HAG 01. 11. 2009

Beta

Sutra kraj uvodne reči optužbe bez prisustva Karadžića

Tužioci na suđenju bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, optuženom za genocid nad nesrbima u BiH, sutra će pred Haškim tribunalom okončati uvodnu reč u odsustvu Karadžića koji se brani sam

Karadžić bojkotuje početak suđenja zato što mu, kako tvrdi, sud nije dao dovoljno vremena da se pripremi za proces.
Prošlog utorka, sudsko veće predsedavajućeg O Gon Kvona (O-gon Kwon) protumačilo je da se nepojavljivanjem u sudnici Karadžić odrekao prava da prisustvuje suđenju, posle čega je proces započeo uvodnom rečju tužioca Alana Tigera (Tieger).
Sudije su više puta upozorile Karadžića da mu mogu nametnuti branioca, ako nastavi da ometa proces.
Kada tužilac okonča uvodnu reč, koja po tumačenju sudskog veća nije deo dokaznog postupka, suđenje, međutim, neće moći da bude nastavljeno izvođenjem dokaza protiv Karadžića sve dok on ili drugi zastupnik odbrane ne bude prisutan u sudnici.
Umesto iskaza prvog svedoka optužbe, sudsko veće je, stoga, za utorak, 3. novembar, zakazalo raspravu o tome kako nastaviti postupak.
Kao teme o kojima sudije traže mišljenje strana, Kvon je naveo: "Mogućnost da se suđenje nastavi bez prisustva optuženog ili zastupnika odbrane; nametanje branioca; postavljanje 'prijatelja suda' (amicus curiae) i mogućnost prekida suđenja da bi se postavljenom braniocu dalo vreme da se pripremi".
Posle te rasprave sudsko veće će doneti odluku na koji će način proces biti nastavljen. Odbrana će, kako su nagovestili Karadžićevi pravni savetnici, učestvovati u toj raspravi na način koji bude smatrala primerenim.
U uvodnoj reči prošle nedelje, tužilac Tiger je naglasio da je Karadžić bio vrhovni komandant vojske koja je počinila etničko čišćenje Muslimana i Hrvata u velikim delovima BiH, terorisala civile u Sarajevu i počinila genocid nad 7.000 Muslimana u Srebrenici.
"Karadžić je istovremeno bio arhitekta politike na kojima su ti zločini utemeljeni i vrhovni komandant snaga koje su te zločine počinile", rekao je tužilac Tiger.
Karadžić je u dve tačke optužen za genocid nad nesrbima u Srebrenici i još sedam bosanskih opština, a u preostalih devet tačaka za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje i nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca tokom rata u BiH 1992-95. Optužnica protiv Karadžića usredsređena je na: etničko čišćenje Muslimana i Hrvata širom BiH 1992-95; kampanju terora nad civilima tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimanje UN osoblja za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici u julu 1995. Odluku da bojkotuje početak procesa, Karadžić je obrazložio tvrdnjom da nije imao dovoljno vremena da se pripremi za proces. On je ranije bio nagovestio da bi za suđenje bio spreman u maju ili junu iduće godine, ali je Tribunal odbio njegov zahtev za odlaganje, utvrđujući da je 15 meseci bilo dovoljno za pripremu procesa.
Od kada se, krajem jula prošle godine, našao u pritvoru u Sheveningenu, Karadžić je tvrdio i da Tribunal nema pravo da mu sudi zbog imuniteta koji mu je u leto 1996. navodno garantovao tadašnji izaslanik SAD Ričard Holburk (Rićard Holbrooke).
Tribunal je odbacio njegov zahtev za obustavu postupka, utvrđujući da imunitet pred sudom ne bi imao nikakvu važnost, sve i da je dokazano da ga je Holbruk obećao.
Karadžić je nedavno od Saveta bezbednosti UN tražio da "spreči suđenje" rezolucijom zasnovanom na njegovom navodnom sporazumu sa Holbrukom.
Optužnicom, čiji je obim smanjen radi bržeg i efikasnijeg suđenja, Karadžić je, zajedno sa komandantom Vojske RS RAtkom Mladićem, označen kao ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim širom BiH.
Pored VRS, u tom poduhvatu, po navodima optužnice, učestvovale su JNA/Vojska Jugoslavije, MUP Srbije i srpske paravojne snage.
Kao "dodatne zločinačke poduhvate" Karadžića i Mladića, tužioci navode "širenje terora među civilnim stanovništvom Sarajeva preko kampanje snajperisanja i granatiranja", zatim "eliminisanje bosanskih Muslimana iz Srebrenice" i "uzimanje za taoce osoblja UN".
Učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa Karadžićem i Mladićem, bili su, prema predlogu optužnice, i Momčilo Krajišnik, Slobodan Milošević, Biljana Plavšić, Nikola Koljević, Mićo Stanišić, Momčilo Mandić, Jovica Stanišić, Franko Simatović Frenki, Željko Ražnatović Arkan i Vojislav Šešelj.
Pored genocida nad Muslimanima u Srebrenici sistematskim ubijanjem oko 7.000 muškaraca, Karadžiću se optužnicom na teret stavlja i genocid nad Muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik.
Nameru da potpuno ili delimično unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe u tim opštinama, Karadžić i drugi učesnici u zločinačkom poduhvatu ostvarivali su, po optužnici, progonom, ubistvima i nezakonitim pritvaranjem pod nehumanim uslovima hiljada nesrba.
Prvu optužnicu protiv Karadžića Tribunal je podigao 1995. Karadžić je, kako su objavile vlasti Srbije, uhapšen 21. jula prošle godine u Beogradu, a on tvrdi da su ga nepoznate osobe uhapsila 18. jula i tri dana držale na nepoznatom mestu, pre nego što je bio izveden pred istražnog sudiju.
Tribunalu u Hagu Karadžić je izručen 30. jula, a u prvom pojavljivanju pred sudijom, on je odbio je da se izjasni o krivici po tačkama važeće optužnice. Pretpretresni sudija Ijan Bonomi (Iain Bonomy) u spis je tada, u skladu sa pravilima suda, uveo da se Karadžić ne oseća krivim.