Nameravajući da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost (PDV), Stoiljković je od februara do septembra 2008. godine podnosio falsifikovane poreske prijave na kojima je pisalo da je njegova firma nabavila robu ukupne vrednosti 285.421.871 dinar, a da za to nije imao nikakvu dokumentaciju. Time je neosnovano umanjio obavezu za plaćanje PDV-a u iznosu od čak 51.375.936 dinara. Naš sagovornik iz Poreske policije rekao nam je da se Stojiljkovićevo „fantomsko" preduzeće samo fiktivno vodilo na jednoj varvarinskoj adresi, a više puta je menjalo vlasnike i odgovorna lica.

- U preduzeću „Šantal" nikada nije bilo nijednog zaposlenog radnika, firma je bila bez osnovnih sredstava, a nikada nije imala ni metar kvadratni magacinskog prostora - priča naš sagovornik, i dodaje da je čak i telefonski broj koji je naveden na adresi bio lažan.

- Inače, „Šantal stil trejd" nije bilo jedino preduzeće u kome se mladi Stoiljković pojavljuje kao direktor. Protiv njega su do sada podignute dve krivične prijave. Po jednoj od njih je nepravosnažno osuđen na 11 meseci zatvora i novčanu kaznu od 300.000 dinara.

Prema nezvaničnim informacijama, napadač je nečujno prišao Draganu G. u trenutku kada je on sa sinom Stefanom (21) stajao ispred porodične kuće. Iz „tetejca" kalibra 7,62 milimetra ispalio je pet metaka, od kojih su dva pogodila Dragana u noge, dok je trećim hicem ustreljen u kuk.

- Imao je veliku sreću što je u tom trenutku nosio kaiš, pošto je jedan metak udario u metalni deo opasača i odbio se. To mu je, verovatno, spaslo život - priča za Press izvor iz istrage.

Nakon toga, Dragan G. je pao i počeo da zove u pomoć. Čuo ga je radnik obližnjeg skladišta, koji je i pozvao policiju. Ona je vrlo brzo stigla na mesto događaja, a za njom je došla i Hitna pomoć.

Kako tvrdi naš izvor iz istrage, još uvek nije poznato na koga je tačno pucano, jer se Draganov sin Stefan pre nekoliko dana posvađao sa jednim od lokalnih kriminalaca. Otac i sin su odranije poznati policiji, pošto su osuđivani za niz krivičnih dela, razbojništava i teških krađa.

- Stefan G. u svom dosijeu ima zabeležen i napad na policajca - rekao je naš sagovornik.

Zbog policijskog uviđaja koji je trajao više od sat i po, saobraćaj u ovom delu grada bio je blokiran.

Od ukupnog broja slobodnih mesta, na budžet će u septembru moći da se upiše blizu 2.300 akademaca. Najviše budžetskih mesta ostalo je na Univerzitetu u Beogradu - 531, u Novom Sadu - 1.375 i Univerzitetu u Nišu - 658. Najmanje interesovanja studenti su pokazali za tehničke i prirodno-matematičke fakultete. Loša ekonomska situacija uticala je i da se značajno smanji broj akademaca koji se odlučuju na školovanje u samofinansirajućoj kategoriji.

U junskom upisnom roku najpopularniji su bili društveni i medicinski fakulteti, a za razliku od prethodnih godina, indeksa je ostalo i na pojedinim umetničkim fakultetima. Spisak svih slobodnih mesta na državnim fakultetima i visokim školama koji nisu popunili upisne kvote nalazi se na sajtu Ministarstva prosvete.

Prijavljivanje kandidata na većini fakulteta završeno je juče, a prijemni ispiti, u zavisnosti od ustanove, održavaju se od 5. do 7. septembra. Spisak fakulteta koji imaju akreditaciju budući studenti mogu pogledati na sajtu Komisije za akreditaciju - www.kapk.org.

Marijana je obolela od autoimune ciroze jetre i transplantacije u Padovi, koja košta 110.000 evra, jedina joj je šansa da preživi. Press je pre desetak dana o njenom slučaju obavestio Milosavljevića, koji je odmah kontaktirao sa Svetlanom Vukajlović. Oboje su obećali pomoć i svi administrativni problemi su rešeni u rekordnom roku. Od juče, posle potpisa koji je na neophodnu dokumentaciju stavio Milosavljević, otklonjena je i poslednja prepreka da Marijana bude operisana o trošku države.

- Oduševila sam se kada me je mama pozvala i rekla mi da je ministar zdravlja potpisao saglasnost da mogu da se operišem u Italiji. I dalje ne mogu da verujem da više neću morati da sakupljam novac za operaciju. Želela bih da zahvalim redakciji Pressa, Tomici Milosavljeviću i Svetlani Vukajlović, ali i mojoj doktorki Radmili Ješić i svim ljudima dobre volje koji su uz mene - rekla nam je juče Marijana.

Majka Snežana Glavonjić takođe nije krila radost što je njena ćerka dobila šansu za novi život.

- Jedan deo novca već je prikupljen u humanitarnoj akciji za pomoć Marijani, a sad je potvrđeno da će ostatak troškova snositi RZZO. Želim da izrazim zahvalnost svima koji su nam pomogli, a pre svega listu Press, koji je ukazao na naš problem i svesrdno se angažovao da nam pomogne. Ovo je za mene velika nada, a za Marijanu šansa za novi život - u dahu je juče poručila Snežana Glavonjić.

Direktorka RZZO Svetlana Vukajlović kaže za Press da će Marijana biti među prvim pacijentima iz Srbije, starijim od 18 godina, koji će dobiti novu jetru o trošku države u inostranstvu.

- Kada mi donesemo rešenje o upućivanju pacijenta potrebno je da bolnica sa kojom imamo saradnju to prihvati i stavi bolesnika na listu čekanja. Zatim je potrebno pronaći donatora i odgovarajući organ. Italija, Austrija, ali i EU uopšte, ne raspolažu dovoljnim brojem organa. I kod njih postoje liste čekanja zbog čega oni selektivno daju organe stranim pacijentima. Kada je Italija u pitanju, mi imamo sreću da tu postoji sjajna saradnja, pa je ta zemlja primila značajan broj naših pacijenata za transplantaciju i kostne srži i jetre - navela je Vukajlovićeva.

Stotine pacijenata Instituta za pulmologiju u Sremskoj Kamenici obolelih od raka pluća ne mogu adekvatno da se leče jer je aparat za zračenje u ovoj bolnici u kvaru, upozorilo je udruženje „Doktori protiv korupcije".

S obzirom na to da kvar neće biti brzo popravljen, neki se preusmeravaju na hiruršku ili terapiju citostaticima, dok neke stavljaju na liste čekanja za radioterapiju na dva aparata za zračenje Instituta za onkologiju, na kom se leče pacijenti oboleli od drugih malignih oboljenja. Izvor Pressa iz Instituta u Sremskoj Kamenici, međutim, kaže za naš list da čekanje na terapiju može da bude pogubno za pacijente obolele od raka pluća.

Čekanje je kobno

- Kod agresivnih kancera pluća, kašnjenje od nekoliko nedelja na radioterapiju je smrtna presuda za obolele. Takođe, takvi pacijenti ne mogu ni samo da primaju citostatike - kaže izvor Pressa, i dodaje da problem nije u menadžmentu Instituta za pulmologiju, već Instituta za onkologiju.

- Ne menja direktor pulmologije protokole lečenja malignih tumora pluća. On čini sve da pomogne tim pacijentima. Haos na tom institutu je nastao kao posledica haosa na onkologiji, gde se trgovalo listama čekanja za radioterapiju. Aparati su se zbog manjkavosti i zastarelosti pokvarili, lekari specijalisti otišli, pa je onemogućeno adekvatno lečenje pacijenata - otkriva naš izvor.

Press je juče pokušao da proveri ove navode na oba instituta KBC Vojvodine. Na naše pozive nisu odgovorili ni direktor onkologije Dušan Jovanović, ni direktor pulmologije prof. dr Milan Antonić. Ovaj drugi je, međutim, ranije izjavio da će pacijenti oboleli od raka pluća biti lečeni najsavremenijom metodom tek krajem 2011. godine, kada bude završena Kamenica 2.

Aparat simulator-lokalizator, koji je u kvaru, kako saznajemo, biće popravljen tek krajem godine.

Opravka tek krajem godine

Samo u toku ove godine na Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici dijagnostifikovano je 800 novih pacijenata sa karcinomom pluća. Profesor dr Dragana Jovanović, pulmolog Instituta za plućne bolesti i tuberkulozu Kliničkog centra Srbije, objašnjava za Press da pacijenti oboleli od raka pluća moraju što pre da se zrače u rokovima koji su za tu bolest predviđeni.

- Kancer pluća, ako se ne leči, brzo napreduje. Upravo zbog toga je to jedna od najgorih malignih bolesti. A Kamenica nema rešenje za zračenje tih pacijenata do kraja godine. Bolesnici oboleli od raka moraju svakodnevno da se zrače od tri do četiri nedelje zaredom, čim konzilijum donese odluku o tome. A,  citostatici nikako ne mogu da zamene radioterapiju - objasnila je dr Jovanović, i podsetila da Srbija ima 13 aparata za zračenje, a da joj nedostaje još toliko.

Uz muziku poznate pevačice i belo vino, koncertni menadžer „Šoumastera" Đorđe Milutinović najavio je da će vrsna pevačica fado muzike zapevati u Beogradu 17. septembra u Sava centru.

- Ovim koncertom započinjemo koncertnu jesen u Beogradu. Publika će na pravi način uživati uz fado u izvođenju Tereze Salžeiro. Nju će na sceni pratiti kvartet koji se sastoji iz harmonike, klasične gitare, duplog basa i udaraljki. Tereza je anđeo u telu žene. Na koncertu očekujemo lep susret sa portugalskom muzikom. Ona je toliko prirodna i kvalitetna osoba i umetnik da to zaista treba doživeti - rekao je Milutinović.

Cene ulaznica se kreću od 1.900 do 2.500 dinara i mogu se kupiti na blagajni Sava centra i „Eventim" prodajnim mestima.

Tereza je bivša članica grupe „Madredeuš", a publici je postala poznata zahvaljujući filmu Vima Vendersa „Lisabonska priča". Zbog svog talenta i više od 900 koncerata širom sveta postala je kulturni ambasador Portugala.

Filmom „Crni labud" američkog reditelja Darena Aronofskog svečano je otvoren 67. filmski festival u Veneciji! Robert Rodrigez i Džesika Alba, akteri filma „Mačeti", među prvima su u četvrtak prošetali Mostrom, a Natali Portman i Vensan Kasel bili su najveće zvezde prvog dana festivala.

Sa budžetom od 12 miliona evra najstariji filmski festival na svetu ove godine će premijerno predstaviti 79 dugometražnih filmova iz 34 zemlje. Žiri, čiji je predsednik poznati američki reditelj Kventin Tarantino, dodeliće Zlatnog lava jednom od 23 filma u takmičarskoj selekciji.

Rediteljsko eksperimentisanje

U zvaničnoj selekciji Mostre nalaze se ostvarenja iz 11 zemalja. Šest dolazi iz Amerike, četiri iz Italije i tri iz Francuske. Azijski film će biti predstavljen sa dva japanska i jednim kineskim ostvarenjem. Kritičari i selektori slažu se da je veoma dobro što težište ovogodišnjeg festivala predstavljaju mladi režiseri koji rado eksperimentišu.

Umetnički direktor festivala Marko Miler svoju ocenu selekcije sumirao je rečima koje pokazuju veliku želju za eksperimentima.

- Samo jedan moto je moguć - punom parom napred, ali i ukrug. Želimo da istražujemo u svim pravcima - rekao je Miler.

Film „Crni labud", kojim je otvoren festival, mračna je psihološka drama smeštena u svet njujorškog baleta i priča o balerini koja se suočava sa usponom jedne od svojih suparnica. Reditelj Aronofski je dobro poznat Veneciji, gde je 2008. godine osvojio Zlatnog lava sa „Rvačem", koji je na veliko platno vratio pomalo zaboravljenog Mikija Rurka.

Među filmovima koji najviše pobuđuju interesovanje su drama „Negde" Sofije Kopole, koja se bavi muško-ženskim zbližavanjem, romantični triler „Put koji nikud ne vodi" Amerikanca Montija Helmana i ratni film „Suštinsko ubistvo" Poljaka Jiržija Skolimovskog. Tu su još i film provokativnog američkog reditelja i glumca Vinsenta Gala „Obećanja zapisana u vodi", drama „Tri" Nemca Toma Tikvera, kao i crnohumorna komedija „Post mortem" Čileanca Pabla Larena o grobaru koji se zaljubljuje u plesačicu.

Film Fransoa Ozona „Ukras" pobuđuje najviše pažnje svojom glumačkom ekipom koja je okupila neke od trenutno najpoznatijih francuskih imena, poput Katrin Denev i Žerara Depardijea. Francuski reditelj alžirskog porekla Abdelatif Kešiš takmiči se filmom „Crna Venera", zasnovanim na istinitoj priči o Afrikanki pozamašne zadnjice, koja je u 19. veku kao nakaza prikazivana na vašarima u Francuskoj.

Problem iranskog reditelja

Film „Miral" Džulijena Šnabela govori o odrastanju Palestinke bez roditelja, a „Tužna balada trube" Španca Aleksa de la Iglesija o Španskom građanskom ratu. Iz Grčke dolazi drama „Attenberg" Atine Rejček Zangari, dok će boje zemlje domaćina braniti četiri ostvarenja, među kojima je „Usamljenost prostih brojeva" Paola Đordana.

Najavljeni dolazak iranskog reditelja Džafara Panahija, koji je trebalo premijerno da predstavi film „Harmonika", još nije potvrđen, jer mu iranske vlasti i dalje zadržavaju pasoš. Poznati reditelj je krajem maja pušten na uslovnu slobodu, tri meseca nakon hapšenja koje je izazvalo proteste u svetu.

Festival će 11. septembra zatvoriti Šekspirova „Oluja" u režiji Džuli Tejmor, koja je „promenila" pol glavnog junaka Prospera kako bi Helen Miren mogla da igra naslovnu rolu.

„Imate moje obećanje i recite meštanima da ću već narednih dana poslati stručnjake na teren i obezbediti četiri miliona dinara bez ikakvih problema. Sramota je da neko u 21. veku nema struju i to još na Zlatiboru" (19.03.2008. Velja Ilić, u izbornoj kampanji najavio rešavanje problema stanovnika sela Stublo). Sramota je i neispuniti obećanje.

„Ministarstvo kulture Srbije će učiniti sve da dinamika radova rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti ne bude ugrožena ni na koji način" (8.10.2008. Nebojša Bradić, ministar kulture). Muzej i dalje ne radi, rok je odavno probijen, a obećanje nije ispunjeno.

„Sve žene koje se porode iduće godine u Beogradu imaće pravo na mesečnu nadoknadu u periodu od 12 meseci u iznosu prosečne zarade u Srbiji" (27.5.2009, Milan Krkobabić, zamenik gradonačelnika Beograda). Mame se i dalje porađaju, pomoć je i dalje jednokratna, a obećanje je neispunjeno.

„Do poskupljenja hleba i brašna ne bi trebalo da dođe u narednih tri do šest meseci" (27.7.2010. Slobodan Milosavljević, ministar trgovine). Samo 22 dana kasnije hleb je poskupeo za 15 odsto!

Ovakva i slična javna obećanja raznih ministara, relevantnih političara, lidera i ljudi od reči i (ne)dela pršte neprestano već godinama. U proseku, svako peto biva ispunjeno i to pod uslovom da nije dato u predizbornoj kampanji. Ostala četiri se zaborave, mahom zbog srpske osobine da pamtimo kao kokoške. Jedan od zanimljivijih internet sajtova istinomer.rs dao mi je odličnu ideju za TV emisiju. U studio se dovede gost, relevantna politička njuška. Pusti mu se njegovih pet najdrčnijih izjava i najhrabrijih obećanja iz poslednjih nekoliko godina, i u narednih pola sata on mora da se opravda, opere ili da krivicu za neispunjenje prebaci na neku drugu relevantnu političku njušku. Političara i njihovih lagarija ima za minimum tri sezone. U maniru političkog rijalitija, uz asistenciju jednako drčnog i brzomislećeg voditelja, političari moraju da se nateraju da svoja obećanja ispune ili da za svoje laži javno bivaju prozvani. Pred TV kamerama, direktno u glavu, uživo!

„Istina nema cenu", jedan je od slogana koji koriste gotovo svi srpski političari. Istina u Srbiji zaista nema cenu... ona je odavno devalvirala!

„Fijat 500", glavna premija ovog kola nagradne igre i superpremija „fijat 500 kabriolet" podeljeni su u poslednji čas! Superpremiju, sjajni „fijat 500 kabriolet" pocepao je Branislav Pavlović (41), vozač iz Beograda, dok je „fijat 500" dobio Đorđe Pušičić (34), profesor fizičkog vaspitanja iz Pančeva.

Da sreća ide na sreću najbolje pokazuje činjenica da su dobitnici naših premija ranije već bili srećne ruke u drugim nagradnim igrama. Đorđe je prošle godine u emisiji „Leteći start" dobio putovanje u Tunis, dok je Branislav osvojio laptop računar!

Dobitnik superpremije Branislav Pavlović kaže da je još u šoku i da nikako ne može da poveruje da će baš on dobiti novi „fijat 500 kabriolet".

- Ovo je stvarno da čovek poludi od sreće! Ne mogu da dođem sebi od kada sam pocepao kupon i video da sam osvojio novi kabriolet. Imam „opel astru" staru 18 godina koja će sada u penziju iako je i dalje u dobrom stanju. Press sa dobitnim kuponom kupio sam u ulici Kneza Miloša. Seo sam u kafić da popijem prvu jutarnju kafu, otvorio kupon i umalo se nisam onesvestio od sreće... Mnogo vam hvala! - kaže Branislav Pavlović.

U šoku i neverici je i Đorđe Pušičić. Iako mu je u Pressovom kol centru potvrđena nagrada, on i dalje ne veruje da je osvojio novi „fijat 500"!

- Evo, vi ste danas došli kod mene, a ja i dalje ne verujem da sam dobio tako vrednu nagradu. Automobil nemam i svakako će mi dobro doći. „Fijat" je jedan od mojih omiljenih automobila, a da ću ga baš ja dobiti nisam mogao da sanjam ni u najlepšem snu - priča presrećni Pančevac. On dodaje da je Press kupio u Pančevu kada se vraćao iz teretane, a kupon otvorio kod kuće.

- Kada sam video da sam dobio auto odmah sam pozvao roditelje i moju devojku. Nisu mi verovali... Jedva čekam kada će biti dodela - nestrpljiv je Đorđe.

U nagradnoj igri „Press keš 2" izvučena je i poslednja dnevna nagrada. Novčani kupon u vrednosti od 100 evra osvojila je Beograđanka Milica Simić.

Uskoro kreće novo kolo velike Pressove nagradne igre, a do tada svakoga dana nastavite da igrate našu novu nagradnu igru „Press koš".

- Pozdravljam mališane i želim im srećan početak prve školske godine. Kao i prethodnih godina Skupština grada je tu da podrži ovu akciju i zajedničkim snagama pokaže najmlađima koliko misli na njih. Smatram da je važno naučiti decu koliko je bitan gradski prevoz, ali isto tako naglašavam da je njihova bezbednost na prvom mestu. Oni su naša budućnost i važno je ulagati u njih. Već sutra oni će nas predstavljati u svetu - istakao je Aleksandar Antić, predsednik Skupštine grada Beograda.

Druženju je prisustvovao i generalni direktor GSP Beograd Radoslav Nikolić, a organizatori su osnovcima podelili sveske, nalepnice, rasporede časova, lopte i kišobrane.

„Bajka" je drugi vrtić u gradu koji ima mali bazen za decu. Pored toga, postavljen je interni i eksterni video nadzor, a svaka soba ima posebnu garderobu i sanitarni čvor.

- Naša akcija da proširimo mrežu vrtića u gradu uspešno se realizuje. Planiramo izgradnju četvrtog vrtića na opštini Čukarica, koji će biti završen do kraja godine. Ovo je drugi vrtić koji ima bazen, pa smo odlučili da tokom leta organizujemo obuku za neplivače. Dvorište pored bazena ima ljuljaške i klackalice za decu - kaže Ljiljana Jovčič, sekretar za dečju zaštitu.

Ona dodaje da vrtići imaju odličnu saradnju sa domovima zdravlja, a već polovinom septembra će fizijatri posećivati vrtiće kako bi se utvrdio stepen nepravilnog držanja tela kod dece.

Jovčić je najavila da će početkom sledeće godine započeti izgradnja dva velika obdaništa, na Ceraku i u Velikom mokrom lugu.

- Veliki Mokri Lug trenutno ima samo jedan mali vrtić u celom naselju. Sledeće godine planiramo da izađemo u susret meštanima ovog naselja i izgradimo veliko obdanište, kako bi roditelji mogli na sigurnom mestu da ostave svoju decu - dodaje Ljiljana Jovčić.

U prethodnih godinu i po dana grad je otvorio 20 vrtića, a zasad je u planu izgradnja još pet objekata. Grad je za rekonstrukciju i uređenje ovog vrtića izdvojio iz budžeta 2,7 miliona evra.

Deo Bulevara vojvode Mišića ispod Mostarske petlje gde su zbog rekonstrukcije mosta Gazela zatvorene tri kolovozne trake biće do 21. septembra, dvadeset dana pre planiranog roka, potpuno otvoren za saobraćaj. Velike gužve u jedinoj preostaloj kolovoznoj traci gde se ulivaju brojna vozila iz pravca Sajma tako će konačno biti smanjene.

Desna strana kolovoza na uključenju na autoput Beograd - Niš bila je zatvorena zbog postavljenih skela, koje će od danas pa do završetka radova biti pomerene na levu stranu.

Saobraćajni čep

Da bi se sprečili kolapsi i sudari policija pomaže regulisanjem saobraćaja u špicevima. Prema rečima pripadnika Saobraćajne policije koga smo zatekli juče po podne u Bulevaru, gužve na ovom delu kolovoza stvaraju se uglavnom ujutru i po podne.

- Uvek je jedna patrola Saobraćajne policije od šest ujutru do 20 časova na ovom mestu. Tamo gde se sužava ulica od 6.30 do 8.30 i od 15.30 do 17.30 nastaju velike gužve, mada uvek ima onih nestrpljivih koji trube i hteli bi da prođu preko reda. Dok iz Savske gde je, takođe, pola kolovoza zatvoreno, uopšte nema zastoja - rekao je policajac.

Bulevar vojvode Mišića koji u ovom delu ima svega dve saobraćajne trake i dalje je sužen jer je pola kolovoza zatvoreno skelama zbog rekonstrukcije izlaznih rampi sa mosta Gazela. Svi automobili iz Bulevara, Savske i Kneza Miloša koji bi da se uključe na autoput Beograd - Niš, u Kneza Miloša ili ka Topčiderskoj zvezdi, moraju da prođu ovuda i stvaraju se „čepovi". Prema rečima nadležnih iz JP „Putevi Srbije", ovakvo stanje trajaće do 21. septembra.

Ojačanje nosača

- Planirano je da se ovi radovi izvode do 9. oktobra. Ali su preduzete dodatne mere i napori kako bi ova ulica bila puštena u punom profilu za saobraćaj 21. septembra, ukoliko to vremenski uslovi dozvole i ne bude nepredviđenih okolnosti - rekli su u „Putevima Srbije".

Radovi koji se na ovom mestu izvode, odnose se na ojačanje glavnih betonskih nosača mosta Gazela. Saniraju se pukotine, utežu karbonske trake po celoj dužini rampi, izrađuju zaštitni parapeti, sanira unutar sanduka... Otuda i toliko skela oko Mostarske petlje.

- Na ovim rampama se podiže betonska mostovska konstrukcija zbog zamene oštećenih ležišta mosta. Takođe se saniraju vezne grede na kojima su ležišta, a zatim se izrađuju i postavljaju nova ležišta - navode u „Putevima Srbije".

Građani u Teodorinoj ulici na Zvezdari tvrde da ih punih godinu dana uspavljuje i budi lavež i zavijanje nekoliko desetina pasa. Ti psi su praktično meštani ovog naselja jer imaju trospratnu kuću samo za sebe?! Vlasnik kuće ne stanuje u njoj, već je koristi samo da bi njegovi psi tu živeli. On, prema rečima komšija, svoje ljubimce svakog jutra poseti, porazgovara s njima, nahrani ih i ode.

Brojčano stanje ove „porodice" iz dana u dan se povećava, a komšiluk više ne zna kome da se obrati tvrdeći da je od smrada, laveža, dlaka i psećeg izmeta nemoguće živeti u blizini.

- Ne možete ni da zamislite kako je kada živite preko puta osobe koja u kući čuva više od četrdeset pasa! Pokušali smo da rešimo ovaj problem, ali do vlasnika je teško doći jer ne živi ovde, i ne želi nikakav kontakt sa nama. Vidimo ga rano ujutru, kada donese hranu životinjama, a nakon toga preostaje nam samo da se molimo da su psi siti i da možemo mirno da spavamo - kaže za Press Sonja Ristić, ogorčena komšinica.

Slučaj i na sudu

Deo meštana ovog naselja ne želi da uđu u konflikt sa vlasnikom, dok drugi preduzimaju sve mere kako bi sklonili pse iz kuće. Čak su pre godinu dana pokrenuli i sudski postupak protiv vlasnika kuće, međutim odgovora i dalje nema.

- Da mi je neko pričao da će prve komšije da mi budu ulični psi, ne bih mu verovao... Godinu dana pokušavamo da rešimo ovaj problem, ali nažalost nismo ni korak blizu rešenju. Obratili smo se opštinskim inspekcijama, Društvu za zaštitu životinja, ali vlasniku niko ne može ništa - objašnjava Dragan Ristić, meštanka.

Komšije smatraju da se broj ljubimaca povećava svakog dana, i strahuju da neka zaraza ne preplavi naselje.

- Naselje je prepuno dece, a roditelji ih sa oprezom puštaju da se igraju po ulici. Strahujemo da od tolikog broja besnih, uličnih pasa, ne dobijemo neku bolest u kraju. Psi nisu ni vakcinisani, ali za sada ih vlasnik nije puštao na ulicu, tako da smo barem zaštićeni od besnila - navodi Sonja Ristić.

Sugrađani Velikog Mokrog Luga ne znaju više kome bi mogli da se obrate za pomoć. Svakoga dana smrad je sve veći, a zavijanje pasa nepodnošljivo.

U opštini Zvezdara kažu da su još prošle godine dobili prijavu stanara i odmah pokrenuli postupak. Prema rečima šefa odseka za informisanje Slavice Brđović, opština je vlasniku ove kuće uputila rešenje o zabrani držanja velikog broja pasa. Međutim, ta naredba nije uspela da reši problem, pa su inspektori predmet prosledili sudiji za prekršaje u nadi da će uspeti da nateraju vlasnika kuće da pomeri pse sa tog zemljišta. Kako saznajemo, postupak je i dalje u toku, a kada i da li će se doneti presuda, još uvek niko ne zna.

Zaista preti zaraza

- Poznat nam je taj problem meštana Velikog Mokrog Luga, i opština je dala sve od sebe da reši to što pre, sada je sve u rukama Prekršajnog suda. Tačno je da je kuća u privatnom posedu i da vlasnik može tamo da radi šta god poželi, ali 40 ili 50 životinja na istom imanju može da ugrozi mir i život komšija - objašnjavaju u odseku za informisanje opštine Zvezdara.

Vladimir Terzin, pomoćnik sekretara za komunalne poslove, istakao je da sekreterijat nije nadležan u ovom slučaju i ne može ništa da učini dok sud ne bude doneo odluku.

Prema rečima nadležnih u veterinarskoj inspekciji, ukoliko vlasnik pasa nije vakcinisao sve svoje ljubimce, inspekcija može da ga primora da to uradi u što kraćem roku. Nažalost, usluge vakcinisanja i čipovanja se plaćaju, pa građani brzo odustanu od toga, u nadi da ih niko neće prijaviti. Nakon toga, ako vlasnici ne vakcinišu životinje, inspekcija može da podnese prijavu gradskoj inspekciji, koja dalje rešava problem.

Iz savetovališta za zaštitu životinja „Orka" kažu da su im nekoliko prethodnih godina građani pisali o raznim problemima zaštite životinja, ali da je neko trospratnu kuću namenio samo za pse - zvuči neistinito. Kako kažu, ako ti psi i dalje budu živeli u istom objektu, a da nisu zdravi i vakcinisani, moguće je da se u kraju pojavi neka zaraza.

- Iz njih su počupane ukrasne tuje, zemlja prosuta po ulici, a neke od biljaka ubačene su fontanu kod sata. Nema ni dva meseca kako smo posadili novo zelenilo. Nažalost, ni video-nadzor nije garancija da se vandalizam neće ponoviti - kaže Đurđević.

U trgovačkoj zoni nalazi se 16 kamera, koje 24 sata dnevno pokrivaju celokupan prostor, međutim to nije sprečilo vandale da divljaju u samom centru Valjeva.

- Nakon postavljanja video-nadzora pre dve godine smanjen je broj krivičnih dela i napada na imovinu BID zone, ali ipak mislim da je preventiva, koja podrazumeva policajce u uniformi na ulici, jedini način da se huliganstvo predupredi - rekao je Đurđević

U valjevskoj policiji kažu da će snimci video-nadzora u BID zoni biti analizirani i počinioci identifikovani.

Dok serija bankrota i stečajeva razara poslednje ostatke nekada privredno uspešne Subotice, oko Gradske kuće se neprestano slavi. Tek što se skinu bine jedne manifestacije, sledi novo montiranje za naredno dešavanje. I tako čitave godine. A koliko sve to košta, još se ne zna.

Upravo je u toku desetodnevna proslava Dana grada 1. septembra, koja traje od 26. avgusta do 5. septembra. Ovo slavlje, koje će gradski budžet koštati 2,4 miliona dinara, nadovezalo se na spektakularni vatromet kojim je završen Interetno festival.

Ova manifestacija Subotičanima je pred Gradsku kuću dovela folklorni svet Koreje, Kolumbije, Paragvaja, Italije i drugih dalekih zemalja. Njoj je prethodila Dužijanca, žetvena svečanost koja se u Subotici i okolini obeležava od 25. aprila do poslednje nedelje avgusta. U međuvremenu, Subotičanima je upriličen Etnofest u junu, Summer3p i Trenchtown, festivali elektronske muzike u julu. April je obeležio Jazzire, džez festival, a maj Guitar open festival. U septembru se na Dan grada nadovezuje Hosana fest, u novembru Dizajer festival, dok će decembar obeležiti vašari i pripreme za najluđu noć. Tome treba dodati Filmski festival na Paliću u julu i Dečji pozorišni festival u maju.

Zabava za svačiji ukus

Subotica tokom godine ima 15 festivala. Pri tom se pouzdano zna da se za Filmski festival na Paliću i Dečji pozorišni festival utroši oko devet miliona dinara. Koliko će otići na ostale smotre, pa i na one završene, još se ne zna. Dok se oko Gradske kuće smenjuju „zabave za narod", organizatori još čekaju da grad „odreši kesu" jer su uglavnom sva slavlja, bar što se plaćanja izvođača tiče, održana „na poček".

- Komisija za dodelu sredstava iz budžeta Subotice za kulturu i izdavaštvo zasedala je i donela odluku o raspodeli novca. Koliko je iz budžeta izdvojeno za ostale festivale pojedinačno, znaće se kada gradonačelnik potpiše predlog koji mu je nakon zasedanja dostavila ova komisija - kaže Slobodan Čamprag, član Gradskog veća zadužen za kulturu i obrazovanje.

Istini za volju, manifestacije koje se finansiraju ili sufinansiraju iz gradskog budžeta, na teret građana, a u formi zabave za narod, zadovoljavaju sve ukuse Subotičana, onih mlađih, ljubitelja gitare, sklonih tradiciji i folkloru, ljubitelja džeza, elektronske muzike... U tolikom obilju svako nađe nešto za sebe.

Ali pitanje je da li je Subotičanima do „igara" u situaciji kada je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 16.884 nezaposlena. Gradska vlast jedva uspeva da obezbedi novac za spremanje 650 obroka dnevno u Narodnoj kuhinji iako je zahteva, prema procenama u Crvenom krstu, dva puta više.

Za gladne na kašičicu

- Podneli smo zahtev gradu da u narednoj godini izdvoji 16 miliona dinara kako bismo u potpunosti finansirali spremanje 650 obroka dnevno. Za sada grad sufinansira rad Narodne kuhinje sa oko osam miliona dinara godišnje, što je dovoljno za 250 obroka dnevno - kaže Mihalj Pece, sekretar Crvenog krsta u Subotici.

Privreda Subotice je u kolapsu; mnoga preduzeća su propala, ne vidi se kraj stečajevima u nekad uspešnim firmama, poput sada aktuelne „Fidelinke". Grad ne može da se pohvali ni velikim investicijama ni završenim kapitalnim projektima. Subotica je puna gradilišta na kojima zidanje nikako da se završi (Narodno pozorište, Dečje pozorišre, Sinagoga, kompleks bazena u Dudovoj šumi...)

Zato ne čudi što se Subotičani u velikom broju pitaju šta to ovaj grad slavi.

- Ne znam čemu sve to i ko od toga ima koristi. Znam samo da većina Subotičana, baš kao i ja, ne zna kada je Dan grada. Umesto da se spasavaju fabrike hrane u ovoj našoj žitnici, da se ljudima obezbedi minimum uslova življenja, da ne spavaju po parkovima i hrane se u kontejnerima, novac se nemilice rasipa na razne zabavne sadržaje. Nije nama u Subotici do toga, mada ne tvrdim da nam ne treba, ali je trenutak u kome je većini ugrožena egzistencija i nije im do slavlja - kaže Antun Milanović, frizer.

Danas se navršava godinu dana otkako je poginulo sedmoro radnika „Prvog partizana" u strahovitoj eksploziji u toj fabrici oružja. Svetlana Đurić (40), Jelena Lončarević (36), Jasminka Ostojić (24), Gordana Đokić (30), Biljana Luković (51), Vidojka Terzić (50) i Dragan Milovanović (42), svi iz Užica, ugušili su se ugljen-monoksidom, u noći između 3. i 4. septembra.

U znak sećanja na ovu tragediju, u delu preduzeća u kom je izbila eksplozija, danas će u prisustvu porodica biti otkrivena spomen-ploča.

Nenadoknadiv gubitak

Direktor „Prvog partizana" Dobrosav Andrić rekao je da je smrt radnika nenadoknadiv gubitak za preduzeće, za njihove porodice i za ceo grad. Deci stradalih radnika preduzeće je obezbedilo stipendije do 26. godine života, članovi porodica su dobili posao i isplaćen im je novac. Od grada Užica porodice su takođe primile pomoć.

- Vlada Srbije je dala pomoć od po milion dinara po porodici. Za četvoro maloletne dece iz dve porodice ovaj novac je oročen do njihove 18. godine, a ostalim porodicama su te pare isplaćene. Grad Užice je odredio stipendiju za decu nastradalih, a za trogodišnju devojčicu koja je ostala bez majke obezbedili smo besplatan vrtić, a nakon toga će i ona imati stipendiju - rekla je Brankica Jeremić, pomoćnica gradonačelnika za socijalna pitanja.

Ali, ništa ne može da nadoknadi gubitak najmilijih. Kovina Đurić ne može da se pomiri s tim da nema njene ćerke Svetlane.

- Imam još dva sina koji imaju porodice. Svetlana je živela sa mnom i mojim suprugom. Iz dana u dan osvrćem se po kući u nadi da ću je videti. Mnogo nam nedostaje. Svaki dan izlazimo na groblje - rekla je Kovina kroz suze. Dodala je da ona i suprug nisu potpisali ono što im je „Prvi partizan" ponudio.

- Suprugu i meni ponudili su po 400.000 dinara. Zar toliko vredi život? Nje nema i to je nenadoknadiv gubitak. Pozvani smo na suđenje pet zaposlenih za koje se smatra da su odgovorni. Volela bih da se otkriju pravi krivci. Nakon završetka suđenja najverovatnije ćemo tužiti „Prvi partizan" - rekla je Kovina.

Ni suprug stradale Jasminke Ostojić, Darko, nije potpisao ugovore o poravnjanju koje je preduzeće ponudilo.

- Upravo smo izdali godišnjicu Jasminki. Gubitak je ogroman. Naša devojčica od četiri godine raste bez majke. Ne radim nigde, povremeno taksiram. Posle suđenja optuženim radnicima odlučiću da li ću tužiti preduzeće ili potpisati to što nude - rekao je Darko.

Suđenje od 8. septembra

I u porodici Luković ogromna tuga zbog gubitka supruge i majke Biljane.

- Sve nam je u haosu, ne zna se nikakav red. Stariji sin je počeo da radi u „Prvom partizanu", a mlađi studira. Ja i dalje radim u ovom preduzeću. Bolno je ići svaki dan na posao i podsećati se na tragediju - kaže Radovan, suprug stradale Biljane.

Osnovno javno tužilaštvo u Užicu je u martu podiglo optužnicu protiv pet radnika „Prvog partizana" za koje se sumnja da su izvršili teško krivično delo protiv opšte sigurnosti zbog čega su optuženi da su odgovorni za eksploziju u ovoj fabrici sa tragičnim posledicama. Na optuženičkoj klupi u Osnovom sudu u Užicu, 8. septembra, za kada je najavljen početak suđenja, naći će se Velibor Janjić (57), radnik na zasipanju baruta, Milojka Tešić (57), šefica za protivpožarnu zaštitu, Milisav Đerić (50), poslovođa, Prvoslav Đerić (44), rukovodilac pogona, i Zoran Ćirović (46), rukovodilac kontrole.

