Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

29. 06. 2013.  - Autor: Nenad Jovanović/Tanjug

Šta je prošla Hrvatska na putu u EU i šta je sada čeka?

Hrvatska postaje 28. članica EU 1. jula, prevalivši za proteklih deset godina dug put od podnošenja zahteva do pristupanja Uniji, u momentu kad i Uniju i Hrvatsku tresu recesija i nezaposlenost.

Šta je prošla Hrvatska na putu u EU i šta je sada čeka?

Zbog toga se mnogi Hrvati pitaju šta ih čeka nakon pristupanja, s obzirom na nejaku privredu i nekonkurentnost njihovih proizvoda u Evropi.

Hrvatska je podnela zahtev za članstvo 21. februara 2003. godine, a status kandidata dobila je 18. juna naredne godine. Zbog nesaradnje s haškim sudom, pre svega zbog nemogućnosti hapšenja generala Ante Gotovine koji je bio optužen za zločine za vreme i nakon Oluje, početak pregovora o pristupanju u martu 2005. godine odgođen je do oktobra te godine.

Tada je tadašnja glavna haška tužiteljka Karla del Ponte posetila Zagreb i saopštila da Hrvatska sarađuje s Hagom, iako je Gotovina uhapšen tek dva meseca kasnije na teritoriji Španije.

Prva faza pregovora, analiza usklađenosti zakonodavstva zemlje kandidata s evropskim propisima trajala je godinu dana, nakon čega su počeli pregovori u kojima je Hrvatska imala obiman zadatak: zatvoriti 35 poglavlja pregovora, a što je trajalo do juna 2011. godine.

Osim problematičnog usvajanja pravne tekovine EU i nezadovoljavajućeg rešavanja stvari uključenih u neka od poglavlja od kojih su se najproblematičnijima pokazala ona o pravosuđu i osnovnim ljudskim pravima, kao i tržišnom takmičenju, Hrvatsku je blokirala Slovenija koja je zatvaranje poglavlja sa svoje strane uslovljavala rešavanjem graničnih pitanja dve zemlje. Blokadu koja je nastala za vreme premijera Ive Sanadera, pregovaranjem sa Slovencima rešila je njegova naslednica od jula 2009. godine Jadranka Kosor.

Pregovori su trajali do juna 2011. godine kad je šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo preporučio da se zatvore i četiri preostala pregovaračka poglavlja što je i učinjeno do kraja meseca.

Kosorova i predsednik Ivo Josipović potpisali su ugovor o pristupanju Hrvatske EU 9. decembra u Briselu, nakon čega je sledila godina i po, do predviđenog ulaska Hrvatske u Uniju 1. jula 2013., tokom kog vremena je 27 članica Unije, kao i sama Hrvatska trebalo da ga ratifikuju.

Hrvatska je 22. januara održala referendum u kome je pristupanje EU izglasalo dve trećine izišlih birača, ali manje od polovine upisanih u spiskove.

U pretpristupnom periodu Hrvatske je bila pod monitoringom u nekoliko poglavlja, između ostalog i o ljudskim pravima, sudstvu i tržišnom takmičenju, pa je svakih šest meseci podnošen izveštaj o napretku, završni krajem marta ove godine.

Tokom ratifikacije, slovenački premijer Janez Janša ponovo je uslovljavao ratifikaciju ugovora rešavanjem stare štednje u Ljubljanskoj banci, ali su hrvatska i slovenačka vlada postigli kompromismo rešenje pa je Slovenija u aprilu ratifikovala ugovor. Ipak, poslednja zemlja koja je ratifikovala ugovor bila je Nemačka čiji je gornji dom parlamenta to učinio 7. juna.

Povodom ulaska u Uniju, hrvatska vlada je u Zagrebu organizovala proslavu za 30. jun uveče, na koju će doći 120 visokih zvaničnika, među kojima brojni predsednici i premijeri, kako iz EU, tako i iz zemalja regiona, između ostalog i iz Srbije.

Ipak, među zvanicima neće biti nemačka kancelarka Angela Merkel koja je svoj nedolazak opravdala važnim sastancima u Berlinu u ponedeljak ujutro, iako su hrvatski mediji pisali da ona ne dolazi zato što Hrvatska štiti bivšeg šefa tajnih službi Josipa Perkovića koga nemačka policija traži zbog ubistava politilčkih emigranata iz 80-ih godina prošlog veka.

Proslava koja će se održati 30. juna uveče na Jelačićevom trgu u Zagrebu s oko 700 učesnika iz zemlje i sveta i uz bogat program, i pored 30-ak sponzora koštaće do šest miliona kuna (802.000 evra), s obzirom da su prvobitni troškovi premašeni bar desetak odsto.

Organizator proslave, šef kabineta premijera Tomislav Sauha najavio je da će krajnje troškove dati nakon slavlja, ali većina građana smatra da se ipak previše potrošilo na to slavlje s obzirom na tešku ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji u kojoj je oko 300.000 nezaposlenih.

Put ka EU Hrvatskoj je doneo dobre stvari jer su brojni zakoni ažurirani prema uzoru u EU i napravljen je red u finansijama, plaćanju poreza i pravosuđu.

Ipak, brojne stvari ostale su nerešene - procesuiranje ratnih zločina, pre svega nad Srbima, isplate odšteta civilnim žrtvama rata i pitanje povratka, ističu u nevladinim organizacijama. Zbog toga je za buduće zemlje kandidatkinje predviđeno da se poglavlje o pravosuđu i ljudskim pravima kao najteže, otvara na početku pregovora.

Građani Hrvatske će nakon 1. jula moći putovati po Evropi s ličnim kartama, moći će se školovati i lečiti po zemljama EU, a Hrvatska će na raspolaganju imati više para, za ovu godinu 655,1 miliona evra, dok će hrvatski doprinos budžetu EU biti 211,9 miliona evra.

Što se tiče loših stvari, najteža je izlazak iz CEFTA-e čime gubi mogućnost izvoza roba u druge zemlje regiona bez carine. Dok će se hrvatska roba cariniti, roba iz članica CEFTA-e u Hrvatsku će, kao i u celu EU ulaziti bez carine.

Osim toga, mnoge zemlje Unije uvele su moratorijum za zapošljavanje Hrvata koji, bar mlađi i obrazovaniji, jedna čekaju da se otvore granice pa da se razmile po Evropi, a hrvatsko tržište otvoreno je znatno jeftinijm proizvodima iz EU, zbog čega će građani profitirati zbog nižih cena, ali će pojedine fabrike propasti ili će prebaciti proizvodnju u Srbiju i BiH.

Tagovi

Komentari (1)

ostavi komentar
014 [neregistrovani]
 [29.06. 2013., 23:42]

Oni me ne,

zanimaju...

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati