Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

16. 08. 2018.

Jedan čovek je godinama upozoravao na katastrofu u Đenovi: Da li je tragedija MOGLA DA BUDE IZBEGNUTA?

Mnogo pre nego što se most u Đenovi srušio i odneo najmanje 39 života, stručnjaci su upozoravali da nije bezbedan, da je potrebna temeljna rekonstrukcija i da rapidno propada. Jedan od njih je i ugledni profesor Antonio Brencič, koji je most ocenio kao "promašaj inženjerstva".

Jedan čovek je godinama upozoravao na katastrofu u Đenovi: Da li je tragedija MOGLA DA BUDE IZBEGNUTA?

Foto:Blic

U intervjuu koji je dao kanalu "Primocanale" 2016. godine profesor sa Univerziteta u Đenovi, rekao je da su "mane mosta vidljive i običnim ljudima, a ne samo ekspertima". I u intervjuu za sajt ingengneri.info iste godine, upozoravao je na probleme vijadukta "Mornadi".

Foto: screenshot ostalo / screenshot

- Kontinuirani troškovi za održavanje ukazuju na to da će za nekoliko godina oni premašiti troškove rekonstrukcije mosta: to će biti trenutak kada ga treba poptuno srušiti i izgraditi ponovo - rekao je tada on.

Upozorenje su stizala i ranije. Pre sedam godina, u izveštaju kompanije "Autostrade per l’Italia" navedeno je da most ubrzano propada zbog gustine saobraćaja koja, kako je navedno "izaziva intenzivno i svakodnevno propadanje strukture mosta".

Godinu dana kasnije, 2012. godine, Đovani Kalvini, predsednik Biznis federacije Đenove, bio je još drastičniji u svojim upozorenjima i praktično predvideo katastrofu koja se dogodila.

Foto: screenshot ostalo / screenshot

On je upozoravao da postoji rizik da se most uruši u roku od deset godina, a kada se to zaista dogodilo mnogi su se setili njegovih reči. Klavini se oglasio rekavši da izjavu koju je dao nije dao kao predskazanje, već kao "meru upozorenja". Ipak, niko ga nije poslušao, kao ni stručnjake pre njega koju takođe upozoravali na moguće opasnosti.

Eksperti se slažu već godinama unazad da most trpi preveliko opterećenje za koje nije predviđen davne 1962. godine kada je njegova izgradnja započeta. S godinama se broj automobila koji preko njega prelaze svakog dana povećavao, a most je posebno bio pod velikim opterećenjem leti, jer je vijadukt bio deo magistralnog puta koji povezuje italijansku rivijeru sa jugom Francuske, samim tim na ruti mnogobrojnih turista.

- Kada je pravljen, nije izgrađen da izdrži saobraćaj takvih teških vozila - rekao je bivši gradski savetnik Đenove Đani Vasalo u intervjuu 2014. godine.

Iako je nekoliko puta obnavljan (osamdsetih, devedesetih i poslednji put 2016. godine) i u samom trenutku rušenja centralnog dela mosta, radovi na sanaciji određenog dela temelja bili su u toku. Direktor lokalnog preduzeća za održavanje puteva koje je izvodilo radove na mostu, Stefano Marigliani, izjavio je da se katastrofa nikako nije mogla predvideti.

- Nije bilo znakova opasnosti. Most je podložan čestim proverama, njegova infrastruktura se stalno prati, a radovi koji su bili u toku bili su samo obično održavanje - rekao je on.

Inače, vijadukt "Morandi" osmislio je Rikardo Morandi (po kojem je most i dobio ime). Za vreme kada je građen (šezdesete godine prošlog veka), most je bio inovativan. U to vreme postojalo je puno poverenje graditelja u armirani beton, ali moderni inženjeri upravo u tom vide problem. Arhitekta Dijego Zopi objasnio je za italijansku agenciju ANSA zbog čega je to problem.

Foto: Tanjug/AP

- Problem sa Morandijevim mostom je što su stubovi bili izrađene od armiranog betona, a ne metala, a 1960-ih nisu očekivali da beton degradira i doživi kolaps. Pre pedeset godina postojalo je neograničeno povrenje u armirani beton. Uz kontinuirane vibracije saobraćaja, cementne pukotine propuštaju vazduh koji stiže do unutrašnje čelične konstrukcije koja zbog toga korodira i truli - objasnio je on.

Zopi je dodao i da je vreme za obimniju rekonstsrukciju infrasrukture u Italiji.

- Stvari koje su izgrađene u Italiji tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka hitno bi trebalo renovirati, a opasnost od kolapsa je potcenjena. Dolazi vreme kada one postaju rizične - kaže on.

Foto: italian firefighters / EPA;

Zanimljivo je da most u Đenovi nije jedini Morandijev most koji se urušio. Istu sudbinu doživeo je i most "Marakaibo" u Venecueli, koji se delimično srušio nakon što ga je udario tanker 1964. godine, dve godine nakon završetka. Morandi je takođe učestvovao u izgradnji mostova u Firenci i blizu aerodroma Fjumićini u Rimu.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati