BEOGRAD 11. 12. 2011

PRESS

Nauk: Trebalo je na vreme poslušati srpskog velikana

Momčilo Pavlović: Istorija rehabilitovala Slobodana Jovanovića

Direktor Instituta za savremenu istoriju prof. dr Momčilo Pavlović veruje da sahrana Slobodana Jovanovića u Aleji velikana ima višestruki značaj za Srbe i Srbiju iako je svestan da običnom građaninu lik i delo ovog intelektualca verovatno ne znače mnogo.

U intervjuu za naš list, Pavlović ističe da je Slobodana Jovanovića zapravo rehabilitovala istorija, jer su dešavanja na prostoru bivše Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka pokazala da je bio u pravu i da ga je trebalo poslušati.

Zbog čega je za Srbiju važno što su se posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića vratili u Beograd nakon više od pola veka?
- Povratak zemnih ostataka Slobodana Jovanovića ima višestruku važnost za Srbe i Srbiju jer danas su, kako narod tako i država, u velikoj idejnoj, državnoj, moralnoj i političkoj konfuziji. Slobodan Jovanović je tip stradalnika, ideološki profilisan i osuđen kao neprijatelj naroda i države, a u stvari istovremeno antifašista i antikomunista (takvih je inače u Srbiji bio najveći procenat), sa opštepriznatim delom u društvenim i humanističkim naukama. Važno je za umirenje Srbije, relativizovanje apsurdnih podela koje generišu neokomunisti, titoisti, i deo onih koji smatraju da je antifašizam jednako samo partizanski pokret i Tito, dok su svi ostali izdajnici i neprijatelji naroda i države.

Šta Slobodan Jovanović znači danas Srbima, osim što mu se obraduju kada ga vide na novčanici od 5.000 dinara?
- Izgleda da Srbima danas niko mnogo ne znači, jer uzrujano društvo je opterećeno brojnim ekonomskim i socijalnim problemima i moralnim dilemama. Gotovo da nema istorijske ličnosti u srpskoj istoriji i pamćenju oko koje će se Srbi složiti i imati elementarno poštovanje. Pored toga, opšte neznanje i nekompetentnost u svim sferama društva opredeljuje površno poznavanje, kako istorije tako i istorijskih ličnosti. Pa tako i Slobodana Jovanovića. Sem profesora pravnog i drugih fakulteta društvenih nauka i boljih studenata, dela novinara i dela intelektualaca, ne verujem da običnom građaninu lik i delo Slobodana Jovanovića mnogo znače.

Jovanović je bio pravnik, istoričar, filozof, književnik, političar... Na kom je polju najviše dao i zbog čega ga treba najviše ceniti?
- Nisam kompetentan da odgovorim na doprinos S. Jovanovića na drugim poljima nauke sem njegovog istoriografskog opusa i njegove političke aktivnosti, posebno od trenutka kada je ušao u politiku, odnosno vladu 1941, pa do njegove smrti. Nesumnjivo je da je Jovanović ostavio veliko istoriografsko delo u opisu ličnosti i događaja u Srbiji 19. i s početka 20. veka. Prigovor pojedinih istoričara je da ne daje izvore svojih istoriografskih dela, pa je tako teško proveriti određene iskaze i tvrdnje.

Ima li neke čudne simbolike u tome što se posmrtni ostaci Slobodana Jovanovića vraćaju u Srbiju baš u trenutku kada nam je Evropa rekla „ne" za kandidaturu?
- Na isti način su i Jovanovića, kralja Petra i kraljevsku vladu uopšte obmanjivali tokom rata, pre svih Britanci. I onda je Evropa imala takav odnos prema srpskim političarima, pa i prema Jovanoviću. Ja tu vidim vezu i simboliku.

Svoju najznačajniju (političku) ulogu Slobodan Jovanović odigrao je na mestu premijera izbegličke vlade u Londonu. Kako se, prema oceni istoričara, snašao u toj ulozi i u takvim okolnostima?
- Sam je u svojim spisima priznao da se nije dobro snašao. Koliko je uspešan bio u drugim sferama svojih aktivnosti, toliko je neuspešan bio u politici. Istina, njegovo političko delovanje odvijalo se u neregularnim uslovima, van zemlje i teško da bi iko drugi mogao da uradi nešto više ili bolje. Međunarodne i unutrašnje okolnosti i realnost položaja emigrantske vlade jednostavno su položaj i aktivnosti Slobodana Jovanovića učinile nedelotvornim. Jovanović je prototip sudbine plejade srpskih političara i naučnika koji su se sticajem raznih okolnosti našli na trusnom i manje-više nemoralnom tlu politike, te su revolucionarnom smenom vlasti u zemlji bili diskreditovani, odbačeni i konačno osuđeni kao neprijatelji naroda i države. Njih je rehabilitovala istorija, odnosno događaji koji su zahvatili ove prostore devedesetih godina 20. veka. Istorija im je dala za pravo.

Aleksa Jovanović