Prodanović: Vanredna odbrana od zagušenja ledom

Direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović izjavio je danas da će na većini vodotokova u Srbiji biti proglašena vanredna odbrana od zagušenja ledom.

Prodanović je kazao da se vanredna odbrana od zagušenja ledom na Savi, Dunavu i Velikoj Moravi proglašava kada led zauzima 60 odsto vodene površine, a na ostalim vodotokovoima nakon pokretanja ledostaja.
"Ovakva situacija sa stvaranjem ledenih barijera na vodotokovima nije se desila u Srbiji od zime 1984. na 1985. godinu", naglasio je on.
Prodanović je kazao da se zbog izuzetno niskih temperatura pojavio led na svim rekama u Srbiji, prvo u vidu ledotoka, odnosno kretanja ledenih ploča, a zatim i ledostaja, odnosno prekrivenosti ledom na celoj površini vodenog ogledala.
"Ledostaj nije problem i u tom slučaju ne postoji opasnost od ledenih poplava. Ta opasnost nastaje kada dođe do pomeranja leda i formiranja ledenih barijera odnoso čepova. Tada se izdaje nalog za razbijanje ledenih čepova dinamitom, da ne bi došlo do poplave uzvodno", rekao je on.
Upravo takvo formiranje ledenog čepa desilo se na Ibru, tri kilometra nizvodo od Kraljeva, naglasio je Prodanović i dodao da je radi sprečavanja daljeg nagomilavanja leda i rasta vodostaja doneta odluka da se barijera minira i razbije.
"Na Dunavu je trenutno najveći problem kod Golupca, gde je nastao ledeni čep i uzvodno stvara ledostaj", kazao je Prodanović i dodao da bi taj problem trebalo da se reši u narednih nekoliko dana.
Prodanović je kazao da nije siguran da oni ledolomci koji u ovom trenutku postoje na Dunavu u Prahovu, od kojih je jedna uputila i Rumunija, mogu to da urade, ali će rešenje za razbijanje čepa sigurno biti pronađeno miniranjem ili upotrebnom mehanizacije.
On je kazao da je reč o privatnim ledolomcima starim više od pola veka.
"Država Srbija ne poseduje ledolomce, jer za tim nije bilo potrebe", kazao je on i dodao da na osnovu bilateralnog sporazuma sa Mađarskom o održvanju Dunava od mađarske granice do Vukovara, Srbija može da dobije na korišćenje dva od pet mađarskih ledolomaca.
Srbija, Hrvatska i Mađarska imaju zajedničku strategiju za odbranu od poplava i leda kojom će biti rešeno to pitanje, najverovatnije formiranjem zajedničke flote, kazao je Prodanović.
On je naglasio da će najveći problemi i mogućnosti od poplava nastati sa otapanjem i pokretanjem leda.
"Vodostaji su na svim rekama trenutno niski, ali to se veoma brzo može promeniti naglim otopljenjem i tada će doći do velikih problema na svim vodotocima. Tada ćemo se braniti od poplava na svim rekama", kazao Prodanović i izrazio nadu da do toga neće doći.
Prema njegovim rečima, u prethodne četiri godine podignut je nivo zaštite od poplava za više od 1,2 miliona stanovnika, odnosno više od 412.000 domaćinstava i i 374.000 hektara obradivog zemljišta.
Prodanović je naglasio i da je 30. januara dao nalog Srbijavodama i Elektroprivredi Srbije (EPS) da izveštavaju o stanju na akumulacijama, koje mogu da prime poplavne talase, pre svaga na Drini u Višegradu.
"Rekao sam da se priprema za najgori mogući scenario tako da se rade sve pripreme za odbranu od poplava koje su u ovom trenutku moguće", naglasio je direktor Direkcije za vode Srbije Aleksandar Prodanović.