovati na izborima. Da li tvoj povratak u zemlju znači da si spreman za politiku?

- Ne. Naša politička scena je sramotna i ne želim da budem deo tog društva. Ono što gledamo u parlamentu je van svih normalnih stvari. Ući u politiku za mene znači služiti građanima, a ne praviti pare. Kod nas ljudi i dalje ulaze u stranke da rešavaju svoje egzistencijalne probleme.

n Znači, konačno neki veliki posao. Šta imaš u planu?

- Ne smem da kažem, ali da znaju: više mi ne pada na pamet da dovodim ozbiljne investitore. Jer, desilo mi se da dovedem ljude s ozbiljnim novcem, a oni me pitaju za IMT. Ljudi hoće hotele da grade. Kažem im - nisu oni za traktore. I onda tek ukapiram šta znači taj novi srpski izraz - „ima li mene tu", koji je postao omiljen u državnim organima.

n Kažu da se sada baviš građevinarstvom?

- Radim s prijateljima i jedan sam od investitora. Imam i farmu u Kraljevu, ima raznoraznih stvari.

n Zar u građevini nije najviše korupcije?

- Pa, da bih dobio neke dozvole, potrebno je određeno vreme. U mom slučaju to duže traje. Verovatno ima drugih koji mnogo brže to završavaju, ali to je za neke druge. Ne želim da budem deo toga, mada sam u „Knjazu Milošu" i „Večernjim novostima" bio izložen raznim izazovima.

n Zar nije vreme da kažeš šta se tu dešavalo? Naročito ko ti je pretio?

- Postojala je ponuda da se povučem iz „Novosti" uz dobre pare, a kada sam to odbio, onda sam dobio i poziv da pazim šta radim.

n Tada je izgledalo dosta dramatičnije?

- Jeste.

n Pokupio si decu i otišao?

- Šta da radim. Kada ti se to desi, nisi više sam. Ne možeš da razmišljaš da li je to pretnja ili stvarnost. Najviše zbog dece, ali na kraju krajeva, i zbog sebe. Šta će mi to? To su stvari za državne organe.

n Naravno. I šta je policija uradila?

- Ništa.

n Nisu ni pitali ko preti Vladi Divcu?

- Ma ne. Kada mi se prošle godine desilo ovo s Đorđevićem, shvatim da me čovek ubacuje u kriminalne radnje, mislim ne mene, ali samim tim što sam deo priče, još će i moje ime tu da stave. I kako bih se zaštitio, počnem da kopam. Vidim, čovek nije platio porez dvadesetak i nešto miliona. Kažem to javno, imam sve papire. I niko da me pita. Ne interesuje ih.

n Kako je krenulo to s Vojinom Đorđevićem? Bar se vas dvojica znate dugo preko košarke?

- Znao sam ga kao finog, elegantnog čoveka koji pomaže košarci. Razgovarali smo o mom investiranju u „Vodu vodu". I dogovorili se da uđem u partnerstvo. Platim sve lepo, a on posle dva-tri meseca promeni mišljenje i dođe na ideju da ne možemo da budemo partneri jer različito razmišljamo.

n Koliko si platio?

- Negde oko deset miliona evra. Tačna suma je bila oko sedam i šesto, a sve je izašlo na oko deset miliona za 30 odsto firme. Da bih se zaštitio, bez obzira na to što sam manjinski vlasnik, stavim klauzulu da u odlučivanju imamo pola-pola. I on mi onda ponudi da izađem iz posla, a da mi novac vraća iz poslovanja. Hteo je da me prevari na uobičajen način.

n Čija je „Voda Voda"?

- Moja, jer nije ispunio ništa iz ugovora. Samo što sad i dalje igra igre i sve blokira. Sad ne mogu da ulažem ni da prodam svoj deo, niti da on mene isplati. Svima je jasno kako čovek funkcioniše. Sad je oteo „Gorki list", odveo ga u stečaj i prebacio na druge firme. Tako posluje godinama. Nabaci porez devet-deset miliona na jednu firmu, zatvori je, sve prebaci na drugu. I tako ukrug.

n Kako te niko nije upozorio na vreme? I ranije se pričalo da imaš loše savetnike.

- Moji savetnici rade ono što im kažem. Uvek sam imao dve opcije: da radim pošteno ili po pravilima koja ovde važe. I da sam im rekao da rade drugačije, sada ne bi Vlade Divac bio gubitnik.

n U prethodna dva posla te je pobedio Milan Beko.

- Ne, nije me pobedio. Dozvolio sam da me pobedi jer sam odlučio da idem onim putem za koji mislim da je ispravan, a to je da pokažem da u Srbiji može i ovako.

n Jeste li se videli?

- Jesmo.

s2

PRIJATELJI... Imam poverenja u Tadića, malo ljudi bi to izdržalo

n I zašto se pojavljuje svuda gde si ti? Kao da ima neki pik na tebe.

- On je za mene super tip. Svoj posao radi fenomenalno. Mislim da je jedan od najboljih u toj branši. Kao što za mene možeš da kažeš da sam u košarci „jedan od", tako možeš i za njega. Nemam ništa ružno da kažem. On ima svoj kodeks ponašanja. Moj problem je država koja dozvoljava da se neke stvari rade.

n Za koga si glasao na izborima?

- Za opciju koja je prosperitetna. Nisam partijski opredeljen niti sam član bilo koje partije, ali uvek podržavam opciju koja po mom mišljenju vodi Srbiju pravim putem i glasam za nju. To ne mora da znači da sam u pravu, ali sam ubeđenja da mi treba da budemo deo Evrope.

n Znači, blizak si DS-u?

- Nisam. Daleko od toga da imam odnose s demokratama ili s bilo kojom drugom strankom. Mogu da imam odnose samo s ljudima, znači personalno.

n Podržao si Tadića na izborima 2004. godine Znači, njemu veruješ?

- Da. Mislim da ima iskrene namere, mislim da je dobar čovek, mislim da sazreva u dobrog političara. Niko nije perfektan, ali za sada imam veru u njega. Mislim da mali broj ljudi može da ostane fokusiran na ono što on radi, a da ne skrene.

n S radikalima si imao onaj problem u skupštini.

- Raspravljali su u parlamentu sat vremena o meni. To je naš problem, što si automatski protiv nekoga. Bilo mi je drago što mi se posle toga javio Tomislav Nikolić i izvinio se.

n Kakav si odnos imao s Đinđićem? Bilo je tu i nekih varnica.

- Uvek sam imao dobar odnos. Šta te konkretno interesuje?

n „Arena"?

- To nije bio konflikt, to je bilo više nadmudrivanje, jer sam veče pre toga proveo kod njega u kući i pričali smo o raznim temama i dotakli se i „Arene". Pitao me je da li sam je video i, kada sam mu rekao da nisam, onda mi je pričao kako je to divna hala itd. Onda smo za dva dana dobili direktivu, odnosno Savez je planirao da posle jednog treninga odemo da posetimo „Arenu". Naravno, shvatio sam da je to politički marketing i nisam želeo da budem u tome. Kako ne bi bilo skandala, otišao sam s reprezentacijom.

n Nisi znao da će biti Đinđić?

- Znao sam. I znao sam zbog čega idemo tamo. I normalno, kako smo se približavali, vidimo majstore na skelama, koji će da odu dva minuta pošto izađemo. Shvatim, fešta. I onda kamere snimaju i on me pita isto pitanje koje me je pitao dva dana ranije - da li sam prvi put tu. I kažem: „Ne, bio sam ranije". On sad iznenađen, a mene krenulo: „Bio sam u Miloševićevo vreme. Isto su nas dovodili da se slikamo. Verujem da ćete vi da završite".

n Uspeo si da ga zbuniš.

- Nije se zbunio, rekao je da sam veoma pametan. I onda, posle Svetskog prvenstva, verovatno je svima zasmetalo što nismo otišli kod njega, ali imam svoj stav i mislim da je premijeru i predsedniku mesto bilo na aerodromu. Bio sam Zoranu prijatelj, mogu da se smatram njegovim prijateljem, ali nisam dozvolio da reprezentaciju koristi u političke svrhe.

n Šta je bilo u vezi s Olimpijskim komitetom?

- Dan posle 5. oktobra zvao me je da me ubeđuje da budem predsednik Olimpijskog komiteta. Mislio sam da je to neozbiljno pošto živim u Americi, ali je toliko insistirao i, na kraju, kada je video da može da me slomi, rekao je da je to od državnog interesa. Naravno, meni je moja država na prvom mestu i prihvatio sam, ali su opet manipulisali sa mnom.

n Kako se to desi, kada ti lično premijer kaže da je to državni interes?

- Mislim da nije imao kontrolu, da su ti ljudi iz drugog-trećeg kruga hteli ta mesta. Voleo sam njegovu priču da nije sve na njemu, nije sve na državi, nego da svaki pojedinac mora da se promeni da bi nama bilo bolje. On je razmišljao i o sitnicama. Sećam se i kako me je ubeđivao dok sam bio u Indijanapolisu da se vratim u reprezentaciju.

n I onda uđeš u sukob s ljudima iz njegove stranke u Zvezdi. Jeste li pričali o tome?

- Jesmo. Išao sam direktno da se žalim na to jer mi smo davali svoje pare, a oni bez kontrole radili s državnim. Nije imao vremena da se bavi svim tim stvarima.

n Pa onda i nije čudo što si u razgovorima oko „Novosti" propao posle razgovora s Koštunicom.

