Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

18. 11. 2009.

Granić: Oluja je izvedena u saradnji sa SAD

Akciju Oluja hrvatskih vojno-policijskih snaga na Republiku Sropsku Krajinu, i operacije Hrvatske vojske u Bosni i Hercegovini (BiH) vlasti u Zagrebu dogovarale su sa Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je na danas u Hagu bivši hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić

Granić je pred Tribunalom za ratne zločine počinjene na prostoru bivšu Jugoslaviju svedok odbrane generala Hrvatske vojske (HV) Mladena Markača kome se zajedno sa još dvojicom generala Antom Gotovinom i Ivanom Čermakom sudi za zločine nad srpskim civilima za vreme i posle "Oluje" u avgustu 1995. Po Graniću, hrvatske vlasti su svaki dan bile u kontaktu sa zvaničnicima SAD na diplomatskom, vojnom i obaveštajnom nivou i za sve vreme nikakav korak nije učinjen bez konsultacija sa SAD.
Granić je potvrdio da je Gotovina na terenu provodio ono što je sa Vašingtonom dogovoreno na strateškom nivou jer je bio "sjajan, disciplinovan general za najteže zadatke".
Granić je u iskazu tvrdio da su se "Oluja" i ofanzivne operacije HV u BiH koje su sledile posle toga, strateški "uklapale u američku mirovnu inicijativu" da predsednici Srbije i Republike Srpske (RS) Slobodan Milošević i Radovan Karadžić budu vojno poraženi i prisiljeni na pregovore koji su kasnije urodili Dejtonskim sporazumom.
Kao primer američko-hrvatske saradnje, Granić je naveo da su njega i tadašnjeg predsednika Franju Tuđmana u oktobru 1995. kad su se hrvatske snage nalazile pred Banjalukom zvali američki državni sekretar Voren Kristofer i izaslanik Ričard Holbruk tražeći da zaustave akcije jer bi osvajanje tog grada u RS izazvalo humanitarnu katastrofu i uzdrmalo pozicije Miloševića uoči Dejtonskih pregovora.
Granić je tvrdio i da je tadašnji ministar odbrane Gojko Šušak svakodnevno kontaktirao s američkim kolegom Vilijemom Perijem.
Granić, koji je na diplomatskom poljui pripremao vojne akcije, u svom iskazu tvrdio je da se Oluji i operacijama u BiH iz strateških razloga protivila Velika Britanija.
Lomndon je optužbama da je Hrvatska u Oluji sprovela etničko čišćenje želela da diksredituje HV i sprečiti njene zajedničke operacije s Armijom BiH i Hrvatskim većem obrane, paravojskom bosanskih Hrvata, protiv RS.
Suprotstavljanje Londona je Granić doveo u kontekst sukoba dve strategije - britanske koja je bila za promene međunarodnih granica Hrvatske i BiH i američke koja je mir želela da postigne bez toga.
Granić je pomenuo da je jedan od posrednika u sukobu, lorda Ovena 1994. u Njujorku rekao da nije moguće postići reintegraciju okupiranih područja bez teritorijalnih ustupaka Hrvatske.
Po Graniću, lord Oven je smatrao da Srbima u BiH treba dati izlaz na more, zatim koridor od 20 kilometara ispod Županje, da Baranja pripadne Saveznoj Republici Jugoslaviji, istočna Slavonija bude kondominijum.
Holbruk je bio protiv promene granica, rekao je Granić.
Granić je u svedočenju priznao da su nad srpskim civilima i zarobljenicima počinjeni mnogi zločini, objašnjavajući da se u Zagrebu na medijske tvrdnje i diplomatska upozorenja odgovaralo da se radi o medijskoj kampanji, ali je krajem avgusta shvaćeno da ih je bilo "i to u značajnom opsegu".
Granić je, međutim, tvrdio da zločine nisu počinili profesionalni hrvatski vojnici, nego organizovane kriminalne grupe i pojedinci, zbog čega je Tuđman reagovao slanjem dodatnih policijskih snaga i demobilizacijom rezervnih snaga HV.
Na Oluju je prvi reagovao tadašnji evropski diplomatski posrednik Karl Bilt koji je tvrdio da je Knin izložen prekomernom i neselektivnom artiljerijskom gađanju i da bi Tuđmana zbog toga trebalo izvesti pred Haški sud, rekao je Granić koji je dodao da su se ostale kritike odnosile na etničko čišćenje Srba.
To je, kako kaže, kategorički odbacio, rekavši da je otišlo mnogo Srba, ali da su to učinili planski i na podstrek svog vođstva, da su otišli oni koji nisu prihvatali hrvatsku državu i koji su se bojali osvete radi učešća u ratnim zločinima.
Hrvatske vlasti nisu se suprotstavljale povratku izbeglih Srba u Krajinu, ali su pretpostavke za njihov masovniji povratak postignute tek u proleće 1998. kada su to dozvolili bezbednosni razlozi i političke prilike, rekao je Granić koga čeka unakrsno ispitivanje optužbe i odbrane.

Izvor: TANJUG

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati