BANJALUKA 30. 07. 2010

TANJUG

Ivanić: Nisam izdao Ganiću diplomatski pasoš

Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) u Republici Srpskoj (RS) Mladen Ivanić saopštio je danas da je diplomatski pasoš Ejupu Ganiću izdalo Ministarstvo spoljnih poslova Bosne i Hercegovine (BiH) u vreme kada je ministar bio Sven Alkalaj, a Nebojša Radmanović, član Predsedništva BiH, tela nadležnog za spoljne poslove

Lider opozicione PDP je u pisanoj rekaciji, u vezi tvrdnje Radmanovića da je "Ivanić dao pasoš Ganiću u vreme kada je bio šef diplomatije BiH", naveo da to nije tačno i optužuje Radmanovića i SNSD da će se u ovoj izbornoj kampanji služiti najprljavijim sredstvima.
Sud u Londonu u utorak je odbio zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.
Lider PDP smatra da je Radmanović "svojim neradom i brojnim propustima dozvolio da Haris Silajdžič i Sven Alkalaj potpuno kontrolišu diplomatiju i vanjsku politiku u protekle četiri godine".
"Rezultat toga je i činjenica da Radmanović snosi deo odgovornosti za epilog slučaja Ganić, jer je jedinu diplomatsku aktivnost iz BiH na tom planu vodio kabinet Harisa Silajdžića, dok su Radmanović i njegovi saradnici bili potpuno neaktivni", navodi Ivanić.
Kulminacija Radmanovićeve inertnosti u "slučaju Ganić", ocenjuje Ivanić, desila se juče, kada je dozvolio da Ganić poput heroja i junaka boravi u zgradi Predsedništva BiH u kojoj sedi i sam srpski član tog tela.
"Ovo su samo neke od Radmanovićevih kardinalnih grešaka, zbog kojih kritike na račun njegovog rada nisu neargumentovane, kako on tvrdi u svojoj izjavi", konstatovao je Ivanić.
Ivanić je kandidat koalicije opozicione "Zajedno" za srpskog člana u Predsedništvu BiH, a Radmanović za tu istu funkciju vladajuće koalicije koju predvodi Stranka nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulii su u maju 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215. Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.