U Agenciji za borbu protiv korupcije naveli su za Press da u situaciji kada nisu raspisani izbori partijama nije dozvoljeno isticanje izbornog programa, kao ni kandidata za funkcije na bilo koji način - kroz izborne konvencije, promociju izbornog programa i izbornih obećanja i slično.

Marković je naglasila da „zakon nije baš tako rigorozan" da bi se zbog najave Nikolićeve kandidature „podnosile prekršajne prijave" protiv SNS-a.

- Nije dozvoljeno održavanje skupa na kome bi se pojavio stranački funkcioner i rekao: „Ovo je naš budući premijer...", dok 200.000 ljudi skandira oduševljeno. Ipak, opoziciona stranka mora da propagira svoje rukovodstvo i kandiduje ljude za određene funkcije. Ta zakonska odredba ne znači da apsolutno ne smeju da izgovore rečenicu o mogućim budućim funkcionerima - rekla nam je Marković.

Upitana u kom slučaju bi neka stranka bila kažnjena, ona je objasnila:

- Ako recimo SPS za vikend napravi konvenciju i Ivicu Dačića kandiduje za budućeg premijera, naravno da će ta stranka dobiti od nas zahtev da se utvrdi zašto su to uradili, jer to nije redovni rad stranke.

Ona je naglasila da Agencija ne dozvoljava da se izborna kampanja vodi pre raspisivanja izbora, te da su zbog toga već opomenuti LDP i G17 plus.

Programski direktor CeSID-a Marko Blagojević kaže da je u drugim zemljama normalno da opozicione stranke najavljuju kandidate za premijere.

- U svetu je standard da opozicija ima svoju vladu u senci koja ima svog premijera i ministre za koje se tačno zna da će, ako dođu na vlast, biti na tim funkcijama - rekao je Blagojević.

Politički analitičar Milan Nikolić ocenjuje da Agencija ne bi ništa postigla ukoliko bi se bavila sitnim prekršajima stranaka.

On je dodao da bi jedino veći prekršaji poput finansiranja stranke morali da budu sankcionisani.

Meteorolozi javljaju da će jutarnji mraz u Beogradu temperaturu da spusti na čak minus 25 stepeni, a u Kragujevcu na neverovatnih 29 ispod nule.

Idemo ka špicu ledenog talasa koji će u Srbiji potrajati sigurno do 19. februara. Zbog rekordne potrošnje struje usled niskih temperatura preti kolaps elektroenergetskog sistema. Po najavama iz EPS-a, redovne isporuke struje mogu da traju još deset dana, a onda slede isključenja i restrikcije.

Vlada Srbije je zbog svega preporučila da se đacima produži raspust za još nedelju dana i da pojedina preduzeća povežu Dan državnosti sa sledećim vikendom kako bi se uštedela struja.

Meteorolozi za danas najavljuju jak mraz, a jutarnje temperature će biti u proseku minus 24 stepena.

Rekordna potrošnja

- Sada će i u Beogradu i u Vojvodini živa pasti veoma nisko. Najviša dnevna temperatura će se kretati od minus 13 do minus osam. A onda sledi novo iznenađenje. Opet sneg. U petak posle podne najpre će početi da pada u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a tokom noći će se proširiti i na celu zemlju i padaće do ponedeljka. U subotu će duvati jak jugoistočni vetar. Za vikend će jutarnja temperatura biti oko minus 10, a dnevna minus osam - navode u „Veder tu ambrela".

I to nije sve. Kako najavljuju meteo stručnjaci, ovako ledeno vreme nastaviće se tokom cele sledeće nedelje, a obilan sneg se ponovo očekuje 16. i 17. februara, mada će se tada maksimalne dnevne temperature popeti i do nule.

- Kraj ledenih dana možemo da očekujemo tek od 19. februara, kada bi temperature trebalo da pređu u plus. Svakoga dana nakon ponedeljka biće malo toplije, tako da bi trebalo da se sneg topi postepeno - kažu meteorolozi.

Kako bi se uštedela struja u narednim ledenim danima, Vlada Srbije preporučila je juče Ministarstvu prosvete i nauke da do 17. februara obustavi rad u svim školama u Srbiji. Pozvala je i organe državne uprave, sudove, privredna društva, javna preduzeća i ustanove kulture i sporta da razmotre mogućnost da se dva neradna dana za Dan državnosti, 15. i 16. februar, spoje sa vikendom, tako da i petak 17. februar bude neradni dan.

- Preporučujemo ove mere na osnovu analize energetske situacije u zemlji i činjenice da izrazito niske temperature ozbiljno ugrožavaju energetski sistem i snabdevanje energijom i energentima u Srbiji - navodi se u Vladinom saopštenju.

Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da će Republički štab za vanredne situacije sutra odlučiti da li će đacima biti produžen raspust za još nedelju dana. Sudeći po najavljenom padu temperatura i novim padavinama koje nas očekuju, izvesno je da škole u Srbiji neće raditi još nedelju dana.

Zbog najavljenih izuzetno niskih temperatura Radna grupa za sigurno snabdevanje energentima zatražiće i da se najveći industrijski potrošači stave na minimum rada, jer je elektroenergetski sistem na ivici pucanja, a ove mere bi dovele do smanjenja potrošnje od 15 odsto. Pomoćnik u Ministarstvu infrastrukture i energetike Milutin Prodanović kaže za Press da elektroenergetski sistem može da izdrži ovakvu potrošnju još samo desetak dana.

- Potrošnja u Srbiji, zajedno sa KiM, je negde oko 162 miliona kilovat-sati, što je istorijski maksimum proizvodnje. Uradićemo sve što moramo da ne dođe do restrikcija, jer ako dođe do toga, prilikom isključenja na ovako niskim temperaturama moglo bi da dođe do havarija na mreži. Takođe, predložili smo da se veliki sistemi koji mnogo troše, poput „Ju-Es stila" i RTB-a „Bor", stave na minimum proizvodnje desetak dana dok ne prođu ovi ekstremni mrazevi - rekao je Prodanović.

U 30 gradova radijatori rade non-stop, dok se 27 gradova greje oko 20 časova dnevno. Milovan Lečić iz Udruženja toplana Srbije kaže da mazuta i gasa ima dovoljno.

- Problema sa gasom nema uopšte, a što se tiče mazuta, negde ima rezervi za četiri dana, a negde za dve nedelje. Ali, te rezerve se stalno dopunjuju i ne dozvoljava se da padnu ispod ovih minimuma - kaže Lečić.

Direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović ističe da je i potrošnja gasa porasla na istorijski maksimum od 14 do 16 miliona kubika dnevno.

- Vučemo osam miliona ruskog gasa, četiri iz skladišta u Banatskom Dvoru, dva miliona iz Mađarske i milion imamo iz domaće proizvodnje. Trenutno svi kupci dobijaju gas u zahtevanim količinama i imamo ga dovoljno da možemo da izdržimo hladni talas - kaže Bajatović.

Manje kriminala

I komandant Republičkog štaba za vanredne situacije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić juče je apelovao na sve građane da racionalno troše struju. Istakao je da je stanje u Srbiji zbog loših vremenskih prilika i dalje teško, ali da je sada najvažnije obezbediti funkcionisanje elektroenergetskog sistema, pomoć najugroženijim domaćinstvima i lomljenje leda na rekama.

- Očekuje se prestanak padavina, ali se očekuje veoma hladno vreme u narednih nekoliko dana, što će izazvati probleme sa funkcionisanjem elektroenergetskog sistema. Izdata je naredba da se smanje javna rasveta i svetla u izlozima zato što mnogo rizikujemo da dođe do raspada energetskog sistema, što će izazvati neviđeni kolaps - rekao je Dačić, i istakao da „štednja struje nije samo dobrovoljna, već je u ovom trenutku obavezna".

Jedina dobra vest u ovim okolnostima je da je za 40 odsto smanjen broj krivičnih dela, kao i da tokom jednog od prethodnih ledenih dana u Srbiji nije ukraden nijedan automobil.

Najnoviji tragični bilans ledenog talasa koji je zahvatio Srbiju pokazuje da je dvanaest osoba umrlo od smrzavanja. Najkritičnija situacija i dalje je u opštinama Sjenica, Nova Varoš, Crna Trava i Surdulica.

- Prioriteti su nam dopremanje hrane i pomoć najugroženijim i najzabačenijim domaćinstvima. U Srbiji je konačno proradila solidarnost, pošto se sektoru obraća sve više privatnih firmi, spremnih da pruže pomoć. Reditelj Emir Kusturica ustupio je Sektoru za vanredne situacije jedan helikopter na korišćenje - ističe Predrag Marić. 

Hidroelektrana „Đerdap 1" radi u vanrednim uslovima, jer debljina leda na pojedinim delovima Dunava dostiže 15 centimetara, ali svih pet raspoloživih agregata te hidroelektrane proizvodi struju. Direktor HE Ljubiša Jokić istakao je da srpska i rumunska strana imaju na raspolaganju dva ledolomca „Greben" i „Golijat".

- Led je uzvodno debljine od 10 do 15 centimetara i proteže se do iznad Donjeg Milanovca. Najkritičnija su ona mesta gde se Dunav sužava i gde postoji opasnost od stvaranja čepova - rekao je Jokić.

Da je za sada situacija na Dunavu pod kontrolom uverio se i naš reporter Mihajlo Medenica, koji je po snežnom nevremenu pošao put Đerdapa.

- Situacija na Dunavu je za sada pod kontrolom. Najkritičnije je na potezu od Golupca do Kladova, gde je na nekim mestima zaleđeno više od pola reke - preneo je Medenica, čiju reportažu sa Dunava ćete moći da pročitate u nedeljnom broju Pressa.

Hladni talas, koji je „okovao" našu zemlju snegom i ledom i otežao rad velikog broja firmi imaće svoj epilog, pa stručnjaci upozoravaju da nakon otopljavanja snega slede poplave, a moguć je i pad roda žitarica. Nezapamćeno loše vreme u Srbiji „udariće" na ekonomiju, i to u dva smera, smanjiće bruto domaći proizvod i naneće veliku imovinsku štetu.

Fabrike stale

Urednik portala Makroekonomija Miroslav Zdravković kaže da će Srbija zbog toga u februaru imati manji izvoz i uvoz.

- Industrijska proizvodnja biće takođe smanjena, pošto se isključuju mnoge fabrike kako bi se redukovala potrošnja struje. Najavljeno je i da će „Železara Smederevo" privremeno prestati s radom. Slabiji promet treba da očekuje i sektor ugostiteljstva, kao i nekretnina. Uz sve ove probleme, imaćemo i neradne praznike sledeće nedelje. Prosveta i zdravstvo ne rade u punom kapacitetu i to neće moći da nadoknade povećanim radom kad se normalizuju vremenski uslovi - navodi Zdravković.

Zbog rušenja krovova na kućama i prokišnjavanja, predviđa se i velika materijalna šteta, naročito nakon otapanja snega i bujanja potoka i manjih reka.

- Srbija će zbog nepogoda imati direktnu štetu od 300 do 500 miliona evra - izračunao je Zdravković za Press.

Procene Unije poslodavaca Srbije, na osnovu informacije koje pristižu iz južne, istočne i zapadne Srbije, Šumadije i Vojvodine, govore da je zbog veoma niskih temperatura gotovo svako treće proizvodno preduzeće obustavilo rad ili redukovalo proizvodnju.

- Preduzeća ne mogu da zagreju prostorije za rad, imaju probleme u snabdevanju energentima i održavanju proizvodnje, dopremanju sirovina po zavejanim putevima... Dnevni gubitak privrede, samo u užoj Srbiji, jeste između tri i pet miliona evra. Situacija je nešto bolja u Vojvodini, tako da je tamo do prekida rada došlo samo u pet odsto proizvodnih firmi - kaže portparol Unije Dragoljub Rajić.

On podseća da firme u oblasti transporta zbog čestih kvarova na vozilima imaju dvostruko veće troškove.

Sneg je kriv za sve

Viši naučni savetnik evropske istraživačke grupe „Kašman i Vejkfild" Saša Milojević kaže da je šteta u Srbiji zbog vremenskih nepogoda, prema gruboj proceni, od 400 do 500 milion evra. Milojević je za Press rekao da je ova suma uglavnom kombinacija direktnih šteta po potrošnju, poljoprivredu, industriju i ponovo pokretanje proizvodnje.

- Biće interesantno videti u kojoj meri će loše vreme i hladnoća imati efekat po potrošnju i trgovinu na malo. S obzirom na to da je izborna godina u Srbiji, argumentom lošeg vremena može se beskrajno manipulisati, tako da ako BDP podbaci, očiti krivac biće sneg - kaže Milojević.

Načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije Predrag Marić podseća da je Vlada pre nepogode odlučila da 14 opština u Srbiji dobije pomoć od 69 miliona dinara.

- Nakon proglašenja vanredne situacije opštinama je odobreno još 85 miliona dinara za dodatnu mehanizaciju, dnevnice i gorivo - kaže za Press Marić. 

Direktorka Klinike za lečenje bolesti zavisnosti u Drajzerovoj Jasna Daragan Saveljić nije čula za ovu vakcinu, ali ističe da bi bila neprocenjiva u lečenju zavisnosti od heroina.

- Ako je to istina, onda imamo revolucionarni pomak u medicini i lečenju bolesti zavisnosti. Ko pronađe takvu vakcinu zaslužuje Nobelovu nagradu, jer je to otkriće slično penicilinu. Ta informacija me raduje, jer ako je tačna znači da ste od heroina imuni za ceo život - ističe dr Daragan Saveljić.

I psihoterapeut Lidija Šarac se slaže da je ovakvo otkriće veliki uspeh i da će predstavljati ogroman pomak u lečenju heroinskih zavisnika.

- Najveći problem u lečenju je ograničeno dejstvo ugrađenih blokatora, tako da se posle šest meseci ili godinu dana blokatori ponovo ugrađuju. Pronalaskom vakcine to bi bilo prevaziđeno - ističe Šarac, ali veruje da se radi o specifičnoj vakcini koja deluje na receptore koji se vezuju samo za heroin.

- To bi bio spas za desetine miliona zavisnika od heroina u svetu i oko 200.000 u Srbiji - navodi psihoterapeut Lidija Šarac.

Ekonomski analitičari i bankari navode da je glavni krivac za nagli pad dinara povećana potražnja za devizama, zbog uvoza energenata, pre svega struje i gasa. I, što duže potraje zima, to će i pritisak na kurs biti veći. Uz uvoz energenata, slabljenju srpske valute doprineli su i neizvesni pregovori sa MMF-om i odlazak „Ju-Es stila" iz Srbije.

Uzaludna intervencija

NBS je tek juče intervenisala prodajom 10 miliona evra, ali to nije čak ni usporilo slabljenje dinara, koji je za samo pet dana na vrednosti izgubio tri dinara, a od juče do danas čak dinar i šest para.

Direktor Sektora sredstava Findomestik banke Ljiljana Petrov potvrđuje za Press da na pad dinara najviše utiče kupovina energenata.

- To je, pre svega, zbog uvoza struje - kaže Ljiljana Petrov, i dodaje da će, prema projekciji Blumberga, vrednost evra krajem ovog meseca, ali i na kraju marta, biti oko 106 do maksimalno 107 dinara.

Da je dinar pod određenim pritiskom i zbog pregovora sa MMF-om smatra predsednik Izvršnog odbora Erste banke Slavko Carić.

- Dinar pritiskaju sezonski snažnija potražnja za devizama, pregovori sa MMF-om, neizvesnost oko refinansiranja kratkoročnog javnog duga i pogoršavanje trendova u robnoj razmeni. Tu je i dodatni negativan efekat zbog odlaska „Ju-Es stila" iz Srbije - naglašava Carić.

Direktorka Odeljenja za ekonomske analize Hipo-Alpe Adrija banke Jasna Atanasijević takođe pretpostavlja da se devize više traže zbog vanrednog uvoza struje i energenata. Ona smatra i da će, za razliku od 2011. godine, u kojoj je dinar ostao stabilan, ove godine doći do slabljenja domaće valute, i to za pet do 10 odsto.

- Nestašici deviza u Srbiji, pored tradicionalnog spoljnotrgovinskog deficita, doprinosiće i razduživanje po osnovu spoljnih zajmova preduzeća, dok će strane direktne investicije verovatno biti manje nego prošle godine. Moguće je i da, zbog stanja na globalnom finansijskom tržištu, ulaganje u državne zapise bude manje nego pre godinu dana - ističe Atanasijevićeva.

Prelivanje krize

Ekonomski ekspert Miroljub Labus navodi da veliki uticaj na finansijsko tržište imaju pregovori sa MMF-om.

- Sada je očigledno da nema dogovora sa MMF-om i da ova misija nije tu zbog pregovora oko aranžmana, već su to samo tehnički razgovori. Srbija nema podršku MMF-a, a revizija aranžmana odložiće se do formiranja nove vlade. To znaju privrednici i bankari, što utiče na njih i prenosi se na finansijsko tržište - objašnjava Labus.

U Intezi navode i da su efekti krize evrozone na samom početku 2012. snažniji nego što se pretpostavljalo.

- Mogućnost revizije naniže privrednog rasta Srbije utiče na stabilnost dinara, čije će dalje kretanje u velikoj meri biti uslovljeno ishodom aktuelnih pregovora Vlade sa MMF-om, kao i daljim postupcima NBS. Dugoročno, održavanje nepromenjenog statusa aranžmana sa MMF-om, očuvanje makroekonomske stabilnost i najavljeno smanjenje inflacije stvorili bi uslove za stabilan kurs - ističu u Intezi. 

Na preksinoćnoj aukciji 13 predmeta poznatih ličnosti u hotelu „Kontinental", čije je pripreme Press pratio iz dana u dan i tako dao doprinos humanoj misiji „Delta fondacije", prikupljeno je ukupno 33.700 evra.

Dodatna oprema pride

U „Delta fondaciji" kažu za naš list da će pored vozila i dodatne opreme, kupiti i automatsku hidrauličnu rampu i set za fiksiranje kolica:

- Odmah smo naručili vozilo „fijat dukato kombi", koje ima devet sedišta. Očekujemo da donaciju školi javno isporučimo posle 30 dana.

Na aukcija je bilo ponuđeno 13 jedinstvenih predmeta naših savremenika i znamenitih ljudi iz istorije, iz zemlje i sveta, svaki po početnoj ceni od 500 evra. Svakim podizanjem broja, učesnici su podizali i cenu predmeta za po 100 evra. Izlicitirane su cene od 700 do čak 7.000 evra, a najviša je postignuta za plakat filma „Kum" sa potpisima svih glavnih glumaca. Nadmetanje za ovaj eksponat trajalo je gotovo koliko i sam film.

