Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

23. 10. 2018.

Kreće li Kremlj u PROMENU USTAVA? Sve ukazuje da je ovaj autorski tekst dokaz da se Rusija sprema za PUTINOVU VEČNU VLADAVINU

Sprema li predsednik Vladimir Putin promenu ruskog Ustava iz 1993. godine, pitanje je koje se otvorilo za posmatrače zbivanja u Kremlju, nakon što je predsednik Ustavnog suda te zemlje u autorskom tekstu za provladin list napisao da u aktuelnom, najvišem pravnom aktu države ima nedostatke i da bi, baš “kao i rusko društvo Ustav trebalo da evoluira”.

Kreće li Kremlj u PROMENU USTAVA? Sve ukazuje da je ovaj autorski tekst dokaz da se Rusija sprema za PUTINOVU VEČNU VLADAVINU

Foto:Blic

Problem je, međutim, što je u navedene nedostatke ubrojio i to što ovlašćenja vlade imaju prevagu nad onima predsednika države, a u sugestijama za evoluiranje poziva se na ruske slaviste iz XIX veka koji su pozivali na koncept bespogovornog jedinstva radi odupiranja zapadnim idejama.

Kada je ruski ustav usvojen krajem 1993, u potamneloj i nagoreloj zgradi parlamenta poznatoj kao Bela kuća, na njoj su se još videli ostaci posledica vojne intervencije koju je naredio tadašnji predsednik Boris Jeljcin sa ciljem da uguši pobunu jedne grupe poslanika.

Boris Jeljcin sa svojim naslednikom Putinom

Boris Jeljcin sa svojim naslednikom Putinom

Jeljcin je dobio tu bitku, izgurao novi Ustav, liberalizovao rusko društvo, a potom još sedam godina predsedavao zemljom u ekonomskom haosu, ratu, i za mnoge Ruse, ponižavanju u rukama Zapada.

Dvadeset pet godina kasnije Rusija je potpuno drugačija i pod drugim predsednikom, Vladimirom Putinom, koji je nagazio medije, mnoge delove civilnog društva, većinu političke opozicije, i vlada praktično bez kontrole, potpomognut robusnim bezbednosnim aparatom.

Druga vremena zahtevaju drugačija pravila i to je ono oko čega je Valerij Zorkin, predsednik Ustavnog suda, plutao u prošlonedeljnom autorskom tekstu u zvaničnoj vladinoj novini "Rosiskaja gazeta".

Valerij Zorkin, predsednik Ustavnog suda Rusije Foto: Press Service / Wikipedia

Valerij Zorkin, predsednik Ustavnog suda Rusije

Tekst pun filozofskih razmatranja, sa više od 4.000 reči, skrenuo je pažnju brižljivim posmatračima aktivnosti Kremlja i u fokus stavio pitanje da li Putin nešto novo sprema sugestijom da bi Ustav trebalo da se razvija kao što rusko društvo evoluira.

- Naravno, naš Ustav ima mana - napisao je Zorkin.

- To uključuje i nedostatak adekvatnog balansa između različitih grana vlasti, prevage u korist izvršnih organa vlade, nejasna raspodela nadležnosti između predsednika i vlade.

Takođe se osvrnuo na koncept iz XIX veka koji su ruski mislioci slavofili koristili da se odupru zapadnim idealima: “sabornost”, termin koji se slobodno prevodi kao zajedništvo ili nacionalno jedinstvo.

- Potrebna nam je zakonska teorija koja spaja, u okviru koncepta zakona, ideje individualne slobode i socijalne solidarnosti. Takav pristup legalnom mišljenju je najrelevantniji u mentalitetu ruskog naroda, njihovoj zakonskoj i moralnoj svesti - napisao je Zorkin.

Za neke ruske posmatrače pozivanje na istoriju XIX veka refleksija je aktuelnih trendova u ruskoj politici, kao što su oni ultranacionalističkog ideologa Aleksandra Dugina, ili Putina, čije se javne izjave selektivno pozivaju i na rusku imperijalnu prošlost, ali i na sovjetsku istoriju.

Ali za analitičare, kao što je Kiril Martjanov, politički kolumnista opozicione Novaja Gazete, Zorkinov nagoveštaj ustavnih promena još je opasniji: znak da se neki od zvaničnika Kremlja aktivno igraju sa idejom promene zakona da bi se produžio Putinov ostanak na vlasti i nakon 2024. godine, kada mu ističe aktuelni mandat.

- Zašto je počeo da govori o koristima prilagođavanja osnovnog zakona sada? Da li je zaista tako samo zbog datuma godišnjice potpisivanja Ustava? - napisao je Martjanov u kolumni objavljenoj 11. oktobra.

Zašto sada?

Putin je na dužnosti dominantnog lidera Rusije od 1999. i njegova popularnost ostaje velika, i pored jasne opozicije velikog broja Rusa nedavnim promenama u penzionom sistemu.

Za sada ne izgleda da u toj zemlji ima realnog rivala Putinu, posebno sa Kremljom, koji moguće oponente stalno gura na marginu. Nema ni očiglednog naslednika. Imajući u vidu aktuelno zabranu da se kandiduje za još jedan, četvrti mandat na dužnosti šefa države, Putinove najzagriženije pristalice otvoreno razmatraju kako da ga zadrže na vlasti, i to su razmatranja koja su prethodila čak i martovskim izborima.

Ustav se može menjati jednostavnim zakonima, ali makar zvanično, izmene i dopune dela Ustava koje bi Putinu omogućile ostanak na vlasti nakon 2024. zahtevaju sazivanje ustavotvorne skupštine, prema stručnjaku Vilu Pomerancu, autoru knjige o ruskom pravu koja uskoro izlazi.

Vilijam Pomeranc Foto: Open Ukraine / youtube

Vilijam Pomeranc

To se nikada nije dogodilo, kaže Pomeranc. Pritom nijedan zakon ne govori na koji bi se to način moglo izvesti u aktuelnim uslovima.

- Suština svega je da ako Putin želi da vlada nakon 2024. godine, on će morati da uskladi Ustav - kaže Pomeranc, zamenik direktora "Vilson" centra na Institutu "Kenan" u Vašingtonu.

- Takva odluka ne mora da bude donesena sada. Može i 2020, 2021, ili kasnije. Tako, dok Zorkin možda udara neke temelje tome, ključna odluka biće na Putinu, želi li da vlada ili ne nakon 2024 - zaključuje Pomeranc.

Ustav je menjan samo jednom ranije, 2008. godine, kada je Dmitrij Medvedev samo par meseci nakon što je naslijedio Putina u Kremlju, pogurao izmene kojima je predsednički mandat sa četiri godine, produžen na šest. Te promene je odobrio i nacionalni parlament i sve regionalne, od ukupno 83 skupštine u zemlji, za samo 50 dana.

Mnogi stručnjaci su taj potez tumačili kao zakonsku manipulaciju iz rukava Kremlja, kojim je prekršen Ustav.

Da li je Putin Rusija?

Gordon Smit, stručnjak za rusko ustavno pravo na Univerzitetu Južna Karolina, kaže da je Zorkinova upotreba reči “sabornost” koja ima i religiozne konotacije – očigledno ciljala na kolektivnu ideju ruske svesti da bi potencijalno mogli biti superiorniji od zapadnih ideja o individualnim pravima i slobodama.

- Ko će reći šta je to? Da li je država? Da li crkva? - pita Smit, koji je bio savetnik nekoliko ruskih pravnih stručnjaka koji su pomagali prilikom pisanja nacrta Ustava iz 1993.

- Da li je to stvaranje platforme za legitimizaciju nastavaka predsedničkog mandata Putina? Ko je oličenje sabornosti? Mogli bismo raspravljati da je oličenje Putin...To može biti preslobodno, i refleksija zapadnog cinizma i sumnji u rusku politiku, ali onda... možda sam ja i naivan - dodaje Smit.

Jedan pasus u Zorkinovom tekstu pominje “prava određenih manjina” kojim se on, po svemu sudeći, prikriveno pozvao na zahteve ruske gej i lezbijske populacije o dobijanju zakonskih prava, sličnim onima koja su dobili u Sjedinjenim Državama i Evropi.

Valerij Zorkin na svečanoj inauguraciji predsednika Vladimira Putina u maju 2018. Foto: Mikhail Metzel / EPA;

Valerij Zorkin na svečanoj inauguraciji predsednika Vladimira Putina u maju 2018.

Taj isti pasus pominje i neimenovane spoljne entitete, koji nameću prava ruskom društvu, što je, prema Smitu, odraz nestrpljenja Moskve prema organizacijama kao što su Savet Evrope i Evropski sud za ljudska prava.

Na pitanje Ruskog servisa RSE, preduzimaju li se koraci ka usklađivanju ruskog pravnog dokumenta, portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je nehajno.

- Nema takvih koraka u predsedničkoj administraciji - kaže Peskov.

- Mi Zorkinov tekst uzimamo kao stručno i lično mišljenje.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati