Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

... I POSLE SE svi ČUDOM ČUDIMO - SRPSKA PORODICA NA OKUPU U PROSEKU PROVODI SAMO PET ČASOVA NEDELJNO

27. 11. 2011.  - Autor: Ana Mitić

Postali smo nacija vikend roditelja

Porodične veze: Prosečna porodica u Srbiji na okupu je svega nešto više od tri i po sata u radnoj nedelji, a stručnjaci se slažu da je to glavni uzrok sve češćeg vršnjačkog nasilja i maloletničke delinkvencije.

s
U jednoj radnoj nedelji, od ponedeljka do petka, prosečan bračni par u Srbiji provede sa decom 4,7 sati, dok se čitava porodica nađe na okupu još kraće - ni četiri sata. Stručnjaci se slažu da je to premalo vremena, što kao posledicu ima poremećene porodične odnose, razvode brakova, probleme u odrastanju kod dece, kao što je pojava nasilja. Ipak, malo ko ima odgovor kako uspostaviti ravnotežu između posla i privatnog života.
Psihoterapeut Zoran Milivojević objašnjava da je jedan od načina da deca i odrasli ljudi razumeju ljubav da im posvetimo svoje vreme jer ljudi posvećuju vreme onome što im je važno. Ako nam najveći deo vremena prolazi u društvenoj ulozi zaposlenog, to dovodi do otuđenja i negativnih pojava. Nesvesno zanemarujemo dete i neke faze u njegovom razvoju i vaspitanju, kao i ulogu partnera.

Važan je i kvantitet


- Za vreme provedeno sa detetom važniji je kvalitet od kvantiteta, ali ako je vremena premalo, ne možete ni da mu pružite kvalitet. Roditelji deci ne upućuju dovoljno poruka kojima se dete vaspitava i socijalizuje i ne učestvuju u njegovom životu.
a

Poštovati običaj nedeljnog ručka

Biljana Lajović kaže da kada se proveri koliko porodica ima samo jedan zajednički obrok dnevno ili nedeljno, dolazi se do zaključka da jako mali porodica čak i to praktikuje, a zajednički obrok je idealna prilika za jačanje porodičnih veza.
- Uglavnom svako jede za sebe ispred televizije. A zajednički obrok je idealna prilika da se porodica nađe na okupu. Zato treba negovati instituciju nedeljnog ručka i, ako je moguće, uključiti i širu porodicu, babe, dede, tetke, ujake, stričeve u tu priču, jer se tako za dete gradi mreža sigurnosti. Dete će, ako i ne uvek u roditeljima, uvek u nekome od njih moći da nađe sigurnost - objašnjava ona.

Roditeljska funkcija se delegira pa decu vaspitavaju baba i deda, vrtić ili ulica, što može biti loše - objašnjava Milivojević.
Biljana Lajović, razvojni psiholog, kaže da je 4,7 sati nedeljno premalo vremena za dete, pa čak i ako smo mu potpuno posvećeni, jer je fizički nemoguće da se detetu za to vreme prenese dobar sistem vrednosti. Zbog malo vremena koje i sama porodica provodi na okupu, porodične veze su slabe, a dete ne vidi oslonac u porodici.
- Sve se svodi na to šta kome treba i šta bi trebalo da se uradi i porodica onda nije izvor zadovoljstva nego više neka poluoposlovna sredina i interesna zajednica. Deca onda nemaju bazičnu sigurnost, a to se kompenzuje kupovinom skupih stvari, što je sve jedan veliki začarani krug - zaključuje ona.
Vreme koje dajemo kapitalisti je većina našeg vremena, i dok je pre 15 godina nezamislivo bilo da se posao nosi kući, sada je i to postalo normalno. Aleksandra Bubera, psiholog, kaže da bi bilo dobro da provodimo više vremena zajedno, ali da savremeni način života to onemogućava, pogotovo za one koji žive u gradu i rade više poslova.
Promenjeno je radno vreme, većina ljudi radi od 9 do 17 sati, gotovo od jutra do mraka, pa kad dođu kući preostaje im samo da jedu i odu na za spavanje. Ljudi danas provode i više vremena pred televizorom nego ranije. Sve to ima posledice u porodičnim odnosima i u ponašanju kod dece.
s

Prepoznati opasnost na vreme

aaa

Fakti

- Prema rezultatima istraživanja portala Moj posao, čak 70 posto ispitanika potvrdilo je da poslovne obaveze jako utiču na privatan život, a samo četiri posto njih smatra da nemaju uticaja.
- Među onima koji zbog posla u drugi plan stavljaju potrebe svoje porodice više je muškaraca, njih 74 odsto, nego žena, 67 odsto.
- Privatan život takođe više pati kod ispitanika s višim mesečnim neto primanjima.
- Zaposleni u velikim kompanijama ili institucijama s više od 200 zaposlenih teže se nose sa poslovnim obavezama, a privatni život onih u stranim firmama i onih koji rade u privatnim preduzećima pod većim je pritiskom nego život zaposlenih u državnim firmama.

- Ako roditelji nemaju vremena za dete, onda će ono postati zanemareno i radiće onako kao ono misli da treba, bez uputstva i usmeravanja odraslih. Sa druge strane, imate roditelje koji to malo vremena koje provode sa detetom žele da provedu lepo, pa su popustljivi i nedosledni, što opet može da dovede do agresije kod deteta. I sama porodica se promenila. Ranije su porodicu činile dve generacije. Mlad čovek nije bio gazda u svojoj kući, ali je tu uvek bio neko ko može da pripomogne i pričuva decu. Sada je mnogo porodica prepušteno sebi, pa ako imate dva roditelja koji pokušavaju da spoje kraj sa krajem i trče iz jednog dela u drugi deo grada, i pored toga još dvoje male dece, sve je mnogo komplikovano - priča ona.
Roditelji bi trebalo što više da pričaju sa decom o tome šta im se dešava, o čemu razmišljaju, da intervenišu kada je to neophodno.
Po mišljenju ispitanika u ovom istraživanju, poslodavci bi mogli da olakšaju usklađenost privatnog i poslovnog života svojim zaposlenima tako da korišćenje godišnjeg odmora bude u terminu po sopstevnom izboru, da se koriste slobodni dani i da radno vreme bude fleksibilno.
Zoran Milivojević napominje da na vreme treba prepoznati opasnost i doneti neke odluke, kao što je da se posle 18 h potpuno posvetite detetu, porodici i sebi i da vas tada posao ne zanima.
- Ljudi moraju da upravljaju svojim vremenom. Nije lako, ali je moguće, pogotovo kada shvatite da imate problem - zaključuje Milivojević.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Najnovije

Nije pronađen nijedan članak.