HAG 02. 03. 2010

TANJUG

Karadžić: Do početka rata ubijani samo Srbi u BiH

Nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nastavio je danas da iznosi svoju odbranu od optužbi Haškog tužilaštva, negirajući krivicu srpske strane za početak rata u BiH i podsetivši da su pre početka rata ubijani samo Srbi

"Do 1. aprila (1992. godine) širom BiH ubijani su samo Srbi", kazao je Karadžić, odbacujući navode tužilaštva koji ga terete za ratnohuškačku politiku.
Stranka demokratske akcije koja je sa nama delila vlast vršila je nezakonitu mobilizaciju pripadnika MUP, a nama svojim partnerima u vlasti nezakonito prisluškivala telefonske razgovore, požalio se on.
Detaljno je objasnio događaje u vrhu tadašnjih bosanskih vlasti i napore da se Stranka demokratske akcije odgovori od rata.
Karadžić je naglasio da tužilaštvo ne može da pronađe nijedan dokument, zakon ili odredbu koju je potpisao kao predsednik skupštine kojim bi moglo da mu stavi na teret kršenje međunarodnog prava.
On je najavio da će tokom procesa pružiti dokaze o tajnom sporazumu nekadašnjih predsednika Hrvatske, Slovenije i BiH, Franje Tuđmana, Milana Kučana i Alije Izetbegovića, o napadu na JNA, postignutom u julu 1991. godine.
"Izetbegović se u decembru 1990. kleo u Jugoslaviju, u januaru 1991. je, poslije izbora, formirana vlada, a krajem januara je pocela kampanja za nezavisnost Bosne", naveo je Karadžić.
"Tužilaštvo nije u pravu kada kaže da smo u decembru 1992. formirali Srpsku Republiku BiH da bismo postigli ciljeve", rekao je Karadžić.
"Mi smo je osnovali da bismo sprečili Stranku demoktatske akcije da postigne svoje ciljeve, suprotno našoj volji", dodao je on.
Predsedavajući sudija O-Gon Kvon rekao je da će na kraju današnjeg zasedanja saopštiti usmenu odluku veća, povodom zahteva Karadžića da mu se sudenje odloži.
Tužilaštvo je juče saopštilo da se ne protivi odobrenju da Karadžić uloži žalbu na odluku da sutra otpočne dokazni postupak, ali traži da se proces ne prekida do donošenja odluke žalbenog veća, ukoliko se ulaganje žalbe odobri.
Ukoliko se zahtev tužilaštva prihvati, sutra bi mogli da budu saslušani prvi svedoci optužbe.
Karadžić danas koristi preostala tri sata za svoju uvodnu reč.

Karadžić: Lažne žrtve u Sarajevu i Srebrenici

Optuženi Radovan Karadžić nazvao je danas pred Haškim tribunalom "lažnim mitovima" i "lažnim žrtvama" optužbe o masovnim ubistvima nesrba u Sarajevu i Srebrenici 1992-95. negirajući svoju odgovornost

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, optužen za genocid nad nesrbima u BiH, opovrgavao je da je Sarajevo bilo u opsadi i pod terorom snaga pod njegovom kontrolom, tvrdeći da je, suprotno navodima optužnice, vojska RS bila u okruženju muslimanskih i hrvatskih snaga.
Srbi su u Sarajevu i širom BiH, po Karadžiću, kontrolisali samo svoje teritorije, a nisu ni pokušavali da zauzmu "muslimanske".
"Mermerna je istina da Sarajevo nije bilo pod srpskom opsadom, nego je bilo podeljen grad", rekao je optuženi.
Negirajući da je VRS nasumično granatirala civile u Sarajevu, Karadžić je rekao da su muslimanske snage iz mnogih civilnih objekata - poput škola, vrtića, muzeja - otvarale vatru na srpske položaje, pretvarajući ih time u legitimne vojne ciljeve. Na mapi grada je pokazao više primera.
"Ako su pucali na nas, a mi uzvraćali, oni to prikazivali kao neselktivno granatiranje grada...Nikada nije bilo namernog granatiranja, nikad" - kazao je Karadžić - "To je taj opsednuti i nevini grad u kojem je bilo tri puta brojnija vojska od naše".
Snimak naređenja generala Ratka Mladića, često puštan pred Tribunalom, da se otvori vatra na "Velušiće zato što tamo nema Srba", Karadžić je protumačio kao nalog da se ciljaju takvi "legitimni vojni ciljevi".
Odgovornost za masovna stradanja civila u gradu, Karadžić je prebacio na muslimanske vlasti, ponavljajući da su one namerno granatirale i pucale na sopstveno stanovništvo kako bi izazvale stranu intervenciju.
Naglasio je da je "uveren da na Markalama 1 i Markalama 2 možda čak i nije bilo civilnih žrtava i da su tela podmetnuta".
Kao dokaz za tvrdnju da su muslimanske vlasti izazvale eksplozije na pijaci, u kojima su u februaru 1994. i avgustu 1995. poginule i ranjene stotine ljudi, Karadžić se pozivao na navode iz knjige tadašnjeg komandanta Unprofora Majkla Rouza (Mićael Rose) o postojanju takvih rezultata istraga.
Rouz će, inače, na suđenju svedočiti kao jedan od prvih svedoka optužbe.
"Ko ima imalo razuma, videće da to Srbi nisu uradili", rekao je Karadžić. Upozorio je Tribunal da "kodifikujući" "lažne mitove i lažne žrtve" u Sarajevu i Srebrenici, kod naroda u BiH "seje seme budućih pokolja".
Napominjući da je "Sarajevo bilo i srpski grad, takođe" - zato što je bilo "izgrađeno na srpskoj zemlji" i imalo srpsku većinu do Drugog svetskog rata - Karadžić je najavio da će dokazati da "Srbi nikada nisu započinjali borbe" i da im je cilj bio političko rešenje i da "sačuvaju stanovništvo".
Bivši predsednik RS rekao je i da Sarajevo nikada nije bilo u blokadi ni za civilne, ni za vojne potrebe, nego da je, nasuprot tome, "sve dobijalo preko srpske teritorije".
"Kakvo je to terorisanje grada, kad smo i malo vode koju smo imali delili s njima...Bilo je 10.000 humanitarnih letova i nijedan incident sa srpske strane, a oni su ponekad pucali na te avione da bi nas optužili. Zar je to terorisanje grada?", upitao je Karadžić.
Rekao je da je "voleo i još uvek voli" Sarajevo i da "nikada od njega nećemo odustati".
"Da je Sarajevo bilo pretvoreno u otvoreni grad, kao što smo mi predlagali, ne bi bilo žrtava...Ali, politika Stranke demokratske akcije koja je htela 100 odsto vlasti u 100 odsto BiH želela je drugačije", rekao je Karadžić.
Optuženi nastavlja uvodnu reč odbrane, koju po odluči sudskog veća mora završiti danas.
Suđenje Karadžiću počelo je pred Haškim tribunalom 26. oktobra prošle godine uvodnom rečju optužbe. Optuženi je početak suđenja bojkotovao tvrdeći da mu sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi.
Pošto je tužilac Alan Tiger (Tieger) 2. novembra završio uvodnu reč, sudije su tri dana kasnije donele odluku da Karadžiću postave branioca i da suđenje bude nastavljeno 1. marta 2010, kako bi se braniocu dalo dovoljno vremena da se pripremi.
U uvodnoj reči, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je zločinima počinila etničko čićenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.
Bivši predsednik Republike Srpske je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. Vlasti Srbije uhapsile su ga u Beogradu u julu 2008. i izručile Tribunalu. Karadžić je u prvom pojavljivanju pred Tribunalom odbio da se izjasni o krivici po tačkama optužnice, a sudija je, potom, u skladu s pravilima, u spis uveo da se optuženi ne oseća krivim.