Za samo 1.000 evra manje prodato je nalivpero predsednika „Delta holdinga" Miroslava Miškovića, a srećni kupac je bio Goran Karić. Mišković je, s druge strane, humanost pokazao kupovinom knjige Dobrice Ćosića „Prijatelji moga veka" sa potpisom pisca, Ćosićevih naočara i futrole za 2.500 evra.

Aukciju je, inače, otvorilo nadmetanjem za porcelanski set iz kolekcije Jelisavete Karađorđević. Kao što se i očekivalo, kupila ga je dama - potpredsednica „Delta holdinga" za korporativne komunikacije Jelena Krstović.

- U njemu je spojen estetski kriterujum zaista lepog komada posuđa sa njegovom istorijskom vrednošću, pošto je pripadao kraljevskoj porodici. To je razlog zbog kog mu je bilo teško odoleti - rekla je Krstovićeva za Press, i dodala da je od svega najvažnije da je sakupljena dragocena pomoć za školu „Anton Skala":

- Nama u „Delti" je posebno drago što to nismo uradili sami, već zajedno sa prijateljima, uglednim ličnostima iz Srbije i sveta, našim poslovnim partnerima. Važno je i što smo za ovu akciju dobili veliku medijsku podršku, jer je to jedini put da najšira društvena zajednica postane svesna problema osoba sa invaliditetom, posebno dece.

Zgrada tesna i vlažna

Kompanija „Delta holding" je i do sada posebnu pažnju poklanjala osobama sa invaliditetom i njihovom zapošljavanju, a Jelena Krstović je obećala da će sa tom brigom nastaviti kroz nove aukcije ili neke druge akcije.

Školu za osnovno i srednje obrazovanje dece sa invaliditetom „Anton Skala" trenutno pohađa 135 učenika. Ova obrazovna ustanova se bori sa neodgovarajućim uslovima smeštaja mališana i problemom njihovog prevoza od kuće do škole. Veliki problem u održavanju nastave predstavljaju i dotrajala školska zgrada ugrožena vlagom, skučen prostor sa samo nekoliko učionica i prostorije koje nisu prilagođene nastavi, jer datiraju iz prve polovine prošlog veka. 

Još jedan adut je na srpskoj strani - Kineskinja se porodila carskim rezom, a najteža srpska beba došla je na svet prirodnim putem. Sve se događalo pre 25 godina u GAK „Narodni front", a da ova devojčica dođe na svet pomogao je dr Mihajlo Mika Pavlović (76), ginekolog-akušer u penziji, koji se za Press priseća neobičnog porođaja.

Bio joj je drugi porođaj

- Bila je to najveća beba rođena na ovim prostorima. Do dan-danas ovaj rekord nije oboren. Ženi, rodom iz Sombora, to je bio drugi porođaj. Prvo dete je bilo teško više od pet kilograma, tako da se očekivalo da i druga beba bude krupna. Ultrazvuk je tih godina bio tek u povoju, slabe rezolucije, ali je procenjeno da bi beba trebalo da ima između 5,5 i šest kilograma. Niko nije ni sanjao da će na svet doći devojčica teška više od sedam kilograma - priča dr Pavlović.

On kaže da je zbog veličine bebe porođaj bio težak, ali da se sve završilo na najbolji način.

- Sećam se da je porođaj dobro počeo. Žena se uz pomoć vakuuma lepo otvarala, glavica bebe se spuštala bez problema, ali sam se plašio kako će proći ramena. Tako je i bilo... Bebi je povređena ruka, međutim, bez obzira na to, sve se dobro završilo. Beba i majka su se brzo oporavile i otišle kući - ističe dr Pavlović, i naglašava da ovaj podvig ne bi bio tako uspešan da tog dana pored sebe nije imao tim odličnih lekara i babica.

- Na sreću, tog dana na poslu je bio i pokojni primarijus Vlada Milovanović, vrstan stručnjak, kao i Dušan Stanojević, tada lekar početnik, a danas direktor GAK „Narodni front".

Dr Dušan Stanojević kaže za Press da mu se porođaj kada je na svet došla najkrupnija srpska beba duboko urezao u sećanje i da pamti svaki detalj.

Smederevski Super Gojko

- Koliko je bila velika devojčica koja je tada rođena najbolje ilustruje podatak da sam pre 16 godina porodio ženu koja je na svet donela zdrave petorke, a sve zajedno imale su 8,5 kilograma.

Najsvežiji slučaj rođenja velike bebe je onaj u Smederevu, gde je u novembru prošle godine rođen dečak težak 6,1 kilogram, koji je odmah dobio nadimak Super Gojko. Podaci Zavoda za javno zdravlje „Batut" pokazuju da je u poslednjih desetak godina sve više beba težih od 3,5 kilograma, koliki je srpski prosek. Stručnjaci, međutim, objašnjavaju da krupna beba ne mora da izraste u krupno dete, niti napreduje brže od novorođenčadi rođene sa manjom kilažom.  

Potraga za kokainom

Istraga je utvrdila da je Rodoljub Radulović imao vrlo aktivnu ulogu u organizaciji šverca 2,2 tone kokaina brodom „Maui", koji je zaplenjen u oktobru 2009, ali i švercu narkotika u periodu od juna 2008. do aprila 2009.

Brodovi „Verti" i „Golden", kojima je prevožen kokain, bili su u vlasništvu firme Rodoljuba Radulovića. Njegovi brodovi bavili su se zvanično prevozom ljudi i robe, što je u stvari bio paravan za šverc kokaina. Konkretno, brod „Verti" je poslužio za prevoz više od 1,8 tona droge iz Argentine u Zapadnu Evropu, najverovatnije na područje španske obale. Radulović je bio zadužen za organizaciju transporta, utvrđivanje putanje i vremena kretanja. Kompletna posada zaposlena na brodu deo je crnogorskog kriminalnog klana - utvrdila je istraga.

Prema istim izvorima, Darko Šarić i Rodoljub Radulović dali su podgrupi okupljenoj oko Draška Vukovića 12 miliona evra za kupovinu kokaina, koji je on posle pribavljanja iz Kolumbije skladištio u Argentini kako bi ga spakovao u unapred pripremljene plastične buriće. Kokain je zatim gumenim čamcima trebalo da bude prebačen do okeana, gde ga je čekao brod koji je Radulović usmerio na tu lokaciju. Međutim, prilikom jedne isporuke, nasred reke La plata pokvario se gumeni čamac, što je izazvalo bes Šarića, te je u noćnu potragu za svojim „belim blagom" poslao čoveka od velikog poverenja, Draška Vukovića. Tom prilikom izgubljeno je 30 kilograma, što je dodatno ražestilo Šarića, pa je u Evropu otišlo manje od 1,8 tona kokaina.

