O podnošenju žalbe danas sa engleskim tužiocima

Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu odlučiće danas da li će se žaliti na odluku Suda za ekstradicije u Londonu, kojom je odbio da izruči Srbiji bivšeg člana ratnog predsedništva Bosne i Hercegovine (BiH) Ejupa Ganića

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je Tanjugu da je u toku razmatranje presude londonskog Suda za ekstradicije i da će danas sa britanskim tužiocima, koji zastupaju srpsku stranu u tom slučaju, putem video konforencijske veze, biti razmotrena celishodnost podnošenja žalbe na tu odluku.
Vekarić je napomenuo da je tužilaštvo obavešteno da je bivši tužilac Tužilaštva BiH Filip Alkok, koji je u Sarajevu vodio istragu u "predmetu Dobrovoljačka", a u ekstradicionom sudu u Londonu bio krunski svedok Ganićeve odbrane, kompletan "predmet Ganić" odneo sa sobom u Englesku i timu odbrane otkrio identitet zaštićenog svedoka.
Vekarić je potvrdio da je MUP Republike Srpske (RS) zbog toga podneo tužilaštvu BiH krivičnu prijavu (protiv NN lica) i izrazio zabrinutost za tok postupka protiv Ganića, zbog tih dešavanja.
Obrana Ganića je, prema krivičnoj prijavi, zaštićenom svedoku čiji je identitet otkrio Alkok, iako je bio u zakonskoj obavezi da čuva identitet svedoka, nudila novac u zamenu za promenu iskaza, što je on odbio i prijavio slučaj policiji RS.
Sud u Londonu je u utorak odbio zahtev srpskih vlasti za ekstradiciju Ganića, jer je ocenio da je proces pokrenut iz političkih razloga i Ganića pustio na slobodu posle višemesečnog kućnog pritvora.
Na zahtev tužilaštva za ratne zločine, Viši sud u Beogradu pokrenuo je u decembru 2008. istragu protiv Ganića zbog osnovane sumnje da je neposredno, zajedno sa drugim licima, suprotno konkretnim sporazumima o mirnom povlačenju jedinica Jugoslovenske narodne armije (JNA) iz BiH, izdavao naređenja za napade na objekte JNA u Sarajevu - vojnu bolnicu, Dom JNA, kolonu sanitetskih vozila i vojnu kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. Prema podacima Centra javne bezbednosti Istočnog Sarajeva, u Dobrovoljačkoj ulici su u maju 1992. ubijena 42, a ranjena 73 pripadnika JNA, dok je zarobljeno njih 215. Rešenjem o sprovođenju istrage Ganiću se na teret stavljaju tri krivična dela - ratni zločin protiv ranjenika i bolesnika, protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja i upotreba nedozvoljenih sredstava borbe.
Ganić je 1. marta uhapšen na londonskom aerodromu Hitrou po poternici srpskog Interpola, a deset dana kasnije je pušten iz ekstradicionog u kućni pritvor, uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o njegovoj ekstradiciji.