KOPAONIK 11. 03. 2010

TANJUG

Dinkić i Đelić različito o izlasku Srbije iz krize

Potpredsednici Vlade Srbije Mlađan Dinkić i Božidar Đelić izrazili su različita mišljenja o izlasku Srbije iz krize putem simulisanja tražnje, kroz odmrzavanje plata i penzija i uvođenje subvencionisanih gotovinskih kredita u dinarima

Dinkić je u raspravi na Biznis forumu na Kopaoniku sinoć istakao da bi Srbija morala da odmah krene sa stimulisanjem domaće tražnje i to kroz uvođenje dugoročnih dinarskih kredita do 300.000 dinara, sa rokom otplate do tri godine i jednocifrenom kamatnom stopom.
On je naveo da bi to trebalo uraditi pre septembra, za kada se očekuje odmrzavanje plata i penzija.
Za razliku od njega, Đelić je naglasio da bi Srbija trebalo da podstiče dugoročnu štednju u dinarima i tako stvori dugoročne izvore finansiranja, a ne da se oslanja na kredite.
On je ocenio da je krajnje vreme da se socijalna politika više ne sprovodi kroz linearno povećanje plata i penzija, već bi prema njegovim rečima, novac trebalo davati ciljanim socijalniom grupama.
Dinkić je naglasio da bi Srbija domaću tražnju trebala da podstiče kroz izgradnju infrastrukture, ističući da je najveći problem pri realizaciji tih projekata nedostatak stručnjaka koji bi pripremali te projekte.
Govoreći o privatizaciji javnih preduzeća, Dinkić je najavio da će se ubrzo ići na raspisivanje javnog poziva za pronalaženje strateškog partnera za "Jat ervejz", napominjući da se ne planira privatizacija EPS-a, već partnerstvo u izgradnji novih kapaciteta.
Potpredsednik Đelić ukazao je da je spoljni dug Srbije 2,5 puta veći od godišnjeg izvoza, ističući da je krajnje vreme da se otvore alternativni izvori finansiranja infrastrukture, kao što su strukturni fondovi EU i privatno - javna partnerstva.
Bivši ministar za ekonomske odnosa sa inostranstvom Goran Pitić rekao je da koncept reformi ne može da se oslanja samo na oporavak tražnje, već su za snažan rast potrebne reforme na strani ponude, odnosno, tržištu roba.
Prema njegovim rečima, povećanje plata koje ne bilo podržano neformalno na tržištu dobara, imalo bi negativne posledice.
Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović ocenio je da bi država trebalo da formira garancijski fond, čime bi se znatno smanjio rizik kreditiranja preduzeća i prelila likvidnost iz banaka u privredu.
Vlahović je istakao da je potrebno nastaviti snažno restruktuiranje javnog sektora i hrabrije sprovoditi stečajne procedure, čime bi se oslobodio zarobljeni kapital.
Predsednik Upravnog odbora ABS Holdinga Nenad Popović ocenio je da su dva glavna problema srpske privrede nelikvidnost i nezaposlenost, zbog čega bi trebalo doneti mere koje bi omogućile da se u privredu upumpa milijardu do dve milijarde evra, preko Fonda za razvoj ili kroz formiranje državnog garancijskog fonda.