07. 02. 2010

Press

rat i mir tolstojevih

Genije u ratu sa ženama, carem i crkvom

Život Lava Nikolajeviča Tolstoja nisu obeležila samo remek-dela svetske književnosti, već i skandali, kocka i neobuzdan seks. Bio je ratni heroj, strastveni ljubavnik, protivnik države i čovek zbog čijih ga je stavova crkva izbacila iz svojih redova, a današnja Rusija, umesto divljenja, prema njemu pokazuje ravnodušnost

Malo ko od nas je, čitajući u školi „Anu Karenjinu" ili „Rat i mir" kao obaveznu lektiru, imao pored toliko pročitanih strana još i želju da se pozabavi ličnošću pisca ovih grandioznih dela...
Film „Poslednja stanica", koji se bavi poslednjim godinama Tolstojevog života, kao i ponovo štampana knjiga, tačnije dnevnik njegove žene Sofije Tolstoj, prikazuju jednog od najvećih pisaca u istoriji književnosti kao osobu sa izuzetno zanimljivom biografijom, koja na trenutke dostiže uzbudljivost njegovih dela. Tolstoj ne samo da je autor neprevaziđnih naslova, već je osoba koja se od mladosti borila protiv svake vrste nametanja i hipokrizije savremenog društva. Imao je anarhistička uverenja jer je verovao da su svi oblici organizovanja zasnovani na premisi sile, uključujući i državu i crkvu.
Tolstojevo detinjstvo obeležile su tragedije. U drugoj godini života umrla mu je majka, a u devetoj je izgubio oca. Njegova tetka Aleksandra postala je zakoniti staratelj, ali je posle tri godine i ona umrla, pa je obaveze oko dece preuzela njegova tetka Pelagija Juškov iz Kazanja. Tetka Pelagija učila je mladog Lava da ništa nije bolje za razvoj mladića od afere sa udatom ženom. Ovoga će se Tolstoj sećati celoga života, što će kasnije iskoristiti kao temu u „Ani Karenjinoj".

Rani gubitak roditelja navodi ga na razmišljanja o životu, smrti i sreći. Zaključio je kako smrt može doći bilo kada, a da se sreća može postići samo u sadašnjosti. Uverio je sebe da ukoliko nauči da trpi patnju, nikada neće biti nesrećan, te se stoga bičevao dok ne proplače. U to vreme upoznaje svoju prvu ljubav, devetogodišnju Sonječku Kološin. Uz tu plavušu baršunastih očiju uvek je osećao duboku radost i sreću. Posle nje zaljubio se u Ljubovu Isljenjoevu, koja je stanovala u komšiluku. Mnogo joj se divio i bio je strašno ljubomoran kada je ona poklanjala svoju pažnju drugome. Jednog dana, videvši je kako s balkona razgovara s nekim dečkom, u besu ju je udario tako snažno da je pala s balkona. Zbog toga je šepala više godina.
Tolstojeva mladost bila je obeležena prekidima školovanja i neprestanim i žestokim prepuštanjem porocima.
U to vreme mnogo se druži s bratom Sergejom, čija je kuća uvek bila puna lepih Ciganki. Tu se predavao porocima. Prvo alkoholu, a zatim i kocki, na kojoj će izgubiti veliki deo poseda i nekoliko kuća. Boraveći zimi u Moskvi i Petrogradu, najčešće je svoje večeri završavao s prijateljima u razvratu.  

