13. 05. 2011

PRESS

TV PRESSING - ALEKSANDAR SALE JOVANOVIĆ

Sve same Anđe!

Činjenice govore jedno - u Srbiji oko 600 porodica čeka na komplikovanu proceduru usvajanja deteta, dok istovremeno deset puta više mališana živi bez roditeljskog staranja. Godišnje se na našim prostorima zbrine tek stotinak mališana i čini se da je kod nas lakše usvojiti napuštenu rodu nego one kojima te iste rode nisu uspele da pronađu dom

Ovo kaže statistika. A šta kaže estrada, mesto na kojem se na istu temu u poslednje vreme forsira pomodarstvo najgore vrste i potkivanje žabe na najprizemniji način. Dakle, ovo su samo neki od izvoda iz naše štampe, a ne postoji nijedan razlog da sumnjam u njihovu verodostojnost:
1. „Dugogodišnji san pevačice Ane Nikolić o tome da se ostvari kao majka konačno se ispunio! Pevačica je postala staratelj jednoipogodišnjeg mališana iz Japana Išimare Masahira Taikija, čiji su roditelji zbog posledica cunamija bili prinuđeni da svoje dete daju nekom na određeno vreme."
2. „Seka u Africi usvaja crnče! Folk diva Svetlana Seka Aleksić i njen suprug Veljko Piljikić putuju u Ganu, gde će boraviti narednih mesec dana kako bi regulisali sve potrebne papire oko usvajanja deteta."
3. „Humanost srpske folk dive: Lepa Brena usvaja dečaka sa Filipina?! Folk diva Lepa Brena planira da usvoji troipogodišnjeg Filipinca Džonija, sina bračnog para koji nekoliko godina živi i radi u njenoj vili na Bežanijskoj kosi."
Možda je glupo da poistovećujem ove tri priče... Verovatno je glupo da uopšte pokušavam da ulazim u motive zbog kojih se tri srpske folkerke pojavljuju u ovim naslovima, a svakako sam glup što uopšte razmišljam o njima, ali, pobogu, ispašću preglup ako makar ne postavim pitanje - gde se nekim junacima naše tabloidne stvarnosti nalazi granica sramote? Čast izuzecima, a možda su izuzeci sve tri navedene interpretatorke, ali ne mogu a da ne zamislim kako izgleda kada, recimo, Ana Nikolić sedne u auto da vozi, a na zadnjem sedištu čežnutljivo se smeška maleni Išimaru. A onda Ana, sasvim slučajno (jer te slučajnosti su na našoj estradi najčešće), naleti na paparaco fotografe, koji će je uslikati dok svog novog ljubimca izvodi u šetnju. I da ne zaboravim, to su isti oni paparaci koji su Anu ciklion puta uslikali kako se razvaljena od alkohola vraća s neke treske. Istu onu Anu koja je nedavno bila hapšena zbog vožnje u pijanom stanju.
Možda je malo lakše da zamišljam kad je u pitanju Seka, u čiju iskrenu želju za majčinstvom mogu da sumnjaju samo zlonamernici. Ali već vidim patetičan naslov: „Na humanim talasima nežne ljubavi" i fotke preslatkog Afroafrikančeta (nije više ispravno pisati „crnče"), koje se, pod budnim okom nasmejanih roditelja, na raskošno ukrašenom krevetu igra „lego-viton" kockicama, obučeno u kičastu garderobu koja vredi više od godišnje plate vaspitača u Zvečanskoj. I tu već vidim napadnu medijsku rasprodaju humanosti!
I onda idu poređenja sa Anđelinom Džoli, Madonom i kompanijom, koji, koliko god da su frikozni, delimično su ipak svesni da dete nije igračka koju uzmeš da se poigraš dok „slučajno" prolaziš pored paparaca i posle vratiš u radnju.
Sramota je da Srbija ništa ne čini da ljudi koji mališanima pokušavaju da obezbede raj ne moraju da prolaze kroz pakao. Ali, još je veća sramota da se ovaj sveti čin bljutavi spinovanim estradnim pavijanlukom. Što reče Džej Leno: „Ne razumem potrebu poznatih ljudi da ceo svet sazna za njihova anonimna humana dela!" Nisam Leno, ali ni ja ne razumem!

Aleksandar Sale Jovanović