Novi detalji finansijske istrage otkrivaju i kako je Radulović prao novac za Darka Šarića u Srbiji. Preko Advokatske kancelarije „Štrbac", njih dvojica su sklopili ugovor u avgustu 2008. godine, po kome je Radulović Šariću na ruke dao 1,7 miliona evra. Kao hipotekarna garancija za pozajmljeni novac označene su Šarićeve vile na Tatarskom brdu.

Fiktivno kupili brod

- Posle izvesnog vremena, pokušavajući da spreči oduzimanje mafijaške imovine, iako je akcija „Balkanski ratnik" već počela, Radulović je zatražio da se stavi privremena mera na raspolaganje imovinom, jer mu Šarić, navodno, nije vratio novac, pa je čak i poveo parnični postupak protiv njega pred sudom u Novom Sadu. Na taj način oprali su 1,7 miliona evra, dok je simulovanim poslovima između beogradskih i švajcarskih banaka, kojima je fiktivno prikazana kupovina broda „Stefanija", oprano čak 3,4 miliona evra.

Agencija „The P. world" ugostiće na ovom događaju 20 magova komunikacije najuspešnijih svetskih kompanija, koji na globalnom nivou svakodnevno kreiraju trendove i postavljaju nove izazove. Platinasti sponzor događaja je Hipo Alpe Adrija banka, a zlatni sponzor „Koka-Kola HBC Srbija". U kreativnoj radionici agencije „The P. world" smišljen je simoličan naziv „Show must go on", za drugo okupljanje svetskih stručnjaka korporativne komunikacije.

- Nastavljamo revoluciju u oblasti komunikacija. I ovaj put pozvali smo vodeće profesionalce iz ove oblasti da predstave iskustva i izazove sa kojima su se susretali, ali i trendove koji vladaju na svetskoj sceni - izjavio je prvi čovek agencije „The P. world" Kosta Petrov.

- Nadležni organi moraju se postarati da elektroenergetski sistem funkcioniše na najbolji mogući način u ovakvim uslovima. Najvažnije je da se održi električna mreža. Svako treba da preuzme svoj deo odgovornosti, a građani i institucije da štede gde god je i koliko god je moguće - rekao je Tadić u selu Zlatanci, u opštini Crna Trava.

Ističući da će najsiromašnija domaćinstva biti pošteđena plaćanja struje za ovaj mesec, on je ukazao da to ne znači da se struja nekontrolisano troši.

U odnosu na prethodnu procenu, objavljenu 2008. godine, broj novoobolelih od karcinoma pluća u Srbiji veći je za 100 na godišnjem nivou.

Na osnovu ovih projekcija Srbija je i dalje jedna od najugroženijih evropskih zemalja kada je u pitanju rak pluća. Ovu bolest karakteriše izuzetno visoka stopa smrtnosti. Tako, godinu dana od dana dijagnoze, od 10 obolelih preživi svega četvoro. Prema najnovijim istraživanjima koja su sproveli američki naučnici, dokazano je da pregledi skenerom smanjuju stopu smrtnosti od raka pluća za 20 odsto.

Polazeći od ovih podataka, velika kampanja na nacionalnom nivou „Tvoja pluća, tvoja odluka" biće nastavljena i ove godine, saopštili su organizatori, strukovna zdravstvena udruženja koja kampanju vode uz podršku farmaceutske kompanije „Roš".

Mladićev sin je zatražio i pomoć za pripremu odbrane nekadašnjeg komandanta Vojske RS, posebno u delu koji se odnosi na ratnu arhivu MUP-a RS. Dodik je, kako saznajemo, obećao da će u tom delu institucije RS pomoći Mladićevom timu.

Dodik je nedavno najavio da će „za potrebe svih optuženih za ratne zločine iz RS" biti otvoren poseban fond koji će koristiti za njihovu odbranu.

Darko Mladić posle sastanka nije želeo da otkrije da li je uspeo da ubedi Dodika da RS novčano pomogne odbranu njegovog oca.

- Ne, hvala, nemam ništa reći - bio je kratak Darko.

Ni advokat Branko Lukić nije želeo juče za Press da otkrije da li će RS i sa koliko novca pomagati odbranu Ratka Mladića.

Albanci su nameravali da se nazivi ulica Cara Lazara, Carice Milice, Vojvode Mišića, Vojvode Stepe, Radomira Putnika, Dositeja Obradovića i drugih velikana iz srpske istorije zamene albanskim imenima.

Taj predlog kojim se menjaju nazivi 20-ak ulica i trgova u Bujanovcu izglasali su u ponedeljak samo odbornici iz redova albanskih partija, a nezadovoljni srpski odbornici napustili su sednicu. Srbi su negodovali jer je među predloženim rešenjima i ime Fatmira Ibišija, koji je 2000. izvršio teroristički bombaški napad na vozilo MUP-a Srbije, ubio jednog i ranio tri policajca. Srbima su sporni albanski nazivi za još pet ulica, u kojima većinom žive Srbi.

Ministar Marković je ocenio kao „provokaciju" odluku o promeni imena ulica nazvanih po ličnostima iz srpske istorije.

Pokušaj destabilizacije

- Ovo je još jedan u nizu poteza koji pokazuju političku nezrelost rukovodstva opštine Bujanovac, a koji ima za cilj prizemnu političku promociju pojedinih albanskih političara i destabilizaciju prilika u toj opštini - naveo je Marković, koji je i predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da je odluka albanskih odbornika zabrinjavajući signal u trenutku kada se iščekuju nastavak dijaloga Beograda i Prištine i odluka Brisela o dodeljivanju kandidature Srbiji za članstvo u EU.

- To je deo šire strategije albanske populacije na jugu Srbije da se održava stalna tenzija kao ravnoteža prema Srbima na Kosovu. Po principu „tuk na luk" - ako vi hoćete autonomiju na severu Kosova, mi hoćemo isto za nas na jugu Srbije - smatra Pribićević.

Srbi neće u albanske ulice

Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi tvrdi da nikog ne provociraju.

- Zašto Beograd može da ima Skenderbegovu ili Prizrensku ulicu, Palatu Albanija, a Bujanovac ne može. Rukovodili smo se principom da ulice gde je većinsko albansko stanovništvo imaju nazive ljudi iz albanske istorije - navodi Kamberi.

Predsednik Opštinskog odbora DS-a u Bujanovcu Boban Pavlović izjavio je da je za Srbe u Bujanovcu „apsolutno neprihvatljivo" da ulice u kojima žive nose albanska imena. Iako se spekulisalo da je došlo do raskida srpsko-albanske koalicije, Pavlović navodi da će konačnu odluku o tom savezništvu doneti narednih dana.

- Nemamo ništa protiv da ulice u kojima žive Albanci nose albanska imena, ali smo apsolutno protiv toga da ulice u kojima žive Srbi imaju albanske nazive - rekao je Pavlović. 

Kako smo nezvanično saznali, nesrećna Beograđanka krenula je do banke da podigne platu, a zatim na pijacu u blizini svog doma na Banjici. Samo nekoliko koraka od ulaza zgrade u Paunovoj sa poslednjeg sprata palo je šest ledenica, a jedna od njih joj je zadala fatalan udarac u glavu. Od jačina udarca komada leda teškog pet kilograma nesrećna žena pala je kao pokošena. Led joj je smrskao lobanju i nije imala nikakvih šansi da preživi. Lekari Hitne pomoći ubrzo su stigli na mesto događaja, ali su mogli jedino da konstatuju smrt.

Dovoljna i grudva

- Moja ćerka je krenula do banke da podigne novac, a zatim da kupi neke namirnice i da odnese kaput na hemijsko čišćenje. Čim je izašla, čula sam da je nešto lupilo. Ni na kraj pameti mi nije bilo šta se dogodilo. Ona mi je ćerka jedinica, nije mi ni unuke ostavila. Bila je profesorka muzičkog, deca su je volela... Kakva je ovo tragedija, pa mi živimo baš u ovom ulazu, zar ovako da mi ode - rekla nam je kroz suze Olivera Ojkić, majka nesrećne žene.

Ubrzo nakon ove tragedije na lice mesta stigle su i vatrogasne ekipe, jer su ledenice nastavljale da padaju sa krova zgrade visoke oko 30 metara. Vatrogasci su se popeli do krova i skinuli opasan led. Kako smo saznali iz istrage, sa te visine opasne su i grudve, a kamoli led težak više kilograma, koji je pritom veoma oštar.

- Žena nije imala šanse da preživi. Od siline udarca njoj je glava smrskana. Sa visine od 30 metara pala joj je najmanje jedna ledenica teška pet kilograma. Vrlo je verovatno da bi epilog bio tragičan i da je na nju sa te visine pala i zaleđena grudva. Snaga takvog udarca je kao da ju je lupio težak malj iz sve snage - objasnio nam je jedan od inspektora koji su izašli na uviđaj.

Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda podsećaju na obavezu vlasnika i stanara da zimi zbog bezbednosti uklanjaju ledenice sa krovova i isturenih delova zgrada.

- U slučaju da stanari zgrade ne mogu da uklone ledenice, dužni su da blagovremeno postave oznake upozorenja na opasnost od obrušavanja ledenica, kao i odgovarajuće ograde kako bi prolaznici obilazili opasne delove - ističe pomoćnik sekretara za inspekcijske poslove Nebojša Tomić.

Ledeni talas zbog koga je pre nekoliko dana u Srbiji uvedeno vanredno stanje odneo je juče još jednu žrtvu. U selu Svilojevo u trošnoj kući u kojoj je živeo pronađen je mrtav Ferenc Baršonji (53). Njegovo beživotno telo juče je pronašao poznanik, koji je došao da ga obiđe i donese mu hleb. Slika koju je zatekao bila je jeziva. Psi lutalice su raskomadali leš i odgrizli deo pokojnikove noge. Kad je ugledao stravičan prizor, poznanik je odmah obavestio Mesnu zajednicu, koja je pozvala policiju.

- Ferenc je živeo sam, nije bio ni u kakvom kontaktu sa rodbinom. Živeo je prilično neuredno u trošnoj kući, rasprodao je svu zemlju, nije bio zaposlen - navode njegove komšije iz sela.

Vrh ledenog talasa

Istovremeno, za Radosavom Perovićem (78) iz sela Vrapce u opštini Medveđa traga se od 25. februara. Inače, u celoj Srbiji je u smetovima i dalje zarobljeno oko 70.000 ljudi, dok u spasavanju i evakuaciji učestvuje 1.500 vatrogasaca i isto toliko komunalaca i zdravstvenih radnika.

- Hrana i lekovi se stanovništvu ugroženom snežnim padavinama dopremaju po pozivu. Na raščišćavanju snega biće angažovano još blizu 100 mašina koje su u vlasništvu preduzeća za puteve, javnih komunalnih preduzeća, privatnom, kao i u vlasništvu vojske. Očekujem da će danas sva mehanizacija biti na terenu, a efekti vidljivi u naredna tri dana - kaže načelnik Sektora MUP-a Srbije za vanredne situacije Predrag Marić.

Sudeći po najavama meteorologa, treba se pripremiti za još suroviju zimu, jer u naredna tri dana sledi vrh ledenog talasa i najniže temperature ove zime. Veoma hladno biće i narednih nedelju dana, kada će jutarnji mraz donositi temperature od minus 20 do minus 15, lokalno čak oko minus 25. Najviša dnevna kretaće se od minus 10 do minus dva stepena. U većem delu zemlje danas će napadati još 15 do 25 centimetara novog snega, a u višim predelima do 40 centimetara. U planinskim predelima duva jak vetar i stvara vejavicu.

- U petak i za dane vikenda očekuju se nove padavine i dalje povećanje visine snežnog pokrivača. Duvaće jak jugoistočni vetar. Početkom naredne sedmice biće uglavnom suvo i veoma hladno - navode u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.

Sagovornici Pressa naglašavaju da je najbolji svetski teniser, koji je prekjuče osvojio prestižnu sportsku nagradu Laureus, pravi mamac za potencijalne strane investitore. Oni podsećaju da je Novak Đoković postao najpoznatije lice Srbije, i da bi, pored velikog značaja domaćem sportu, Srbiji mogao da donese i ekonomski boljitak.

