Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

01. 02. 2019.

DA LI TRAMPA ČEKA KATASTROFA? Američka intervencija u Venecueli bi mogla da bude SPAS ZA MADURA

Nekada jedna od najdugovečnijih demokratija Latinske Amerike i zemlja sa najvećim rezervama sirove nafte u svetu, Venecuela je dovedena na ivicu kolapsa zbog dugogodišnjeg lošeg upravljanja ekonomijom, neobuzdane korupcije i sve veće autoritarnosti vlade predsednika Nikolasa Madura. Sve više se govori o mogućnosti da SAD sprovedu vojnu intervenciju u toj zemlji.

DA LI TRAMPA ČEKA KATASTROFA? Američka intervencija u Venecueli bi mogla da bude SPAS ZA MADURA

Foto:Blic

Glad i siromaštvo su sada široko rasprostranjeni, a venecuelanska valuta je praktično obezvređena. Hiperinflacija je prošle godine dostigla 1,3 miliona odsto, a ove godine bi mogla da dođe i do 10 miliona odsto, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF).

Više od tri miliona Venecuelanaca su već pobegli iz zemlje u susedne države, što je izazvalo veliku humanitarnu krizu.

Američki predsednik Donald Tramp je 23. januara rekao da su "sve opcije na stolu" ako Maduro iskoristi vojnu silu kako bi obuzdao proteste koji potresaju zemlju poslednjih nedelja.

Međutim, izgledi za promenu režima u Venecueli izgledaju klimavo, posebno oni kakve predlažu iz Vašingtona, navodi "Forin polisi". Dok je dvadesetak zemalja sledilo vođstvo Sjedinjenih Država i priznalo lidera opozicije Huana Guaida kao privremenog predsednika Venecuele, postoje dobri razlozi za opreznost prema najnovijim potezima Vašingtona. Istorija američkog pokušavanja promene režima u regionu i Trampova politika, zapravo rade protiv venecuelanske opozicije koja se suočava sa i dalje jakim neprijateljem.

Trampov dugačak jezik

Prema navodima "Volstrit žurnala", Guaido je svoju objavu unapred koordinisao sa Sjedinjenim Američkim Državama kao deo zajedničkog napora SAD i njenih latinoameričkih saveznika da nateraju Madura na ostavku. Izgleda da je Trampova administracija već neko vreme raspravljala o promeni režima u Karakasu. U avgustu 2017. godine, Tramp je iznenadio Pentagon objavivši da je na stolu "vojna opcija" za Venecuelu - tvrdnja koju je navodno ponovio i pred nekoliko uznemirenih južnoameričkih lidera nekoliko nedelja kasnije.

U septembru 2018. godine, "Njujork Tajms" je objavio da su se zvaničnici Trampove administracije više puta susreli sa nezadovoljnim vojnim oficirima Venecuele kako bi razgovarali o mogućnosti državnog udara. Iako je Vašington na kraju odlučio da ne podrži planove državnog udara, Maduro se uhvatio za tu priču i nastavlja da optužuje Sjedinjene Države za političku krizu u zemlji.

Donald Tramp ne pazi šta priča Foto: Ron Sachs POOL / EPA;

Donald Tramp ne pazi šta priča

Ovo naglašava opasnost od onoga što izgovaraju Tramp i članovi njegove administracije, kada je u pitanju promena režima. Dok zvaničnici administracije mogu da vide promenu režima kao moralno zdrav odgovor na humanitarnu krizu koja se odvija u Venecueli, mnogi u regionu su skeptični prema namerama Vašingtona - iz razumljivih razloga.

Duga istorija mešanja SAD u politiku Latinske Amerike

Kada je Maduro upozorio svoje pristalice prošle sedmice da "ne veruju gringosima", on je podsetio na dugu istoriju američkog mešanja u politiku Latinske Amerike, koja datira još od Monroove doktrine iz 1823. godine. Zaista, kako je istoričar Greg Grandin jednom sumirao, "do 1930. godine, Vašington je poslao brodove sa topovima u latinoameričke luke preko šest hiljada puta, napao Kubu, Meksiko (opet), Gvatemalu i Honduras, vodio dugotrajne gerilske ratove u Dominikanskoj Republici, Nikaragvi i Haitiju, aneksirao Portoriko i uzeo deo Kolumbije kako bi stvorio i panamsku naciju i Panamski kanal."

Akademska literatura o promenama režima oslikava ogromnu negativnu sliku o izgledima za uspeh: Studije su pokazale da promene režima nametnute od stranih država ne poboljšavaju političke ili ekonomske odnose između država koje intervenišu i država u kojima je intervenisano. One retko dovode do demokratije, i, bez obzira da li se sprovode tajno ili otvoreno, povećavaju verovatnoću da će država u kojoj se desila intervencija, doživeti građanski rat. Ipak, bez obzira na to što je promena režima oruđa bila neefikasna, SAD ju je često koristila.

