Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 12. 2009.  - Autor: V. ARSIĆ

Drekavci su među nama!

Mala dlakava stvorenja već godinama uznemiravaju Veru Ivanić iz Burova kod Lazarevca. Ona veruje da je za sve kriva obližnja bara u koju su devojke bacale kopilad

s1
Austrougari su silovali seoske devojke, a one su porod davile u vodi

BAKSUZNA BARA... Austrougari su silovali seoske devojke, a one su porod davile u vodi

Prema jednoj od mnogobrojnih legendi raširenih u Bosni i Srbiji, drekavac je materijalna manifestacija umrlog, nekrštenog čoveka, najčešće deteta, koje ne može da nađe mir i proganja sve koji su mu zgrešili u životu. Reč je o biću iz mitologije Južnih Slovena, malom, dlakavom stvorenju koje ima glavu pande, telo mačke, a rep veverice.

Oglašava se mešavinom dečjeg plača i vučjeg zavijanja, i po pravilu predviđa nesreću u kući u kojoj se nastani. Obično se šetaju po groblju, a svoje žrtve dave u snu. Veoma se plaše svetlosti, ali ne mogu biti uništeni sve dok sami ne pronađu mir.

Da im čovek ne može ništa tvrdi i Vera Ivanić, penzionisani lekar i vlasnik titule primarijusa, koju je stekla radeći godinama u beogradskim medicinskim ustanovama. Ne plaši ih se, ali otkako su se odomaćili na tavanu njene vikendice u rodnom selu Burovo nadomak Lazarevca, ne daju joj mira.

- Ne znam zbog čega su se uselili baš na tavan moje kuće, ali znam da su mi dosadili - kaže naša sagovornica. - Noću izlaze i šetaju po gredama, kače se po zavesama i veoma su bučni. Postavljala sam im zasede, ostavljala otrov, ali nikada nisam videla nijednog mrtvog.

s2
Veliki kamen na mestu nekadašnje rake poginulih vojnika

TIK UZ KUĆNI PRAG... Veliki kamen na mestu nekadašnje rake poginulih vojnika

Probleme sa drekavcima ima već nekoliko godina, ali joj je baka Stana pričala da su se pojavljivali i ranije. Najviše zbog samog mesta na kome se kuća nalazi, a ono je tokom istorije bilo poprište najkrvavijih ratnih sukoba. Tokom Prvog svetskog rata ovde je bio štab austrougarske vojske, a posle izgubljene bitke i grobnica u kojoj su položene kosti izginulih ratnika sa obe strane. Kasnije su ostaci preneti u zajedničku spomen-kosturnicu u Lazarevcu, a mesto nekadašnje rake i danas je obeleženo velikim kamenom, koji se nalazi tik uz ulazna vrata.

- Ovde nikada nismo ništa sadili izuzev cveća - tvrdi Vera. - Ponekad upalimo sveće za postradale, ali ne verujem da to ima veze sa masovnom pojavom ovih čudnih stvorenja. Pre bih rekla da je reč o nečem drugom, možda i razumljivijem.

s3
Drekavci su među nama!
MUKA S DREKAVCIMA... Vera im je postavljala zasede, ali nije uhvatila nijednog

Verina priča nas vraća u isto vreme, doba okupacije, kada su Srbijom zavladali soldati Habzburške monarhije. Skoro tokom celog Prvog svetskog rata ovde su boravili Austrijanci, čije se zlo dugo pamtilo i generacijski prenosilo. Ponajviše su ga se sećale silovane seoske devojke, koje su neželjeni porod odmah po porođaju bacale u baru, koja se i danas neposredno blizu kuće.

a

Muka i nauka

Vera Ivanić je prva žena u Kačarskom kraju koja je upisala Medicinski fakultet. U međuvremenu je specijalizirala čak pet grana medicine, da bi naposletku stekla i titulu primarijusa. U zavičaju, među rođacima i prijateljima, ima zavidan ugled, pa njen problem niko ne doživljava kao običnu praznovericu. Ali, o čemu je zaista reč nauka tek treba da utvrdi.

- Ko zna koliko je kopiladi usmrćeno u ovoj vodi, ali ni sudbina njihovih majki nije bila ništa srećnija - seća se Vera. - Ma koliko bile imućne i lepe, nijedna od tih devojaka se posle rata nije mogla udati. Čak su i sami roditelji vraćali prosce sa ulaznih vrata, plašeći se sramote svojih unesrećenih kćeri. Čak i one koje su uspele da zasnuju porodicu, činile su to sa najvećim rđama u selu, onima što ni sami nisu imali neku vrednost u sebi, pa im je takav bio i porod. Iz tih brakova su se uglavnom rađali neradnici, alkoholičari, raspikuće i kriminalci. Ne pamti se da je ijedan od tih brakova bio srećan.

Vera Ivanić ne sumnja da pojava drekavaca ima veze sa odbačenom decom. Ali to joj ne donosi utehu, još manje joj može pomoći. Sama nije mogla da im se suprotstavi. Jedina nada su joj sada stručnjaci sa Veterinarskog fakulteta, kojima namerava da se obrati. U međuvremenu, često je obilaze brojni radoznalci, lovci na vile i vilenjake, ljubitelji onostranog, ali i svi oni koji bi da likove iz bajke rado vide i svojim očima.

Izvor: PRESS

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
silver 52 [neregistrovani]
 [20.08. 2014., 17:23]

drekavac

pozdrav svima.posjetio sam vašu stranicu jer sam i ja doživio susret sa stvorom za kojeg sam pomislio da je drekavac.sad ću vam to i ispričati...još sam išao u 3. razred.to je bilo 2013. godine,točnije prošle godine,a sada je 2014. godina.bila je večer,pola 9 navečer...i ja sam krenuo u smoćnicu po sok.kako sam otvorio hladnjak,naglo sam okrenuo glavu prema prozoru na lijevom zidu smoćnice i ugledao neku dlakavu sjenu koja je brzo otišla s prozora...glava joj je bila nalik ljudskoj,dlake na glavi i leđima,-vidio sam samo pola ramena-koje su stršile gore kao u ježa,vidio sam pola ušiju-bile su zašiljene-,a oči, nos i usta nisu se vidjeli.potrčao sam prema prozoru od blagovaonice,podigao zavjese,pogledao van,ali stvora više nije bilo.rekao sam mami da sam nešto vidio,ali ona mi nije vjerovala.i ja zato mislim da drekavac postoji.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati