BEOGRAD 19. 07. 2009

PRESS

Miroljub Radojković: Novi zakon gura novinare u autocenzuru

Izmene zakona o informisanju, koje predviđaju drakonske kazne za medije, očigledno su nespretno pripremljene, a i sami tvorci „novog zakona" sada uviđaju da su nekim rešenjima izmišljali konstrukcije koje se ne mogu odbraniti principima slobode štampe, kaže Miroljub Radojković, profesor na Fakultetu političkih nauka i stručnjak za komunikologiju i masovne medije

Profesor Radojković kaže za Press da su amandmani na zakon koje je Vlada usvojila pravilno ocenjeni kao ishod sukoba jednog političara, odnosno jedne stranke, i jednog tabloida, misleći na sukob G17 Plus i dnevnog lista „Kurir".

- Novi zakon očigledno vodi ka tome da novinari mogu da podlegnu autocenzuri usled opasnosti od visokih kazni, a sa druge strane, unosi veliku diskriminaciju medijskih ustanova u odnosu na pravni položaj drugih privrednih preduzeća - smatra Radojković.

On kaže da u Srbiji vlada „opaka politička kultura, u kojoj su mediji do sada često zloupotrebljavani za političke obračune političara".

- Postoji veliki prostor u politici koji ne podleže nikakvoj kontroli i gde je moguće da se političari bave laganjem, a da za to ne odgovaraju. Mediji se instrumentalizuju tako što im se dostavljaju materijali koji bi blatili neku političku opciju, a mediji to objavljuju, jer im po prirodi odgovara da imaju ekskluzivu. Tu se nalazi prostor koji treba očistiti, da mediji posle toga ne bi bili na tapetu - kaže Radojković.

Profesor Radojković kao jednu od mera regulacija odnosa u medijima ističe dobro upoznavanje medija i pravosuđa sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, i kako se i na koji način štite privatna i lična sfera.

- Jasno je da mediji moraju da razlikuju šta je osumnjičen, optužen, okrivljen i krivac. Ali, to treba jasno reći i organima gonjenja i sudovima, odakle pristižu saopštenja za štampu. Nisu krive novine ako prenesu neprecizno saopštenje državnih organa - smatra Radojković.

Profesor ističe i da bi za regulisanje srpske medijske scene bilo značajno da novinarska udruženja aktiviraju svoje sudove časti.

- Ne znam zašto nije formiran i savet za štampu, koji bi funkcionisao kao vrsta moralnog suda. I, na kraju, moramo imati pravosuđe koje je brzo i efikasno, ali koje razume specifičnost medija, i koje bi sasvim valjano moglo da deluje u okvirima postojećeg zakona, bez ikakvih amandmana - zaključuje profesor Radojković.

(V. M.)