*Email:

*Vaše ime:

*Vaš email:

Pošalji

pošalji prijatelju štampaj

BEOGRAD 11. 01. 2012

PRESS

BURNE REAKCIJE NA IDEJU O STVARANJU NOVE JUGOSLAVIJE - SAGOVORNICI PRESSA RAZAPETI IZMEĐU JUGONOSTALGIČNIH OSEĆANJA I ODBIJANJA DA ČAK I RAZMOTRE BILO KAKVO POVEZIVANJE

Daleko im bila lijepa njihova

Suprotnosti - Dok Zoran Lilić tvrdi da smo od ozbiljne zemlje u kojoj nam je svima bilo bolje stvorili šest slabih, Milorad Vučelić poručuje da bi svako udruživanje bilo pogubno za Srbe

1

Ovako sagovornici Pressa, iz svih oblasti i sa svih prostora nekadašnje SFRJ, komentarišu nesvakidašnje istupanje hrvatskog književnika Igora Mandića, koji je u intervjuu za riječki „Novi list" istakao da Hrvatska neće imati velike koristi od ulaska u EU i da joj kao najbolja mogućnost ostaje ponovo ujedinjenje južnoslovenskih naroda, ali na malo drugačiji način nego ranije.

Press je istraživao šta o ideji čvršće ekonomske, kulturne i sportske zajednice na prostoru bivše Jugoslavije misle stručnjaci u ovim oblastima, istoričari, kao i aktuelni i eks-Ju političari.

Bivši predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilić kaže za Press da je Jugoslavija bila preteča današnje EU i njen savršen oblik u malom.

Ekonomska korist

- Sve bivše republike su mnogo izgubile raspadom Jugoslavije. Od ozbiljne zemlje stvoreno je šest malih država koje su mnogo slabije u svakom smislu - bezbednosnom, ekonomskom, kulturnom, socijalnom... Da je opstala, Jugoslavija bi danas bila ozbiljna država, u rangu sa vodećim članicama EU - ističe Lilić.

A

Šta je rekao Mandić

„Možda postoji šansa da sa braćom po plemenu, krvi i naciji stvorimo temelje neke nove, čvršće zajednice. Tu ćemo jedino ostvariti nacionalni identitet i neku novu solidniju državu"

- Zagovornik sam pokreta za balkansku integraciju, jer je u interesu svih na prostoru bivše Jugoslavije i šire da se organizuju i sarađuju. Samo tako ćemo biti ozbiljan partner EU i njen član. Taj oblik organizacije je više od nostalgije, to je naša zajednička potreba - navodi Lilić.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da nije tajna da bi neka buduća Jugoslavija svima donela ekonomsku korist - imali bismo manju nezaposlenost i veći BDP.

- Sada je nivo izvoza iz Srbije u Hrvatsku 200 miliona evra, a u obrnutom smeru je 300 miliona. Normalizacija odnosa bi značila da podižemo nivo razmene na nivo od po 1,5 milijardi evra u oba pravca, što bi bilo lekovito za obe zemlje i standard bi nam značajno porastao - napominje Zdravković.

S druge strane, bivši visoki funkcioner SPS-a Milorad Vučelić kaže da bi svaka nova Jugoslavija bila pogubna za Srbe:

- Posle iskustva koje sa njima imamo u celom prethodnom veku, više nikada ne bi trebalo ni da pomislimo na zajedničku državu. Posle toliko zabluda i izgubljenih života za ideju jugoslovenstva, najbolje je za sve da živimo jedni pored drugih i budemo dobre komšije.

U jugoslovensku ideju ne veruje ni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. On smatra da će sve zemlje bivše Jugoslavije pre ili kasnije biti članice EU i da je to jedina zajednica u kojoj one ponovo mogu biti zajedno.

- Do tada je neophodno da sarađujemo na ekonomskom i kulturnom planu. Na to će nas naterati svakodnevni život, jer tu se radi se o jednom tržištu, kompatibilnim privredama i sličnom jeziku. To treba iskoristiti za podizanje pre svega ekonomskih parametara. Ali, razmišljanje o nekom drugom obliku integracija osim u EU je iluzija - ističe Ljajić.

Na pitanje da li bi neka politička partija sa idejom novog jugoslovenstva prošla cenzus u Srbiji i ostalim bivšim republikama, Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a, kaže:

- To ne bi imalo političkog uspeha. Čak su i u SFRJ Srbi glasali za srpske partije, a Hrvati za hrvatske, pa su se pravile koalicione vlade - objašnjava Vuković.

Nešto se tu kuva

Istoričar Miodrag Janković kaže da nije nemoguće da se u nekoj kuhinji radi na stvaranju nekog vida četvrte Jugoslavije.

- Slovenačka i hrvatska jugonostalgija se ogledaju u osvajanju srpskog tržišta, jeftinog provoda u Beogradu „koji ima dušu". U svim državama koje su nastale iz raspada Titove Jugoslavije može se konstatovati manjak državotvorne ideje, koja se u tim krajevima gotovo sto godina zasnivala na mržnji prema Srbima i delatnostima protiv srpske države - tvrdi Janković.

3

Vodič kroz zemlju koje nema - Odlomak iz popularne knjige Dejana Novačića

Kursne liste

Osnovno sredstvo plaćanja u SFRJ je nemačka marka. Nemačke marke (DM) emituje Narodna banka Jugoslavije u apoenima od jednog soma. Kurs soma fiksiran je za kurs dinara: 1 som = 1.000 dinara = 10 novih dinara. Som poseduje unutrašnju konvertibilnost i plivajući kurs. Ovo poslednje se vidi kad neko iz Zagreba dođe u Beograd da se vozi taksijem. Kad mu taksista na kraju vožnje kaže „tri hiljade", a ovaj pita: „Je, prosim, a kolko je to u tisućama?", onda se taksista na brzinu preračuna i odgovori: „Pet." To se još zove i „crni kurs". Na novčanici od jednog soma prikazan je lik rudara Alije Sirotanovića. Nakon „somova" NBJ je emitovala „konje", novčanice od 100 dinara.

Vera u zagrobni život: Kuća cveća

Jugosloveni su narod sklon sahranama. Zato ovde ima tako mnogo grobova. Među svim grobovima posebno mesto zauzima grob predsednika Tita, Kuća cveća u Beogradu. Kuća cveća je najmanje, ali najprometnije groblje na svetu. Izgrađena je od kamenih blokova teških sedam tona, koji su dovoženi Savom i Dunavom iz Tebe i Luksora. U izgradnji je učestvovalo 120.000 Crnotravaca i vukovaca.

Slet za Dan mladosti

Reč slet imenica je muškog roda izvedena iz glagola sleteti, tj. spustiti se na zemlju s neba i označava centralnu proslavu rođendana predsednika SFRJ maršala Josipa Broza Tita. Slet se održava svakog 25. maja na fudbalskom stadionu u Beogradu i predstavlja skup mističnosvetovnog tipa, uz učešće omladinaca, pionira i estradnih umetnika iz čitave zemlje. Koreografija sleta je eklektička, po uzoru na sokolske sletove u Pragu, filmove Leni Rifenštal i vindzorske parade u čast Kraljice Majke.

- Tu živi najveći broj ljudi iz mešovitih brakova i u njima, i oni se izjašnjavaju kao Jugosloveni. Oni se ne osećaju Srbima i imaju problem identiteta. Svako ko se izjasni kao Srbin od njih dobija etiketu nacionaliste. Jugonostalgičari sad služe interesima „ideologa" iz bivših jugo-republika, kojima je cilj nastavak eksploatacije prirodnih resursa Srbije, poljoprivrednih proizvoda i jeftine srpske radne snage. Primera radi, jedan hrvatski japi je postao vlasnik trećine plodnog zemljišta u Srbiji i vlasnik je lanca megamarketa. Stanovnici bivših jugo-republika dolaze na jeftin provod u Beograd i Guču, estradni umetnici iz tih krajeva koji su se zaklinjali da nikada neće više kročiti u „četničku Srbiju" sad pune Arenu i izazivaju suze i kod naših zvaničnika, prikrivenih jugonostalgičara - skeptičan je Janković.

Da ideja jugoslovenstva ipak negde „čuči" i čeka povoljniji trenutak pokazuju mnogobrojne grupe na društvenoj mreži Fejsbuk, u kojima se okupljaju građani iz svih bivših republika. Jedna od tih grupa pod nazivom „SFR Jugoslavija" ima više od 120.000 članova. 

Violeta Nedeljković, Ana Vlahović, Beograd