07. 02. 2012

Tanjug

Rezolucija "spoticanja" 1244

Uprkos novim predlozima Beograda i pojačanom pritisku Zapada, Priština uporno odbija svako pominjanje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prilikom predstavljanja Kosova na regionalnim skupovima, saznaje Tanjug iz diplomatskih izvora u Briselu.

Rezolucija 1244 iz juna 1999, kojom se potvrđuje suverenitet tadašnje Savezne republike Jugoslavije na Kosovu, ostaje, kako kažu ti izvori, glavni kamen spoticanja u dijalogu Beograda i Prištine o regionalnom predstavljanju Kosova koji su u prekidu već više od dva meseca.
Uprkos naporima evropskog posrednika Roberta Kupera, Priština nastavlja da odbija svako pominjanje Rezolucije 1244 u okviru predstavljanja Kosova, dok Beograd na tome insistira.
Šef beogradskog tima Borko Stefanović izjavio je ranije ove nedelje da je Prištini predloženo nekoliko opcija "od kojih svaka sadrži Rezoluciju 1244, pa ćemo videti dalje".
Programski direktor Međunarodne krizne grupe za Balkan Marko Prelec kaže da prostora za kompromis još ima, ali da je pitanje da li će ga Beograd i Priština iskoristiti .
"Beograd ne gubi ništa u pravnom smislu ako pristane da se 1244 ne spomene. Spominjanje ili nespominjanje rezolucija SB UN-a ih ne stavlja van snage", izjavio je Prelec za Tanjug i dodao da ista rezolucija, u krajnjoj liniji, obavezuje i Srbiju da povuče svoje institucije sa Kosova.
"Mislim da je čitava debata oko 1244 puki simptom ozbiljnije bolesti, a to je da se i u Srbiji i u Kosovu pitanje međusobnih odnosa ne razmatra iskreno, nego na teatralan, krajnje simboličannacin, ko koga mooze da više porazi i osramoti", kaže on.
Prelec smatra da bi zastoj u evropskim integracijama Srbije bio loš ne samo za Srbiju i region, već i za Kosovo.
"Što je Srbija vise na evropskom putu to je moć uslovljavanja Evrope jača, i suprotno, sto je Brisel dalji od Beograda, to Kosovu preti veća opasnost da ostane samo sa Srbijom u balkanskoj izolaciji", zaključio je on.
Najnovija opcija za regionalno predstavljanje Prištine predviđa da u fusnoti ispod reči KosovoĐ'e8stoji "u skladu sa RSBUN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010", potvrđeno je Tanjugu u diplomatskim izvorima u Briselu.
To uključuje, osim Rezolucije 1244 i referencu na mišljenje MSP po kome jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova ne predstavlja kršenje međunarodnog prava, što je sračunato da odobrovolji Prištinu.
Međutim, i ovaj predlog Beograda, delom zasnovan na sugestiji iz nedavnog izveštaja Međunarodne krizne grupe, naišao je na hladan prijem u Prištini.
Predsednica Kosova Atifete Jahjaga i zamenik kosovskog premijera Hajredin Kuči najavili su u nedavnim odvojenim izjavama zaoštravanje stava Prištine, navodeći da će tražiti da Kosovo bude predstavljeno pod svojim ustavnim imenom "Republika Kosovo".
Ovo predstavlja korak unazad u odnosu na prethodni pristanak Prištine da prilikom predstavljanja stoji samo reč Kosovo, sa fusnotom o čijem sadržaju nije postignuta saglasnost.
Nemački ambasador u Prištini Ernst Rajhel nazvao je juče ovaj stav "političkim zabavištem" i ukazao da Nemačka i Francuska obično ne koriste pune nazive svog imena na međunarodnim skupovima.
Briselske diplomate objašnjavaju ovo zatezanje od strane Prištine sve slabijom unutrašnjepolitičkom pozicijom Hašima Tačija, koji se nalazi pod pojačanim pritiskom "patriotske opozicije", a naročito stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.
"Pored toga, činjenica je da Kosovo, koje jedva da je i počelo sa evropskim integracijama, ima neuporedivo manje da izgubi ako zaostane u tom procesu, pa lakše podnosi pritisak", rekao je Tanjugu diplomatski izvor upućen u tok dijaloga.
Sa druge strane, ukoliko se sporazum o regionalnom predstavljanju ne postigne veoma brzo, rečeno je Tanjugu, Srbija teško može da računa da će dobiti status kandidata za pridruživanje EU.