Vejn tvrdi da je njegov otac poznavao jednog Roma koji mu je u pijanstvu rekao da radi za grupu koja krade decu i prodaje ih neplodnim parovima.

- Fotografisali bi decu i slike slali ljudima za koje su radili. Tada bi im oni javili da li da ih otimaju ili ne. Tata mi je napisao da se tu vrtelo puno novca i da veruje u sve što je taj čovek ispričao - rekao je Vejn koji više od 20 godina nije pričao sa svojim ocem.

Rejmond Hjulit umro je u aprilu od raka grla, a pre toga je odbio sastanak s detektivima koji istražuju nestanak devojčice. Njegov sin Vejn je pismo navodno spalio jer, kako kaže, mrzi svog oca. Ali sada je ipak odlučio da ode u policiju i ispriča sve što zna.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu i palestinski predsednik Mahmud Abas sastali su se u Stejt departmentu, 20 meseci posle prekida direktnih kontakata dve strane.

Oni će pokušati da postignu dogovor u roku od godinu dana o osnivanju nezavisne palestinske države koja bi bila komšija Izraelu.

Obama, koji je uložio veliki politički kapital u vašingtonski samit, sastao se preksinoć odvojeno sa dvojicom lidera i apelovao da obe strane iskoriste šansu za mir.

- U ovom trenutku postoji prilika kakva se neće ukazati u skorije vreme. Oni ne mogu da dozvole da im to izmakne - rekao je Obama nakon celodnevnih diplomatskih aktivnosti fokusiranih na problem koji opterećuje generacije američkih lidera.

Sastanak lidera obe strane odvija se u napetoj atmosferi zbog najnovijeg nasilja na Zapadnoj obali, koje je izbilo pre tri dana. U blizini Hebrona tada je ubijeno četvoro izraelskih civila. Vojno krilo Hamasa preuzelo je odgovornost za ubistva i najavilo da će pojačati svoje delovanje, što je dovelo do novih tenzija.

Kao odgovor na to, stotine jevrejskih doseljenika počelo je izgradnju zgrada širom Zapadne obale, iako je Izrael odlučio da produži moratorijum na gradnju u doseljeničkim naseljima, koji ističe 26. septembra.

Rudarima zarobljenim na 700 metara pod zemljom, u rudniku zlata i bakra „San Hoze", nedaleko od Kopijapana, pomažu i NASA stručnjaci koji su im savetovali da ne piju alkohol i ne puše, već da nastoje da se strogo drže rasporeda spavanja i da rade na održavanju optimizma. Naime, mnogi zarobljeni rudari prolaze alkoholnu krizu pod zemljom te neretko u razgovorima s porodicama traže da im se pošalje piće. Kako bi savladali krizu, konzumiraju folnu kiselinu.

Ujedno, juče su čileanski rudari dobili prvi topli obrok nakon 26 dana. Ćufte, piletina i pirinač dostavljeni su kroz usko okno. Oni su do sada dobijali samo tablete glukoze i visokokalorično mleko.

Kako bi se rudari bolje osećali, čileanski zvaničnici objavili su da rade na programu simulacije smene dana i noći unutar rudnika.

Inženjeri su do sada izbušili okno dubine 20 metara. Spasilačka operacija počela je pre tri dana, a bušenje rupe kroz koju će rudari biti izvučeni moglo bi da potraje četiri meseca. Bušenje je obustavljeno da bi se okno cementiralo, nakon što je u stenama otkrivena manja geološka nepravilnost.

Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg (49) demantovao je juče glasine da je homoseksualac. Njegov savetnik Kristofer Majers (25), kojeg su britanski mediji označili kao ministrovog partnera, podneo je ostavku pre dva dana jer nije mogao da izdrži pritisak medija.

Naime, nagađanja u javnosti da je Hejg homoseksualac izazvala je fotografija, snimljena pre godinu dana, na kojoj se vide on i Majers kako opušteno šetaju u blizini ministarstva inostranih poslova u Vestminsteru. Spekulacije je pojačalo to što je Hejg imenovao Majersa, koji mu je bio vozač u izbornoj kampanji, za svog savetnika, iako je zbog štednje njihov broj ograničen po svim ministarstvima u Londonu. Britanska štampa je pisala čak i o tome da su njih dvojica tokom predizborne kampanje u Britaniji delili sobu u više navrata, što je Hejg potvrdio, ali je naglasio da to nikad ne bi uradio da je znao kakve će reakcije njegov postupak da proizvede.

Britanski list „Gardijan" navodi da je Hejg, zbog spekulacija u štampi i u sklopu političkih blogova, bio primoran da objavi detaljno i veoma lično saopštenje. U njemu je porekao da je imao „nepropisne" odnose sa svojim nedavno postavljenim specijalnim savetnikom. Hejg je naveo da je Majers podneo ostavku zbog „neistinitih i zlobnih" glasina i pritiska koji su one imale na njegovu porodicu. Šef britanske diplomatije je kazao da je Majers (25) pokazao „zalaganje i politički talenat", i da je „šteta što jedna talentovana osoba smatra da treba da napusti posao na ovaj način".

Hejg je, takođe, osporio navode da je njegov brak u krizi i otkrio je da njegova supruga Fiona i on žele decu, ali da je ona, nažalost, do sada imala nekoliko pobačaja.

- Fiona i ja smatramo da svi imaju pravo na privatnost. Međutim, sada mislimo da je neophodno da damo neke informacije o našem braku, jer nam je dosta stalnih i mučnih spekulacija o nama. Želimo da svi znaju da smo u srećnom braku - poručio je Hejg.