Završen do sada najuspešniji Biznis forum na Kopaoniku

Na Kopaoniku je danas završen trodnevni Biznis forum, za koji je predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojević rekao da je to bio jedan od najuspešnijih ekonomskih skupova, na kome je bilo više od 450 učesnika i preko 75 govornika, a samo na otvaranju bilo je više od 550 gostiju Bila je to prilika da na jednom mestu predstavnici Vlade Srbije, privrede i ekonomski eksperti razmene stavove o strategiji izlaska Srbije iz krize, koje su to oblasti na koje možemo da oslonimo i koje treba da razvijamo, a posebnu pažnju, posebno stručne javnosti, izazvala je polemika o budućem modelu razvoja srpske ekonomije.

"Predstavnici izvršnih vlasti su čuli šta muči privredu, u kom pravcu treba da idemo i ja očekujem posle ovoga da se i neke konkretne stvari preduzmu", rekao je Spasojević Tanjugu.

Na Forumu je, prema rečima Spasojevića, bilo puno govora o oživljavanju industrijskih preduzeća u Srbiji, što je neophodno zbog povećanja zaposlenosti, a pokazalo se i da su zemlje sa razvijenijom industrijom imale i manje problema pri izlasku iz krize.

Spasojević je istakao da je na Forumu bilo reči i o promeni koncepta razvoja Srbije, od onoga koji je bio potrošački i uvozno orjentisan na proizvođački i izvozno usmeren model ekspanzije.

"Mislim da su predstavnici vlade mogli da izvuku neke zaključke i ja očkujem da u narednom periodu razrađujemo konkretne teze kako pomoći energetici, kako poljoprivredi i kako reindustrijalzovati Srbiju", kazao je Spasojević.

U prepodnevnm delu rasprave na Biznis forumu ocenjeno je da su glavne slabosti srpske ekonomije nepovoljna struktura privrede, nereformisan javni sektor i prevelik broj suvišnih propisa, a najveće prednosti su jeftina i kvalifikovana radna snaga, geografski položaj i prirodni resursi.

Potpredsednica Privredne komore Srbije (PKS) Vidosava Džagić istakla je da su nasleđene slabosti, pored loše privredne strukture, i industrija koja je visokozavisna od uvoza sirovina i kapitala, kao i nepodudarnost ponude srpske privrede sa uvoznom tražnjom na ciljanim tržištima.

Prema njenim rečima, među slabostima srpske ekonomije su i nerazvijena infrastruktura, neravnomeran regionalni razvoj, neefikasno korišćenje sredstava iz međunarodnih izvora i obrazovni sistem koji nije usklađen sa zahtevima privrede.

Džagićeva je naglasila da su među slabostima poslovnog okruženja u Srbiji administrativne prepreke, sistemski nedostaci u pravnom i poreskom sistemu i spore reforme zakonske regulative.

Predsednik kompanije "Metalac" Dragoljub Vukadinović je kao prednosti srpske privrede izdvojio povoljniji porez na dobit, porez na dividende i porez na dodatu vrednost (PDV) u odnosu na zemlje regiona i EU.

Prema njegovoj oceni, snage srpske privrede su i prirodni resursi, odnosno zemljište za poljoprivredu, termalni izvori, kao i povoljan geografski položaj, odnosno blizina trzišta EU.

Bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić ocenio je da su glavne pretnje za srpski privredni sistem "političke stranke i država koja je pod kontrolom stranaka".

Parivodić je naveo da bi ključna stvar za srpsku ekonomiju bilo uređivanje finasiranja političkih stranaka, jer se bez toga, prema njegovim rečima, ne mogu restrukturirati javna preduzeća.

Izvršna direktorka Američke privredne komore u Srbiji Bojana Ristić ocenila je da modernizacija regulative radnih odnosa, dosledna primena Zakona o planiranju i izgradnji, kao i "giljotine" propisa spadaju među krupne regulatorne probleme koje bi trebalo rešiti da bi se olakšalo poslovanje stranih investitora u Srbiji.