BEOGRAD 07. 09. 2011

PRESS

BAR SMO PO NEČEMU REKORDERI - Kamatne stope koje naplaĆuju naŠe banke bezobrazno su visoke

U Srbiji najveće kamate u Evropi

„Šišanje" - Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokazalo da su krediti za privredu kod nas gotovo dvostruko skuplji nego u evrozoni, dok su kod stambenih zajmova kamate dva i po puta veće

Banke u Srbiji naplaćuju najveće kamate u Evropi, pokazalo je istraživanje Ekonomskog instituta iz Beograda. Tako je prosečna kamatna stopa na stambene kredite kod nas 5,82 odsto godišnje, dok je u zemljama evrozone 3,26 odsto. Prosečne kamate na investicione kredite privredi u Srbiji su 7,89 odsto, a u evrozoni 2,93 odsto.

Vladimir Vučković, urednik magazina „Makroekonomske analize i trendovi", koji je i predstavio rezultate istraživanja, objašnjava da su osnovni razlozi za ovako visoke kamate valutni rizik i visoka stopa nenaplativih potraživanja banaka od privrede.

Ponuda za štediše

- Valutni rizik se usled slabljenja dinara preliva u kreditni rizik i nedostatak dugoročnih izvora finansiranja - navodi Vučković.

Direktor portala Kamatica Dušan Uzelac objašnjava da ne treba zaboraviti ni visinu kamate koju banke nude građanima na štedne uloge.

- Bankama u Srbiji je skupo da pozajme novac iz inostranstva zato što je rizik zemlje veći i zbog toga sa mnogo višom kamatnom stopom moraju da uvere građane da polože svoj novac kod njih na štednju. Kada banke daju nekome na štednju pet odsto, ne mogu nekom drugom da daju kredit za tri odsto, i to je najprostija računica koja postoji. Jednostavno, banke ljude dele na dve kategorije - oni koji imaju i oni koji nemaju novac. One koji imaju moraju da ubede da daju novac banci, a one druge ubeđuju da uzmu te pare - objašnjava Uzelac.

On ističe i da čitav niz negativnih činjenica poskupljuje kredite kod nas.

- Nestabilnost sistema, nepouzdanost države, neefikasnost funkcionisanja institucija čine jako lošu sveukupnu sliku. Pošto su banke različito organizovane, najbolje prolaze one koje se finansiraju iz inostranstva. Te banke, recimo, nekom Englezu ili Francuzu plate jedan odsto na štednju, a onda taj isti novac prodaju svojoj filijali u Srbiji, koja će ga iskoristiti da nekome da kredit sa kamatom od pet odsto - objašnjava Uzelac.

A šta s inflacijom?

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi da bi i naša zemlja imala niske kamate da joj je i inflacija dva odsto, kao u EU.

- Međutim, kod nas je inflacija 10 odsto, što znači da bi kamatna stopa trebalo da je pet puta veća. Zašto se ne pominje da su izdvajanja za obaveznu rezervu čak 30 odsto - odgovara Dugalić na ocene istraživača Ekonomskog instituta i dodaje da bi bolje bilo da je „pošteno navedeno da je inflacija osnovni faktor prema kojem se određuje kamatna stopa".

S druge strane, zvanični podaci pokazuju da dobit banaka u Srbiji iz godine u godinu raste, pa su tako poslovne banke u 2009. godini ostvarile dobit od 20 milijardi dinara, dok su već naredne, 2010, zaradile gotovo pet i po milijardi više, odnosno 25,4 milijarde dinara. Rast se nastavlja i ove godine, pa su tako banke u Srbiji za prvih šest meseci ostvarile dobit od 22,1 milijardu dinara. 

Ivana Žigić, Natalija Sekulić, Beograd