Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 01. 2009.  - Autor: J. MILJUŠ

NAJBOLJI POVRTAR U SRBIJI

Vladimir Pinćir iz Apatina odbio mesto asistenta na fakultetu i posvetio se poljoprivredi. Holanđani po njemu ljutu papriku koju je on stvorio zovu „pinćir"

s1
s1

Za uzgoj povrća primenjuje najnovija naučna saznanja... Vladimir Pinćir u svojim plastenicima

Žiri privrednih novinara, Društvo agrarnih ekonomista i Privredna komora dodelili su na poslednjem poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu Vladimiru Pinćiru, vlasniku poljoprivrednog gazdinstva „Pinćir", diplomu „agro biznis lider" kao najuspešnijem samostalnom povrtaru u Srbiji, koji je prvi počeo i unapredio proizvodnju biološkog povrća u našoj zemlji.

Agronom po struci, Pinćir je za svoje proizvode do sada dobio 26 zlatnih medalja i dva šampionska pehara na domaćim i stranim sajmovima. Svojevremeno, kao odličan student, dobio je ponudu da radi kao asistent na fakultetu. Umesto atraktivnog radnog mesta, odabrao je manje traženo, mnogo teže, ali ono što je voleo - gajenje povrća, što je inače njegova ljubav još iz prve godine gimnazije, kada je napravio sopstveni plastenik. Od tada do danas Vladimir je postao čuven širom sveta, prvenstveno po paprici „pinćir", kako su je nazvali Holanđani, odajući mu time priznanje što je uspeo da u Srbiji od 20 hibrida paprike, ogledima kroz praksu, dođe do ove vrste ljute paprike.

- Bio je to samo jedan u nizu eksperimenata u selekciji. Danas se ova paprika prodaje širom sveta, najviše u Kini, gde je kuhinja pikantna - kaže Vladimir.

Poslednjih godina uspeo je da u biološkoj proizvodnji gaji i paradajz, papriku, kornišone, krastavac, brokoli, karfiol, jagode, dinje, lubenice...

s2
s2

- Bumbari, koje uvozim, izleću iz košnica i oplođuju cvet paradajza, umesto veštačkih hormona koji su nelegalni, ali su česti na našem crnom tržištu. Isto tako za štetočine, poput vaši, upotrebljavam na hiljade bubamara koje uništavaju vaši, za plamenjaču pripravke od drugih lekovitih biljaka, gljiva i određenih bakterija - objašnjava Pinćir, i dodaje da se prskanje obavlja jedino kada se koristi voda, da bi se povrće zalivalo i hladilo.

a

Na imanju održava savetovanje

Već sedam godina na imanju „Pinćir" u junu se održavaju „Otvoreni dani", na koje proizvođači povrća i udruženja, studenti, profesori dolaze na upoznavanje sa novim trendovima u povrtarstvu.

- Poslednji put bilo je razgovora i praktičnih ogleda sa krastavcem. Svoja iskustva stečena iz saradnje sa Holanđanima, Mađarima, Italijanima, Špancima prenosim povrtarima, baš kao i svojim sinovima, koji već sad putuju u te zemlje da se upoznaju sa savremenim tokovima - kaže Vladimir, član komisije Ministarstva poljoprivrede za genetiku, i dodaje da je budućnost Srbije u agronomiji kao nauci.

Samo jednu noć ili dan, ako plastenici nisu pravilno zagrejani ili ohlađeni, sav godišnji rad može da padne u vodu. Zato je u proizvodnju uveo i kompjutere. Kompjuterski centar određuje poteze koje treba povući, u svakom času, kako bi se povrće pravilno odgajalo.

Pinćirovo imanje se prostire na dva hektara pod plastenicima i četiri pod tunelima ili lejama prekrivenim agrotekstilom. U kompjuter unosi podatke, tako da se zna šta je u kom momentu potrebno kojoj vrsti povrća. Komandom iz jednog centra sve povrće u plastenicima dobija potrebne biološke sastojke.

Vladimiru u ovom nimalo lakom i veoma zahtevnom poslu pomažu sinovi Igor i Boris, studenti agronomije, kao i supruga Vera.

- Na plantaži dnevno provodim od 14 do 16 časova, prevozim povrće do tržišta u Novom Sadu i Beogradu. Igor već samostalno vodi deo proizvodnje i obavlja konsalting poslove, Boris uči i pomaže, dok se supruga Vera bavi cvećarstvom. Uz njih, na plantaži radi i osam radnika i još toliko kad je sezona.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najnovije

Nije pronađen nijedan članak.