Ugo Čaves

Ugo Čaves

U aprilu 2002, Maduroov prethodnik i mentor, Ugo Čaves, bio je smenjen na dva dana u vojnom udaru pre nego što je povratio vlast. Nakon toga, Čavea je optužio Sjedinjene Države da igraju ulogu u državnom udaru i kasnije je tvrdio da Sjedinjene Države pokušavaju da ga ubiju. (Deklarisani dokumenti američke vlade kasnije su otkrili da, iako je CIA bila upoznata sa prevratom iz 2002. godine, Vašington nije podržao državni udar, već je izdao "ponovljena upozorenja da Sjedinjene Države neće podržati bilo kakve vanustavne poteze da se svrgne Čaves.")

Ipak, Čaves je nastavio da koristi navode o mešanju SAD i da tako predstavlja sebe kao socijalističkog narodnog heroja i da potkopava njegove političke protivnike do kraja njegovog predsedavanja.

Imajući u vidu ovu istoriju, mnogiu Venecueli ostaju sumnjičavi prema motivima Vašingtona, a samo 36 odsto ima pozitivno mišljenje o Sjedinjenim Državama. Shodno tome, priznavanje Guaida od strane Trampove administracije je verovatno mač sa dve oštrice: Iako može da poveća njegov status u očima saveznika SAD, verovatno će podriti i njegov legitimitet među Venecuelancima koji su sumnjičavi prema američkom mešanju.

Zašto američko priznavanje Guaida možda ne donese značajne promene

Postoje i druge prepreke na putu nada Vašingtona. Za početak, malo je verovatno da će priznavanje Guaida doneti značajne promene. Nije novost da Sjedinjene Države žele da Maduro siđe sa čela zemlje, tako da podrška Guaidu verovatno neće promeniti postojeće kalkulacije balansa moći ključnih domaćih igrača u Venecueli. Isto važi i na međunarodnom nivou. Maduro zadržava podršku svojih stranih pristalica, pre svega Rusije i Kine, koje su njegovom režimu ne samo obezbedile milijarde stranih investicija, već mogu i efektivno da blokiraju bilo koju rezoluciju Saveta bezbednosti UN protiv Venecuele.

Huan Guaido Foto: miguel gutierrez / EPA;

Huan Guaido

Istorija takođe ukazuje na malo razloga za optimizam. Ovo nije prvi put da Sjedinjene Države pokušavaju da podriju strani režim tako što će diplomatski priznati njegove domaće protivnike. Vašington je odbio da prizna odabranog predsednika Manuela Norijegea u Panami nakon spornih izbora 1989. Tokom devedesetih, Vašington nije priznao talibanski režim u Avganistanu. Tadašnji predsednik Barak Obama je 2011. godine priznao libijske opozicione snage, dok je Muamer el Gadafi još bio na vlasti. Sledeće godine, Obama je priznao sirijsku opozicionu koaliciju kao legitimne predstavnike sirijskog naroda. U svakom od ovih slučajeva, međutim, uskraćivanje diplomatskog priznanja od strane Vašingtona samo po sebi je malo oslabilo de facto kontrolu strane vlade nad njenom teritorijom, a aktivnosti SAD su kasnije eskalirale do prikrivenih ili otvorenih pokušaja promene režima.

Guaido ima i veliki problem da pridobije podršku vojske, a ona mu je najbitnija ako želi da sruši Madura.

Šta sve rizikuje Trampova administracija

U srcu politike Trampove administracije leži rizik: Ako Maduro padne i demokratija procveta, odnosi sa Karakasom će se verovatno poboljšati, a Vašington može tvrditi da je bio na pravoj strani istorije. Međutim, ako Maduro ostane na vlasti, Sjedinjene Države rizikuju da budu saučesnik u onome što su Maduro i njegove pristalice opisali kao "pokušaj državnog udara". Maduro će takođe postići propagandnu pobedu protiv Sjedinjenih Država, a on može i dalje ismevati Guaida kao jednu od američkih “političkih marioneta”.

Što je još gore, pošto su rizikovali svoju reputaciju protiv Madura, američki kreatori politike mogu se osećati primoranim da eskaliraju svoje akcije. Ako diplomatija ne uspe i američki političari pokušaju da promene režim na druge načine, mogu se sresti sa katastrofom. Unutar Venecuele postoji mala podrška stranoj intervenciji. Anketa u novembru 2018. godine, na primer, pokazala je da bi samo 35 odsto Venecuelaca podržalo "stranu vojnu intervenciju da se predsednik Maduro ukloni sa svoje pozicije".

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati