17. 03. 2010

PRESS

INTERVJU... Murat Garibović, trener nordijske reprezentacije srbije

Na rolerima do Vankuvera

Trener nordijske reprezentacije Srbije Murat Garibović zadovoljan je nastupom srpskih takmičara na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru za koje su se, kako otkriva, uglavnom pripremali na rolerima umesto na skijama

U intervjuu za Press trener nordijske olimpijske selekcije otkriva kako su ga zbog takmičarskih pušaka na granicama gledali kao da je Čečen.

Da li ste zadovoljni činjenicom da su naši nordijci prvi put bili na ZOI?

- Zbog toga sam presrećan, ali kad se setim kako smo se pripremali, muka me uhvati. Bio sam na ivici nervnog sloma tokom priprema, jer nismo imali sredstava. Nismo dobili ništa od nordijske komisije Srbije, a jedino nam je pomogao Olimpijski komitet. Ovo je bio poslednji put da ovako radimo jer sam rekao sebi da neću više da budem poslednji. Ili ću da napustim sve, ili idem ka vrhu sa mojim takmičarima. Mi smo ceo pripremni period za Vankuver proveli na rolerima u Sjenici, eto kako smo se pripremali.

Čuli smo i da ste imali probleme tokom odlaska na takmičenja?

- Uz nedostatak novca i opreme, morali smo da trpimo i zadržavanja na graničnim prelazima po nekoliko sati. Pazi, idem ja kao Bošnjak-Srbin preko Slovenije i Hrvatske sa puškom i municijom u privatnom automobilu. Pa izgledao sam graničarima kao čečenski terorista. Po sedam sati su me držali na granici, trebalo je sve to izdržati, ali vredelo je. Kad je Milanko Petrović prošle godine u Torinu ispunio normu za Svetski kup, zamalo nisam umro od sreće. Pevao sam, plakao, cirkus živi na stazi, a svi treneri se okupili, nije im bilo jasno.

Da li očekujete da se nešto promeni?

- Ako bude bilo sreće, uspećemo da uradimo nešto, samo da nam bog poživi Divca i da uz njegovu pomoć dođemo do medalja. Taman bi mogao da umrem taj dan. U nordijskom skijanju možemo da dođemo do vrha, ali ne individualno i porodično, već samo zajednički kao nacija. Za to nisu potrebne stotine hiljada evra. Dovoljno je 25 do 30.000 za jednog takmičara i onda bismo na Olimpijadi mladih 2012, ali i u Sočiju 2014. imali rezultat.

Obećavate medalju u Sočiju?

- Ja ne mogu da obećam medalju, jer je ovo jedan od najkompleksnijih sportova. Svaki naš plasman u prvih 20 mesta u Sočiju 2014. je fantastičan rezultat.

Ima li ovaj sport perspektivu kod nas?

- Ima talentovane dece, ali ko je spreman da izdvoji 10.000 evra za dete da vozi skije po svetu? Kad mi Amar, Belma i Milanko dođu na trening, nastaje jagma oko njih. Oni su za klince u Sjenici zvezde, muvaju se oko njih, vole da ih pogledaju i pomirišu. Mi dole živimo u opštem siromaštvu. Kada neka devojčica što trenira kod mene vidi Belmu koja je lepo odevena, ona dobije neviđeni motiv, bez obzira što je Belma bila poslednja na Olimpijadi. Sam taj dobar izgled, lepa odeća decu u Sjenici strašno motiviše da treniraju i onda mi je trening mnogo bolji.

(M. B. - D. S.)