Od novembra 1854. do avgusta 1855. godine služio je u pograničnoj tvrđavi u Sevastopolju, gde se odvijala jedna od najkrvavijih bitaka tokom Krimskog rata. Tolstoj je lično komandovao odbranom utvrđenja i bio je odlikovan za hrabrost, ali se odlikovanja odrekao u korist jednog starijeg vojnika, kojem je ono značilo višu penziju.
Tolstoj je tokom 1862. počeo sa objavljivanjem pedagoškog magazina „Jasna poljana", u kojem je tvrdio da ne treba intelektualci da uče seljake, već baš suprotno. Želeo je da pusti bradu, da obuče seljačku odeću, a pero zameni plugom, ali njegove ljubavne avanture nisu prestale i on se zaljubio u seljanku Aksinju, koja mu je rodila sina Timofeja.
Napustio je divlji život iz mladosti, posvetio se filozofskoj potrazi i počeo da razmišlja o braku, kao instituciji koja će uneti stabilnost u njegov samački život. Zato je i zaprosio Sofiju Andrejevnu Bers, ćerku istaknutog moskovskog lekara, koju je ranije već jednom neuspešno prosio. Sada je pristala i venčali su se 23. septembra iste godine. Cela ova predbračna drama savršeno je oslikana u „Ani Karenjinoj". Veliki pisac priželjkivao je suprugu aristrokratkinju, koja će ga spasti grehova njegove porodice.  
Njegov stariji brat kupio je prostitutku u bordelu i u svojoj 29 godini umro u njenom naručju. Tolstojeva sestra Marija je, poput Ane Karenjine, napustila supruga kako bi živela u „grešnoj zajednici" sa švedskim grofom. Prva dekada braka Tolstoju je donela neverovatnu sreću. Nikada pre njegov kreativan život nije bio tako bogat, a lični život tako ispunjen. Sofija je bila gotovo još devojčica kada se udala za njega. Imala je samo 17 godina, ali se pokazala kao idealna žena, uzorna majka i domaćica. Bila je više nego odlučna da pomaže svom suprugu u književnim poduhvatima, a najpoznatije je njeno prepisivanje celokupnog „Rata i mira" u sedam primeraka. Juna 1863. godine Sofija je rodila prvo od trinaestoro dece. Ipak, ovaj brak nije bio idiličan, a njihov sukob je započeo i pre medenog meseca. U noći pred samo venčanje Tolstoj, po tadašnjim običajima plemića, poklanja svoj dnevnik budućoj supruzi. Mlada i naivna

Sofija otkriva najbrutalniju i najgrublju stranu života svog budućeg supruga, ispunjenu orgijama, pijančenjem, seksom sa velikim brojem seljanki, pa čak i homoseksualnim flertovima, koji su bili potkrepljeni izjavom slavnog pisca da se nikada nije zaljubio u ženu, već samo u muškarca. U svoj dnevnik Sofija je zapisala: „Prošlost mog supruga je toliko užasna da nisam sigurna hoću li ikada uspeti da je prihvatim". Najviše ju je pogodila činjenica da je njen verenik daleko od oličenja junaka iz legende, koju je ona sebi stvorila. Poslednje nedelje pre braka Tolstoj je provodio u seksu s nekom lokalnom seljakom, a njena ljutna prerasla je u neizvesnost kada se na dan venčanja mladoženja nije pojavljivao pred oltarom. Sa zakašnjenjom od nekoliko sati ipak je stigao i brak je bio sklopljen.

Ubrzo je ta zajednica ušla u problematičnu fazu jer je Sofija neprekidno mislila na žene koje je Tolstoj imao pre nje. Naročito je mrzela Aksinju, s kojom je imao sina, seljanku koja je tri godine bila ljubavnica njenog supruga. Jednog dana ju je prepoznala među seljankama. Krv joj je udarila u glavu i nastale su scene od kojih je Tostoj poludeo. Pomisao na muževljevu neveru s Aksinjom, ili nekom drugom seljankom, proganjala ju je neprestano. Prerušavala se u seljanku i išla za njim putem kako bi videla da li će je pozvati da pođe s njim u šumarak.
U periodu od 1873. do 1877. radio je na svom drugom remek-delu - „Ani Karenjinoj", s kojim će, takođe, izazvati pravu senzaciju. Tek što je završio „Anu Karenjinu", Tolstoja počinje da muči osećaj krivice zbog privilegovanog načina života i donosi odluku da prestane sa pisanjem i da želi da se priključi seljacima na polju. Sam je vadio vodu iz bunara, pravio čizme, a pisanja se potpuno odrekao, osim u prilikama kada je napadao crkvu i propovedao bračnu čistoću. Tolstoja će 1901. Sveti Sinod ekskomunicirati iz crkve. I dok je njegova književna slava bivala sve veća, odnosi sa suprugom su postali katastrofalni.
Kulminacija najžešćeg sukoba započinje njegovom željom da se odrekne svih autorskih prava i tako svoja dela učini dostupnijim široj čitalačkoj publici. Nakon žučnih svađa, dogovorili su se da autorska prava na sva napisana dela pre 1881. prepiše na Sofiju, a da ostala dela budu svima dostupna. Istovremeno postaje žestoki protivnik braka i kao najbolji lek savetuju potpunu apstinenciju. Ubrzo sledi Tolstojev beg iz Jasne Poljane, kao i odbijanje da se na samrti susretne sa svojom ženom. Lav Nikolajevič Tolstoj umro je na 80 kilometara od svog doma. Bilo je to sedmog decembra 1910. na železničkoj stanici u Astrapaovu. Tog dana, u šest sati ujutru, Sofija Tolstoj je uspela da se probije do njegove sobe i da nakratko poslednji put vidi svog supruga.

Branko Rosić