Nova radna mesta

Direktor agencije za odnose sa javnošću „Pragma" Cvijetin Milivojević kaže da ime Novaka Đokovića u poslovnom svetu mnogo vredi i da ga ne čudi što najjače svetske kompanije žele da im baš on bude zaštitno lice.

- To je dobro za Novaka, ali i za Srbiju. Ne treba zaboraviti da je Nole posle osvajanja Vimbldona u Srbiju doveo vlasnika „Serđa Takinija", kog je primio i predsednik republike. On je veliki svetski brend, ne bi me iznenadilo da bude magnet i za druge svetske kompanije, uključujući i „Mercedes" - ističe Milivojević.

On naglašava da postoje realne šanse da baš nemački gigant odluči da dođe u Srbiju.

- Ako znamo da je predsednik Tadić nedavno rekao da se čitava priča sa automobilskom industrijom ne završava sa „Fijatom", već da postoji mogućnost dovođenja još dva potencijalna kupca u Srbiju, onda je moguće da Novak bude zaslužan za početak priče o „Mercedesu" u Srbiji - kaže Milivojević.

On dodaje da je ulaganje u Novaka investicija koja se najviše isplati, jer će zbog njega u Srbiju doći novi i jaki investitori.

Direktor Instituta za tržišna istraživanja Miloje Kanjevac uveren je da bi Srbija, zahvaljujući „Fijatu" i „Mercedesu", postala velesila u automobilskoj industriji u Evropi.

- Investicija nemačkog giganta u Srbiju bila bi za nas sedmica na lotou. To bi povećalo zaposlenost naših ljudi i kao nikada ojačalo srpsku privredu - kaže Kanjevac.

Novak će biti biznismen

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Đuričin smatra da Novakovo ime mnogo vredi u poslovnom svetu.

- „Mercedes" zna koliko on vredi i zato ulaže u njega. To je pozitivna stvar i ima dosta značaja jer može da bude inicijalna kapisla za neka ulaganja i u Srbiju. Uveren sam da bi od toga dobit imala i zemlja, ali i njegova porodica koja dobro ekonomski razmišlja - ističe Đuričin.

Vlasnik „ITM grupe" Toplica Spasojević kaže da svaki investitor koji razmišlja o Srbiji kao destinaciji za ulaganje više neće imati iskrivljeno mišljenje o nama.

- Kada investitori budu odlučivali da li da grade fabriku u Rumuniji ili kod nas, sigurno će više pažnje posvetiti srpskom tržištu jer znaju da je prvi reket sveta iz Srbije - naglašava Spasojević, i otkriva da u Novaku vidi budućeg biznismena.

- Verujem da će tek kada Novak završi igračku karijeru krenuti stopama biznisa i da će njegovi pravi rezultati za srpsku ekonomiju tada doći do izražaja u velikoj meri - zaključuje Spasojević.

Ipak, profesor na Filozofskom fakultetu Miodrag Zec ističe da investitori dolaze u zemlje gde mogu da zarade i da tu odlučuje razum, a ne prijateljstvo.

- Za investitore je suština da zemlja u koju ulažu ima dobar poslovni ambijent, uslove i regulativu. Novak Đoković kao predstavnik naše zemlje može da pomogne imidžu Srbije, ali ne može da bude odlučujući faktor za investitore - rekao je Zec.

Smrt jednomesečne bebe u Novom Sadu i šestogodišnje devojčice iz Svilajnca zbog gladi nameće pitanje da li su ove tragedije mogle biti izbegnute da su centri za socijalni rad blagovremeno reagovali. Smrt devojčice iz Svilajnca nastupila je naočigled njene majke Tanje B. (32), a jednomesečni dečak umro je gladan u kući bez struje i vode. U slučaju devojčice iz Svilajnca Centar je bio za oduzimanje deteta od majke, ali kada je sud doneo odluku o vraćanju u porodicu, socijalni radnici nisu obišli ovu porodicu.

Javna je tajna da u pojedinim centrima za socijalni rad zaposleni izbegavaju terenski rad, odsede osam sati u kancelariji i već oko dva idu kući.

Nebriga društva

Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća i direktorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, kaže za Press da je neverovatno da u Srbiji u 21. veku dvoje dece umre od gladi, a da niko od nadležnih institucija, prevashodno centri za socijalni rad, ne reaguje.

- Ovo što se desilo u Svilajncu i Novom Sadu nije posledica siromaštva i bede, već je to nebriga društva za porodicu. Centri za socijalni rad imaju obavezu da pojačano nadziru sve porodice u kojima ima nasilja, zanemarivanja, zlostavljanja ili bilo čega neobičnog, pogotovo kada su u pitanju mala deca - upozorava Vesna Stanojević.

Naša sagovornica kaže da nadležni u Srbiji još uvek teško donose odluku o oduzimanju dece od roditelja, pa čak i kada je to neophodno.

- Po tom pitanju smo još daleko od razvijenih zemalja poput Norveške, Danske, Švedske, Amerike, gde decu oduzimaju roditeljima čim primete da ih oni na bilo koji način zanemaruju - navodi Stanojevićeva.

I Tamara Lukšić Orlandić, zamenica zaštitnika građana za prava deteta, ističe da centri za socijalni rad često ne reaguju blagovremeno kada su u pitanju zanemarivanje i zlostavljanje dece.

- Ako posmatramo rad centara za socijalni rad u Srbiji, u proseku, primetno je da su zaposleni inertni u radu i da tu nema posvećenosti - rekla je za Press Lukšić Orlandić.

Zbog zime na terenu

Ona dodaje da se stvari mogu promeniti nabolje samo ako taj sektor dobije još zaposlenih, ako se oni stalno edukuju i više rade na terenu.

Dragan Vulević, viši savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, kaže da je tragičan ishod u Svilajncu i Novom Sadu posledica nesaradnje između institucija čiji je posao da o tome brinu, ali i neprofesionalizma ljudi koji rade u socijalnim ustanovama, zdravstvu, policiji i obrazovanju.

- Propusti u radu centara za socijalni rad se dešavaju, ali stvar ne treba generalizovati. Ministarstvo je čak podnelo krivičnu prijavu protiv socijalnog radnika iz Obrenovca koji nije izmestio dete iz porodice, a ono je potom umrlo zbog dehidratacije i gladi - ističe Vulević.

On kaže da je Ministarstvo rada i socijalne politike zbog vanredne situacije u zemlji izdalo naredbu svim socijalnim radnicima da izađu iz kancelarija i obiđu ugrožene porodice.

- Naredba koja im je poslata vrlo je jasna: što manje vremena u kancelariji, a što više na terenu - navodi Vulević.

Pukao vodenjak u taksiju

Od momenta kada je žena ušla u taksi bilo je jasno da se radi o minutima do porođaja. Jeleni je pukao vodenjak i faktički je počela da se porođaja još dok je bila u taksiju. Put do porodilišta u KBC „Dragiša Mišović" po sibirskom snegu i ledu na beogradskim ulicama trajao je kao večnost.

- Koleginica mi je naglasila da je reč o trudnici, kao i da je porođaj počeo, ali tek kada je žena izašla iz zgrade video sam da ona teško hoda. Jedva je ušla u automobil. Dao sam gas i vozio maksimalnom brzinom. Upalio sam sva četiri migavca, obilazio vozila, trubio i ablendovao kako bih ostalima dao znak da je urgentno. Svi su me puštali i stigli smo za osam minuta, iako do bolnice ima oko 10 kilometara. Uplašio sam se za ženu i bebu, pošto je situacija zaista bila dramatična - priča Lazić.

Nenad je, srećom, bio dovoljno pribran.

- Sreća da sam se na pola puta setio da njenom ocu kažem da pozove bolnicu i da javi da se spreme za prijem. Pošto nismo imali broj, zvali smo Hitnu pomoć. Tada je već alarmiran i RTS i počela je da stiže podrška sa svih strana - objašnjava Lazić.

Jelenu smo obišli juče u porodilištu i ona nam je prenela još sveže utiske tek okončane drame.

- Sve se izdešavalo brzo. Sve zajedno, i vožnja taksijem i porođaj, trajalo je pola sata. Ali dugih pola sata - počinje priču za Press Jelena, koje je rodila devojčicu tešku 3,7 kilograma i dugačku 53 centimetra. Ona je u poslednjem momentu jedva ušla u zgradu Kliničko-bolničkog centra „Dr Dragiša Mišović" i porodila se.

- Porođaj je počeo u kolima. Mislila sam da neću izdržati. Veliku zahvalnost dugujem taksisti. Još ga nisam videla, ali volela bih jer se on baš potrudio. Vozio je bukvalno 300 na sat kako bismo stigli do porodilišta - kaže ova novopečena mama.

Sačekao ispred bolnice

Pre nego što je pozvao taksi, Jelenin otac je zvao Hitnu pomoć, koja je odbila da dođe.

- Moj tata se uplašio da nećemo stići i da će porođaj početi na putu, pa je pozvao Hitnu pomoć. Mislio je da je bolje da budem u sanitetu, međutim, u Hitnoj nam je rečeno da to nije njihova nadležnost pa smo pozvali taksi. Moji suprug i otac su se skamenili. I zamalo da se porodim u taksiju. Jedva, ni sama ne znam kako, uspela sam da stignem do lifta bolnice i po ulasku u nju se porodila za dva do tri minuta - kaže Jelena, koja već ima petogodišnjeg sina Nikolu.

Hrabri taksista je, po Jeleninim rečima, još pola sata ostao ispred zgrade KBC-a pošto ju je dovezao. Imao je, kaže, nekoliko hitnih slučajeva, ali mu se ovako nešto nikada nije dogodilo. Skromno dodaje da je samo radio svoj posao.

- Ima dosta ljudi koji drugima pomažu na svom poslu. Ne mislim da je ovo što sam ja uradio tako pompezno da zaslužuje ovoliku pažnju. Drago mi je što sam uspeo da spasem živote majke i bebe, jer mi je posle prolazilo kroz glavu šta je sve moglo da se desi da nismo stigli na vreme, jer je beba već u automobilu počela da izlazi - priča Nenad.

Načelnik intenzivne nege u GAK KBC „Dr Dragiša Mišović" Zoran Lončar rekao je da su juče do 17 časova, pored Sofije, u ovom porodilištu rođene još dve devojčice i jedan dečak. 

Kako Press saznaje iz izvora koji učestvuju u pregovorima, zbog novonastalih problema Vlada razmatra i povećanje PDV-a.

- Premijer Mirko Cvetković je ovu meru najavio tek posle izbora, ali MMF traži momentalno stezanje kaiša - navodi naš izvor, i dodaje da je to mera koja će izazvati manje negativnih efekata nego kresanje plata i penzija.

- Plate i penzije u javnom sektoru neće se dirati, ali se mora naći način da se prihodna strana budžeta poveća - kaže naš sagovornik.

MMF brine i to što će privreda stagnirati, pa traži od Vlade da jasno definiše način za popunu državne kase.

- Takođe, već od narednog meseca iz budžeta će se izdvojiti sredstva za pokrivanje gubitaka smederevske železare, što dodatno otežava pregovaračku poziciju Srbije - kaže izvor Pressa.

U tehničkim razgovorima sa MMF-om, predstavnici Vlade Srbije pokušali su da objasne i značaj izdvojenih sredstava za dokapitalizaciju Komercijalne banke, ali i celokupnu sanaciju bankarskog sistema. Kako saznajemo, neki napredak je ipak postignut jer je MMF juče uvažio situaciju u evrozoni koja se odražava i na Srbiju, i spreman je da za ove potrebe dozvoli izdvajanje 50 miliona evra iz budžeta. Međutim, tako se minimalno smanjuje budžetska rupa sa 800 na 750 miliona evra.

Sagovornik Pressa kaže da MMF predlaže da deo ove sume Vlada nadoknadi tako što će skresati investicije.

Ekonomista Goran Nikolić navodi da ni same banke ne veruju da je jak dinar održiv.

- Nema novih priliva u zemlji, ekonomska kriza je u jeku, a imamo i veliki deficit budžeta. Takva situacija se odražava i na nestabilan kurs - kaže Nikolić i dodaje da ga ne čudi što prodaja državnih zapisa nije zaustavila pad vrednosti dinara.

Profesor Ljubomir Madžar kaže da će dinar i dalje slabiti.

- Ne vidim da bi dinar uskoro mogao da počne da jača. NBS nema sredstava za veću intervenciju, a i sama država ima dosta velike devizne obaveze koje pristižu za servisiranje - kaže Madžar.