BEOGRAD 27. 09. 2011

PRESS

I to je moguće - Iako sve više građana i firmi ne plaća rate, bankarski sektor povećava profit

Banke sve gubitke pokrivaju preko grbače redovnih platiša

Profit banaka porastao je čak 17 odsto u prvih šest meseci ove godine, dok se u istom periodu za 10 odsto povećao broj građana i preduzeća koji kasne sa otplatom kredita.

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da je ovo pouzdan znak da bankarski sektor ostvaruje ekstremnu zaradu na redovnim platišama i na taj način anulira novac izgubljen zbog onih koji ne mogu da plaćaju rate. Takođe, navode ekonomisti, to je i neoboriv dokaz da su kamate u Srbiji bezobrazno visoke.

To nema logike!

Zvanični podaci pokazuju da su u prvoj polovini godine banke (u Srbiji ih posluje 33), ostvarile ukupan dobitak od 17,8 milijardi dinara (pre oporezivanja). U istom periodu, ukupni krediti sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana dostigli su 311 milijardi dinara i 18,6 odsto ukupno odobrenih kredita. Problematični krediti porasli su za 28,2 milijarde dinara. Kod privrede, nenaplativih kredita je 23,7 odsto, a kod građana 9,2 odsto.

Stručnjaci naglašavaju da je očigledno da banke svoj profit zasnivaju na izuzetno visokim kamatama. Ekonomista Mlađen Kovačević to ocenjuje kao apsurdno.

- Neverovatno je da u uslovima katastrofalne ekonomske situacije, nelikvidnosti preduzeća, niskih zarada, banke toliko profitiraju. Banke uvek nađu način da kompenzuju to što jedan deo klijenata ne može da vraća dugove. Pritom se povećava broj onih koji su prinuđeni da uzimaju kredite. Još kada bi svi vraćali dugove na vreme, kolika bi tek tada bila zarada banaka - zaključuje Kovačević.

I ekonomistu Zorana Popova ne iznenađuje mnogo ovakav saldo poslovanja banaka:

- One i te kako ukalkulišu rizik u svoje poslovanje. U to su uključeni i penali za kašnjenje u plaćanju i zatezne kamate. A, sigurno je da uredne platiše, kao i svi korisnici kredita u Srbiji, plaćaju izuzetno visoku cenu za novčanu pozajmicu - kaže Popov.

Direktor portala Kamatica Dušan Uzelac, s druge strane, objašnjava da je cena kredita u Srbiji donekle opravdana:

Naplaćuju rizik

- Poslovanje bankarskog sistema povezano je sa rizikom zemlje, ali i političkom situacijom, stanjem privrede. Na osnovu svega toga određuje se cena kapitala. Takođe, u tako nestabilnom sistemu kao što je naš, banke moraju da ubede klijente da kod njih ostave novac, što znači veću kamatu na štednju, dok istovremeno moraju na pozajmljeni novac da traže veću kamatu nego u drugim zemljama. Sve to stvara začarani krug.

Sličan stav ima i profesor Ljubomir Madžar koji naglašava da je Srbija jedna od najrizičnijih zemalja u Evropi i da banke taj „trošak" moraju da naplate. 

Slađana Gavrić, Beograd