- To je više bila politička kontrola medija. Spremali su se izbori i bile su im potrebne „Novosti". Mene su iskoristili da im pokvarim neke kombinacije. Zbog toga sam i išao kod Koštunice, da mu kažem - okej ajde: manipulisali ste sa mnom u „Knjazu Milošu", ne date mi da budem deo ovog društva, zainteresovan sam za „Novosti", imate li problem?

n I?

- Kaže: nema. Pitam ga da li ste nekom obećali, da se ne pravim lud. Kažu, sve u redu, i onda hajka po novinama.

s3

PORODICA... Država mu blokirala usvajanje deteta

n Zar se tada nije pojavio taj famozni izveštaj BIA da radiš za nemački Vac?

- Klasična nameštaljka. Zbog toga sam išao kod Koštunice drugi put da mu kažem kako mu rade službe, pošto mi je VAC tada blokirao pare u banci. Zar je to logično? Sve je bilo lepo dok nisam s parama došao i pokazao da sam spreman da kupim. E onda je krenulo: izveštaji BIA, radim za Nemce, blokiranje para. To je već bila panika, alarmantno.

n Kao kupac se pojavljivao i Stanko Subotić. Da li ste se ikad videli?

- Možda sam ga video negde po Beogradu, ali sada, kada bih ga sreo, ne bih ga prepoznao.

n Pa, ko ti je pretio onda? Mafija?

- Nikad se nisam plašio mafije, plašio sam se države. To me prati od Miloševića i studentskih demonstracija kad nisam smeo da dođem u zemlju.

n Misliš na proteste 1996/97?

- Da, tad sam bio s porodicom u Atini, i oni idu za Srbiju, a ja u Čikago. Razmišljam u avionu da li je moguće da sam bio sat vremena od svoje zemlje i da nisam smeo da dođem. Pukne mi film i vratim se prvim avionom.

n Kako stignu te poruke?

- Pozove me neko iz košarkaškog sveta blizak njima i počne lepu priču, da bi posle tražio da odmah povučem nešto što sam rekao. I tako...

n Ispada da mafijaši više cene ono što radiš za zemlju?

- Oni očigledno imaju neke kodekse ponašanja koji su frapantni. Ubiju čoveka ovde, a život bi za tebe dali na drugom mestu samo zato što si Vlade Divac.

n Povezivali su te s frizerskim salonima. Šta se dešava s tim?

- Nemam pojma.

n Nije tvoje?

- Ne.

n Zašto se onda to stalno potura?

- To su te priče. Ko zna za šta su sve koristili moje ime.

n Za vojsku, na primer. Nema čoveka u Srbiji kome su više puta nameštali vojni rok?

- Da, to me prati od 1989. jer Košarkaškom savezu tada nije odgovaralo da idem u Ameriku, zbog obeštećenja. I meni stiže poziv: Vojna pošta Trebinje, da se javim 1. septembra. Završim kod Kadijevića, ispričam mu tužnu priču, ali, normalno, shvatim o čemu se radi: da sve ide iz saveza. Tada je predsednik bio Uglješa Uzelac, inače predsednik CK SKS. I onda dam jedan intervju i kažem da sam odustao od Amerike i zakažem kod njega. Za minut mi je odložio vojsku, a ja sledeći avion i - pravac Los Anđeles.

n Umalo da po završetku karijere ipak uđeš u uniformu.

- Tad sam se već pitao koji im je đavo. Zove me ministar, kaže obična birokratija i onda opet politički marketing. Kao slučajno, novinari saznali da sam tu. Vidim, konferencija za štampu i poludim. Kažem na početku da je moj stav da idem u vojsku ukoliko sam potreban državi, ali da biram gde ću da služim. Toliko sam zaslužio valjda. E, onda je bio haos, novinar me pita gde bih, kažem - da čuvam onaj satelit. Prekinuli su konferenciju.

n Šta ti je najviše smetalo u odnosu države?

- Kada smo usvajali dete rekli su mi da nisam podoban. Tada sam stvarno poludeo. Snežana je tri-četiri meseca prolazila kroz pakao u Beogradu. Smislili su da je natalitet ovde u opadanju, pa pošto živim u inostranstvu, ne mogu da mi pomognu.

n Sada si ovde.

- Jesam, konačno. Posle 19 godina. Upisao sam decu u školu i ovo je moj veoma srećan trenutak. Vratio sam se u Srbiju.

n Da praviš „novi tim". Mnogi su pronašli odmah politiku?

- Ne, pravim tim ljudi koji razmišljaju da osim nas ima drugih za kojima moraš da se okreneš, da im pomogneš. A takvih je najmanje u politici.