Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

15. 02. 2018.  - Autor: Kurir

NEKADA SU GLADOVALI, A DANAS SU JEDNA OD NAJUSPEŠNIJIH DRŽAVA NA SVETU: Zemlja kojoj svi zavide objašnjava koja je njena tajna uspeha

Zemlja koju je pre 150 godina mučila glad koja je pogodila veliki deo Evrope, kada je umrlo više od 10 odsto populacije - oko 250.000 ljudi, danas važi za jednu od najboljih i najuspešnijih zemalja sveta.

NEKADA SU GLADOVALI, A DANAS SU JEDNA OD NAJUSPEŠNIJIH DRŽAVA NA SVETU: Zemlja kojoj svi zavide objašnjava koja je njena tajna uspeha

Foto:reuters

Finska je, prema merodavnim međunarodnim telima i pokazateljima, ocenjena kao najstabilnija, najsigurnija i najbolje upravljana/vođena država na svetu. Uz to je bila i treća najbogatija, treća najmanje korumpirana, druga najprogresivnija u društvenim pitanjima i treća najpravednija kad je u pitanju socijalni status građana.

Finsko pravosuđe smatra se najnezavisnijim na svetu, policija uživa najviše poverenje građana, banke su najstabilnije, finske kompanije druge po nivou etičnosti, izbori u državi drugi najslobodniji na svetu, a građani uživaju u najvišim nivoima ličnih sloboda, prava izbora i opšte dobrobiti.

I to nije kraj. Oko 5,5 miliona stanovnika Finske uživa u trećoj najvećoj jednakosti među polovima i petoj najnižoj razlici u prihodima među građanima.

Da bi proverio koja je tajna finskog uspeha novinar Džon Henli je razgovarao s nekoliko sagovornika iz te države.

Počeo je u Helsinkiju s Bengtom Holmstromom, dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju.

"Ako pogledate gde smo bili onda i gde smo sada, mislim da apsolutno možemo govoriti o finskom čudu. A kako se to dogodilo? E, to je dobro pitanje.

Naravno, treba biti oprezan kad se traži takozvana "formula za uspeh". Na svetu ne postoje dve iste države, čije su okolnosti, istorija i ljudi identični. Pa tako ni ono što je uspelo u Finskoj ne bi nužno uspelo u nekoj drugoj državi", rekao je Nobelovac između ostalog.

Odgovori na pitanje što Finsku čini uspešnom prilično su zanimljivi. Naročito ako pitanje postavite ljudima različitih zanimanja - ekonomisti, filozofu, sociologu i bivšoj predsednici države.

"Mi živimo u hladnom, oštrom i zabačenom području. Svako mora naporno da radi za sebe. Ali to često nije dovoljno, treba pomoći i svojim komšijama". priča Tarja Halonen, predsednica Finske između 2000. i 2012. godine.

Da su geografski položaj i oštra klima među ključnim faktorima koji su oblikovali Finsku i Fince, smatra i bivši američki ambasador u Helsinkiju, Brus Orek. Njemu se Finska toliko svidela da je posle završenog mandata ostao da živi u Helsinkiju.

"To je bio izrazit, dugoročan uticaj. Zbog toga su Finci samododovoljni, drže do privatnosti, ali istovremeno zavise od vrlo kooperativnog društva u kojem pravila puno znače. To je kulturološka stvar, ali je postala deo nacionalne 'hemije'", rekao je.

"To znači raditi zajedno, kolektivno, za specifičan cilj. Spremiti žetvu, pripremiti drva, skupiti novac. Sve je stvar saradnje. Svi zajedno i jednako", kaže nagrađivana spisateljica i autorka istorijskih romana Sirpa Kahkonen.

Kooperacija i relativna jednakost česti su motiv. Nakon što je 600 godina provela pod švedskom vlašću, pa još sto pod ruskom, Finska je bila i demokratski siromašna.

"Nije bilo kmetova, ali ni izrazito bogate aristokratije. Društvo nije bilo hijerarhijski postrojeno", objašnjava Kahkonen.


To je vidljivo čak i u današnjem čistom, funkcionalnom i naočigled prosperitetnom Helsinkiju. Mogli biste da hodate ulicom rame uz rame pokraj najbogatijeg čoveka u gradu, a da to ne biste znali.

"Ovde ne gledate na ljude s visine. Gledate ljude kao sebi jednake", kaže Orek.

 

FOTO: PROFIMEDIA


I za uspeh besplatnog obrazovnog sistema, čiji su osnovi postavljeni još 1866., davno pre sticanja nezavisnosti, korene valja tražiti u egalitarnom društvu, tvrdi sociološkinja Rita Jalinoja. "Obrazovanje je bilo ključ našeg napretka", dodaje.

 

Filozof i profesor Ilka Niniluoto smatra:"Cela naša država je socijalni konstrukt koji su stvorili univerzitetski profesori".

 

"Akademici koji su stali na čelo nacionalnog pokreta formirali su Finsku kao naciju, njen jezik, istoriju, književnost, muziku, simbole, folklor. Vođa našeg nacionalnog pokreta bio je profesor filozofije", kaže Niniluoto, aludirajući na svojevrsnog 'oca nacije' Adolfa Ivara Arvidsona.

Jedan od ključnih razloga zbog kojih su Finsku oduvek uvrštavali među one s najvišom stopom pismenosti je i jedan dekret iz 19. veka prema kome nije bilo moguće sklopiti brak u Luteranskoj crkvi ako i budući muž i buduća žena nisu pre toga prošli test čitanja.

 

Finska je stalno beležila stabilni rast - kroz rat, kroz kolaps Sovjetskog Saveza i duboku recesiju 90-ih godina, što je i podstaklo poverenje u državne institucije.

"Ljudi ovde konstantno kritikuju vladu, često iz vrlo dobrih razloga. Ali u osnovi joj veruju", smatra Kahkonen.


Finska je poznata kao država blagostanja pa čak 31 odsto svog BDP-a, drugi najveći postotak među državama OECD-a, troši na razne oblike socijalne i društvene pomoći svojim građanima.

 

"Ako ćete već imati državu blagostanja, jedini način da je imate jeste da to radite jako dobro tako da nema smisla tražiti alternativu u privatnom sektoru", napominje Halonen.

 

Važan sastojak finske formule uspeha je i međusobno povjerenje među građanima, koji jedni drugima veruju više nego što je to slučaj u većini drugih država, smatra advokat Andre Čaker koji je rođen u Kanadi, ali u Finskoj živi već 25 godina.

 


To poverenje rađa samopouzdanje i želju za inovacijama. Svetski ekonomski forum Finsku smatra najinovativnijom državom na svetu gledano po glavi stanovnika. Iako su državom godinama dominirale velike rudarske i šumarske firme pa kasnije nekad moćna Nokia, Finska danas zaostaje tek za Silicijumskom dolinom u broju start-apova po stanovniku.


Henli zaključuje da je "magična formula uspeha" Finske skup više faktora: samopouzdanja, saradnje, jednakosti, poštovanja za obrazovanje i obrazovane, poverenja. Zapravo se sve svodi na drugačiji kvalitet odnosa, svojevrsne nordijske teorije ljubavi koja je u manjem obliku pristuna i u Norveškoj, Švedskoj i Danskoj.

 

 

 

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage