SOLUN 15. 03. 2010

PRESS

Poslednji čuvar seni srpskih ratnika

Vremešni Đorđe Mihailović od 1960. godine je čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu. Pre njega taj posao su radili njegov otac i deda

Starina Đorđe Mihailović (82) poslednji je čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu. Na tom groblju pohranjeni su posmrtni ostaci 8.000 srpskih junaka koji su svojim životima popločali put do slobode srpskog naroda u Prvom svetskom ratu.

Živahni starac u srpskoj vojnoj uniformi, sa šajkačom na glavi, ponosno već pet decenija stoji i bdi nad senima ratnika čiji se pohodi i ratne pobede nad mnogostruko jačim neprijateljem i danas izučavaju na najvišim vojnim školama po svetu. Priču o hrabrim srpskim borcima, ko zna koliko hiljada puta pričanu, Đorđe uvek kazuje sa istim zanosom kao prvi put pre 50 godina.

- Na ovom mestu sahranjeni su ostaci 8.000 srpskih junaka. U kosturnici u unutrašnjosti spomenika počivaju kosti 6.000 ratnika, a oko spomenika nalaze se grobovi još 2.000 vojnika. Odmah pored srpskog groblja, nalazi se i 8.000 grobova francuskih vojnika, 3.000 Italijana, 2.000 Engleza i 400 Rusa. Kao što kažu stihovi Vojislava Ilića Mlađeg, koji su urezani na spomeniku, jedino su srpski vojnici prošli golgotu. Nijedan Francuz, Italijan ili Englez nije umro od gladi, a Srba hiljade i hiljade je umrlo od gladi i iscrpljenosti. Svako groblje ima svog čuvara, a centralno mesto u celom ovom kompleksu zauzima srpsko vojničko groblje, koje ima i najlepši spomenik - kaže deda Đorđe.

Prema njegovim rečima Srpsko vojničko groblje je veoma posećeno.

- Koliko posetilaca dnevno poseti srpsko groblje, toliko ne poseti rusko, englesko i italijansko zajedno za nekoliko godina. Ranije su dolazili sami učesnici Solunskog fronta, ali pošto su svi umrli, sada masovno dolaze njihovi naslednici, ali i ogroman broj turista iz Srbije, ali i iz drugih zemalja - priča Mihailović.

Iako je zašao u devetu deceniju života, deda Đorđe se odlično brine o groblju i uspeva da ga održi uvek čistim i spremnim da primi čak i iznenadne posetioce. Po staroj srpskoj tradiciji, posetioce rado poslužuje šljivovom rakijom. On je treći izdanak Mihailovića koji se stara o groblju, ali će po svemu sudeći ova vekovna tradicija biti prekinuta.

- Majka mi je Grkinja. U Grčkoj sam i rođen, a moj deda Savo Mihailović je bio dobrovoljac i prvi čuvar groblja. Njegov sin, a moj otac Đuro bio je čuvar na ovom groblju do 1960. godine. Onda sam ga ja nasledio i već pola veka sam čuvar na groblju. Imam 82 godine ali nemam naslednika po muškoj liniji koji bi nasledio ovu privilegiju i nastavio da čuva srpsko vojničko groblje. Imam ćerku, ali ni ona nema muškog naslednika, već ima dve ćerke, a žensko ipak ne može da brine o groblju jer je potrebno održavati ga, čistiti, biti žandarm i čuvati ga. Na moju veliku žalost, kada jednog dana mene ne bude bilo, neće imati ko da nastavi vekovnu tradiciju čuvara seni srpskih ratnika, čijim su se ratnim podvizima i jurišima na daleko jače neprijatelje čudio i sa strahopoštovanjem odnosio ceo tadašnji svet - pripoveda Đorđe Mihailović.

ALEKSANDAR ĆIRIĆ