BEOGRAD 20. 07. 2008

PRESS

CRNE TAJNE BELIH MANTILA

O lekarskim greškama u Srbiji se retko govori. Naravno, to ne znači da ih i nema. U svojoj knjizi doktor Marija Jančić-Zguricas otkriva neverovatne slučajeve koji se nikada nisu našli pred Sudom

Lekarske greške u Srbiji nisu omiljena tema, posebno kada je reč o ljudima u belim mantilima. O propustima se ne govori, istina se prećutkuje, krivci se ne kažnjavaju. Jedina satisfakcija porodicama nastradalih su povremene suspenzije medicinskog osoblja. Dok bol ne prođe, dok se slučaj ne zaboravi. Patolog u penziji, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Marija Jančić-Zguricas objavila je knjigu „Tajne ljudi u belom - zapisi jednog patologa".

Reč je o zbirci lekarskih propusta, neverovatnih grešaka koje su u toku njenog radnog veka učinili brojni lekari. Kaže da nije imala nameru da bilo koga optužuje niti da bilo koga okrivljuje. To i nije njen deo posla. Želja je bila da se mlađe generacije poduče, da se na nečemu nauče. Da ne ponavljaju tuđe greške.

- Verujem da će se neko zapitati zašto pišem o nečemu što se dogodilo pre 30 i više godina - kaže Marija. - Razlog je jednostavan: ono što se dogodilo, može se ponoviti. Tokom svog radnog veka bila sam svedok najtežih grešaka za koje niko nije odgovarao. Nažalost, nisam mogla da utičem da li će se neko primereno kazniti ili osuditi. A najčešći uzrok lekarskih grešaka su, po pravilu, nepažnja, nedovoljno angažovanje, nehat, naposletku i samo neznanje.

„Uspešno" operisali trudnoću

Dok prelistavamo stranice zanimljive, ali i potresne knjige, pažnju nam privlači slučaj 46-godišnje žene. Reč je o osobi koja se godinama lečila od steriliteta i kojoj su, da zlo bude veće, u stomaku pojavio tumor. Barem su tako lekari mislili. Nažalost, tek kada su obavili operaciju i „tumor" izvadili, shvatili su da je reč o fetusu deteta.

- Kada su videli šta su učinili, da su ubili nerođeno dete sa sve matericom, bilo je strašno - seća se naša sagovornica. - Načelnik me je zamolio da ga stavim u formalin i zaključam. Nažalost, kada sam ujutru stigla na posao, vitrina je bila obijena, a fetus je nestao. Na hitnom kolegijumu ugledne hirurške klinike odlučeno je da se sve prećuti. Ni bračnom paru, koji se godinama lečio od steriliteta, ništa nije rečeno. Neobrazovana žena je lako prihvatila lekarsku izmišljotinu. Štaviše, zajedno sa suprugom, došla je da se zahvali lekarima koji su je"spasili". Lekar, koji je bio odgovoran za ovaj krupni previd, kažnjen je tako što mu godinu dana nije omogućeno da bude šef ekipe. Posle toga se sve zaboravilo, kao da ništa nije bilo.

Ako se nešto lekarima ne može zameriti, to je činjenica da ne prave razliku između pacijenata i svojih kolega. Greše i na jednima i na drugima. Tako su recimo profesoru Medicinskog fakulteta u Beogradu konstatovali „benignu leziju" koja je bila odgovorna za nepodnošljive bolove u kostima karlice i kuka. Nažalost, ni posle obavljene operacije, bolovi nisu utihnuli. Profesor se za pomoć obratio i kolegama u Americi, koji su ubrzo ustanovili da je reč o malignom tumoru koštanog tkiva. Uspeli su da mu spasu život, ali ne i nogu koju su morali da amputiraju.

Greše na svima

Njegova koleginica, medicinska sestra, nažalost, nije bila te sreće. Na Drugoj hirurškoj klinici ustanovili su joj tumor dojke, ali joj ona nije u potpunosti uklonjena, niti je upućena na potrebno zračenje. Nikada nije ustanovljeno ko je odgovoran za ovaj propust. Nesrećna žena je umrla u 49. godini. Slično je prošla i jedna 25-godišnja trudnica koja je smrću platila poverenje u naše lekare. Reč je o ženi udatoj za Engleza koji je radio u Sijera Leoneu. Dva meseca uoči porođaja vratila se u Beograd, nadajući se da će ovde najbolje proći. Prevarila se. Ubrzo je dobila žuticu, zbog čega se i obratila Infektivnoj klinici. Svi simptomi su ukazivali na malariju, što i nije čudno kada se znalo odakle dolazi. Međutim, tehničar koji je obavio jednostavan test na ovu tropsku bolest, zaključio je da je rezultat negativan. Bez dalje pretrage, lekari su se složili. Samo nekoliko dana kasnije, stanje se naglo pogoršalo, pri čemu se žena i porodila. Rodila je mrtvo dete uveliko zaraženo malarijom. Ubrzo je i sama pacijentkinja pala u komu iz koje se nije probudila. Rezultati autopsije su pokazali poražavajuću grešku lekara.

Porodica preminule je zahtevala da se rezultati provere u Londonu, ali je tužba izbegnuta samo zahvaljujući nedostatku čvrstih dokaza, koji bi dokazali lekarsku grešku.

Puno je primera koje Marija navodi u knjizi. Nažalost, većina odgovornih nikada nije osetila posledice svojih grešaka.

- Odgovarajućih kazni nema ni danas, ali su mediji uticajniji, pa se barem ponekad može saznati šta se zaista dogodilo u lekarskoj praksi - kaže autor knjige. - Pažljivo pratim svaki slučaj o kome se piše i svaki od njih me boli. Znam da u privatnim ordinacijama često nemaju uslova da reaguju u slučaju komplikacija, pa su i posledice često fatalne. Nadam se, ipak, da će oni koji najpre polože zakletvu da će spasavati živote, biti i kažnjavani kada ih greškom i unište.

DOŠAO NA NOGAMA, KUĆI SE VRATIO U KOLICIMA

Zahvaljujući greški lekara i sportski komentator Srđan Knežević postao je kvadriplegičar. Prve simptome bolesti Srđan je osetio neposredno posle prenosa rukometne utakmice Jugoslavija - Hrvatska na Evropskom prvenstvu u Sevilji 1996. godine. Otežano je disao, bio je malaksao, bolele su ga desna ruka i noga. Šest meseci kasnije lekari su ustanovili dijagnozu: diskus hernija vratne kičme. Operacija je bila neizbežna. U bolnicu je otišao s nadom da će hirurškom intervencijom otkloniti probleme koji su ga mučili. To su mu, uostalom, lekari i obećali. Nažalost, pogrešan potez hirurga Radeta Repca, koji ga je, kako je Knežević isticao kasnije operisao pod dejstvom alkohola, bio je dovoljan razlog da naš kolega zauvek ostane nepokretan. Morao je da se suoči s kvadriplegijom, oduzetošću sva četiri ekstremiteta. Sa time je živeo još desetak godina, da bi 2006. godine, neposredno posle objavljivanja autobiografske knjige „Sanjam da te držim za ruku", preminuo. Iako je srpsko novinarstvo ostalo bez velikog imena, a Sofija Knežević bez oca, krivac za to nikada nije kažnjen. I danas obavlja lekarsku praksu!

M. MAJSTOROVIĆ