Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

06. 03. 2019.

LEDENI ZAGRLJAJ PARIZA Zašto je Makron toliko glasno PROTIV PROŠIRENJA EU?

Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je buru kad je sredinom prošlog aprila izjavio da Evropska unija ne treba da prima nove članice dok se dublje ne integriše i dok ne sprovede reforme. Bio je prvi veliki evropski lider koji je tako jasno, bez ulepšavanja i uvijanja u foliju stavio veliki znak pitanja na prijem novih čanica.

LEDENI ZAGRLJAJ PARIZA Zašto je Makron toliko glasno PROTIV PROŠIRENJA EU?

Foto:Blic

I danas njegovi stavovi se nisu promenili i možda su čak i glasniji. Zašto je Emanuel Makron, čovek koga nazivaju budućim neformlanim liderom EU, toliko protiv proširenja?

Odgovor na to pitanje krije se u rezultatima istraživanja “JuGova” (YouGov) sprovedenog među 8.538 građana Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Finske, Danske, Švedske i Norveške od 17-27 decembra prošle godine. To istraživanje pokazalo je da je većinsko stanovništvo u tim zemljama negativno nastrojeno prema proširenju, ali još važnije pokazalo je da je takav, možda i ekstremno negativan stav, najdominantniji upravo u - Francuskoj.

Čini se zato da je Makron u ovom slučaju poslušao pre svega svoje - birače.

Istraživanje u Francuskoj Foto: screenshot

Istraživanje u Francuskoj

Na listi od sedam zemalja, najveći procenat negativnih glasova za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, ubedljivo drži Francuska. Negativan stav ispitanika mogao bi da se opravda i činjenicom da se EU već "opekla" u prošlosti, kada je primila 2007. godine Rumuniju i Bugarsku u Uniju.

U Francuskoj, ali i drugim državama, procenat ljudi koji misle da je bila greška da se Rumunija pridruži EU izuzetno je velik. Slično mišljenje u Francuskoj je i za pridruživanje Bugarske, gde su se izjasnili da nije trebalo da se dozvoli ulazak ove balkanske zemlje u EU.

O potencijalnim budućim članicama EU, Francuzi takođe imaju većinsko negativno mišljenje.

Kako je pokazala anketa “JuGova”, svega 20 odsto od 1.009 ispitanih Francuza smatra da bi trebalo primiti Srbiju u EU, dok je većina od 52 odsto protiv toga. Čak je i neodlučnih više nego onih “za” – 29%. Francuska, istorijska saveznica Srbije, insistira na reformama, a uz kosovsko pitanje izgleda da ciljana godina našeg prijema – 2025. – bledi i udaljava se.

Takođe, čak 70 odsto Francuza je protiv prijema Turske, 56% protiv Albanije, Makedonije 44%, Bosne i Hercegovine 52%, Kosova 56% i Crne Gore 36%.

Ni u jednom slučaju, kada je reč o proširenju na zemlja Zapadnog Balkana istraživanje nije zabeležilo da veći broj Francuza bude za nego protiv proširenja.

Stavovi Francuza negativnijih nego ostalih Evropljana

Osim toga, Francuzi su i u odnosu na stanovnike drugih zemlja koje su učestvovale u anketi negativnije nastrojeni prema prijemu balkanskih zemalja. Tako na primer, u Nemačkoj je jednaki broj (36 odsto) ispitanika i za i protiv učlanjenja Crne Gore, dok je kod Francuza razlika drastičnija, pa je 25 odsto za, a 43 odsto protiv. U slučaju Srbije, primera radi, 43 odsto Šveđana je za, a 24 odsto protiv, dok je kod Francuza samo 20 odsto za, a natplovičnih 52 odsto protiv. Situacija je ista sa svim drugim zemljama, Franuci su uvek na vrhu po negativnim stavovima.

Uskoro izbori u EP Foto: Christophe Petit Tesson / EPA;

Uskoro izbori u EP

S druge strane medalje su problemi sa kojima se Unija već duže vreme suočava, pa negde i ne čudi što je mnogim evropskim liderima verovatno “zadnja rupa na svirali”. Svi ti problemi su i na Makronovom radaru, zbog čega je verovatno i izašao sa njegovim preglodom reforme EU, koji je nazvao "renesansom Evrope".

Prilivi imigranata, odlazak Velike Britanije, jačanje desnice u Evropi i širom sveta samo su neki od razloga zbog kojih je Makron prošle godine rekao da ne želi da EU prima nove članice po istim pravilima po kojima je primila prethodne.

Prvo reforme, pa onda proširenje - Emanuel Makron Foto: Christophe Petit Tesson / EPA;

Prvo reforme, pa onda proširenje - Emanuel Makron

Kažu da jedno ode a drugo dođe, ali da li će to zaista biti slučaj i sa EU, koja nakon Bregzita i odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel (2021. godine), ostaje okrnjena i u dubokim unutrašnjim problemima? Aktuelni izbori za EP biće sudbonosni za dalji opstanak Unije, a izgleda da se upravo Francuska nada da će svojim odlučnim stavovima zauzeti nemački “presto” u Uniji.

Istraživanje u Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu Foto: Yougov.co.uk / screenshot

Istraživanje u Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu

Odlazak Merkelove ne znači da će Nemačka oslabiti svoju poziciju, ali znači da bi druge zemlje mogle da probaju da se nametnu kao prva sila Evrope. Nije tajna da Makron pokazuje težnje da postane novi vođa Unije. Za sve to potrebna mu je i sigurnost kod kuće, ali i efektnost u evropskim okvirima.

Priča o proširenju jednostavno se trenutnu ne uklapa u koordinate u kojima se prvi čovek Francuske kreće.

Izvor: blic.rs

Tagovi

Pročitajte još

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati