Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

09. 12. 2016.  - Autor: newsweek.rs

Narodna Republika Nestalih: Kako Kina "legalizuje" otmice boraca za ljudska prava

Zvanični Peking ne bira metode kako bi normalizovao praksu prisilnih nestanaka i tako omogućio nastavak obračuna sa disidentima, bez brige o međunarodnim kritikama

Narodna Republika Nestalih: Kako Kina "legalizuje" otmice boraca za ljudska prava

Prethodnog meseca, kineski borac za ljudska prava Đijang Tjanjong je nestao "bez traga i glasa". Trebalo je da stigne u Peking u 6:30 ujutru, međutim, kada je njegov voz dospeo na odredište, Tjanjong nije bio u njemu.

Njegova porodica pokušala je da prijavi nestanak u Džengdžou, ali su ih lokalne vlasti uputile u prestonicu. Tjanjong je samo poslednja žrtva represivne kampanje zvaničnog Pekinga protiv boraca za ljudska prava i aktivista, čiji se trag gubi u mračnim mrežama tajnih zatvora i psihijatrijskih ustanova.

Tokom prethodnih 10 godina, Kina pokušava da normalizuje praksu prisilnih nestanaka, krijući se iza paravana vladavine prava.

AP, Izveštaj HRW-a o stanju ljudskih prava u Kini

Foto: AP, Izveštaj HRW-a o stanju ljudskih prava u Kini



Prema "Međunarodnoj konvenciji za zaštitu svih osoba od prisilnih nestanaka", prisilni nestanak je definisan kao praksa kojom se neka osoba tajno otima i pritvara od strane države ili neke sa njom direktno ili indirektno povezane organizacije (paravojne formacije). Nakon toga, vlast odbija da pruži bilo kakve informacije o otetoj osobi i time sa sebe skida odgovornost za njenu dalju sudbinu, odnosno obaveze poštovanja njenih ljudskih i građanskih prava.

U Kini, osim osoba koje prisilno nestaju, na udaru su i njihove porodice. Supruge brojnih aktivista - među kojima su Vang Kvandžang, Li Heping, Sje Janji i Sje Jang - bile su meta odmazde kineskih vlasti. Tako je supruga Vanga Kvandžanga Li Venžu prisilni iseljena, a njenom sinu je zabranjen upis u osnovnu školu.

AP, Supruga Sjea Janjia sa sinom na ispitivanju

Foto: AP, Supruga Sjea Janjia sa sinom na ispitivanju



Nekoliko nevladinih organizacija postavilo je pred Savetom za ljudska prava pitanje tajnih zatvora u Kini, Peking je odbacio navode o njihovom poslovanju. Paradoksalno, iste godine kineskim medijima je u nekoliko navrata odobreno da izbeštavaju o ovim "institucijama".

Dve godine kasnije, počeo je veliki talas prisilnih nestanaka koji je izazvao ozbiljne debate i zabrinutost u međunarodnoj Radnoj grupi za prisilne nestanke. Kako je veliki broj nestalih razotkrio kinesku igru skrivanja iza vladavine prava, država se okrenula drugoj strategiji - legalizovanju ove represivne prakse.

Reuters, Ilustracija

Foto: Reuters, Ilustracija



U dopuni zakona o krivičnom gonjenju, koji je na snazi od 1. januara 2013. godine, navodi se da kod krivičnih dela ugrožavanja nacionalne bezbednosti, ukoliko zatvaranje osumnjičenog u konvencionalnu zatvorsku ustanovu ometa istragu, on može biti lišen slobode i u nekoj drugoj ustanovi. Takođe, navodi se da porodice prisilno nestalih moraju obavestiti o "otmici" u roku od 24 sata, ako je to moguće, kao i da osumnjičeni ima pravo na advokata kojeg država mora da obezbedi u roku od 48 sati.

Iako zvuči kao obično hapšenje, kada se imaju u vidu drugi kineski zakoni, namera je jasna - država želi da legalizuje i na taj način normalizuje praksu prisilnih nestanaka.

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati