Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

17. 04. 2009.  - Autor: M. RACA

DO BIZNISA I S MALO PARA

U Kragujevcu ima deficitarnih poslova u koje oni koji su u potrazi za zaposlenjem mogu da ulože svega 130.000 dinara i počnu da rade

S

Pokrenuli uspešan biznis... Slaviša Vasiljević i Obrad Turković

U Kragujevcu je moguće pokrenuti posao koji donosi pristojnu zaradu i sa manjom sumom novca koja ne prelazi 130.000 dinara. Osim para, potrebni su i ideje i znanje. U Kragujevcu postoji mesto gde se uče sve tajne preduzetništva, Biznis start-up centar. Press je pronašao nekoliko povoljnih kredita koje daju država i lokalna samouprava.

A

Gde naći novac za pokretanje posla?

1. Nacionalna služba za zapošljavanje

- za samozapošljavanje - 130.000 dinara

- otpremninom do posla

2. Biznis start-up centar daje nagrade za najbolji biznis plan  (kontakt 034/502-510)

- mikrokredit u iznosu od 1.000 do 10.000 evra, pod povoljnim uslovima

- konsultantske usluge od stručnjaka u vrednosti od 2.500 evra

- korišćenje kancelarijskog prostora za početak poslovanja

3. Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća (Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja telefon 302-708)

- start-ap kredit od 500.000 dinara do 1,3 miliona dinara

4. Grad Kragujevac (Skupština grada)

- za pokretanje malog biznisa bespovratno 180.000 dinara

Ljiljana Petrović, direktorka kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, kaže da u gradu ima malo krojača, posebno onih koji prepravljaju garderobu, i da sitna uređenja dvorišta gotovo da nema ko da radi. Na popravku cipela čeka se deset dana jer nema dovoljno majstora. Nema ni dovoljno knjigovođa, a na tržištu fale i umetnici koji rade mozaik od pločica. Ne postoji ni vrtić za kućne ljubimce.

Neupućeni ulaze u posao

- Sada u Kragujevcu ne postoji firma koja pravi eko-kese, a koje će jedine biti u opticaju od naredne godine. Nacionalna služba daje 130.000 dinara za samozapošljavanje i za taj novac se može kupiti potreban alat ili mašina. Uslov je da onaj ko novac uzme dve godine radi taj posao. Knjigovodstvene agencije se i dalje jako traže. Uzmete novac, imate deset klijenata, od svakog za vođenje knjiga mesečno naplaćujete 5.000 dinara, to je 50.000. Od toga 15.000 date na poreze državi i ostaje vam jedna plata - predlaže Ljiljana Petrović.

Direktorka nacionalne službe u Kragujevcu ima biznis savet i za mlade pravnike. Ona predlaže da se nekoliko pravnika udruže, da svako uzme po 130.000 dinara i da osnuju agenciju za pružanje sitnih usluga.

- Mnogo ljudi ne zna kako i gde da traži informacije i dokumente iz poreske uprave, iz suda, šta se sve prikuplja kada se dete upisuje u školu. Ljudi ne znaju kako se proveravaju obračuni i računaju kamate za kredite, kako se podnose žalbe. Tu dolazi na scenu naša agencija od nekoliko pravnika. Oni mogu sve to da rade, da recimo tu malu uslugu naplate 200 dinara, a to je dve kutije cigareta. Kragujevčani će odvojiti taj novac jer neće morati čitavo prepodne da jure papirologiju - objašnjava Petrovićeva.

Ideja za posao u Kragujevcu ima, otvaraju se firme, ali mnogo njih se zatvori posle godinu dana. Razlog je, kažu istraživanja, što privrednici nespremni i needukovani uđu u posao. Obrad Turković, friški preduzetnik iz firme „Euro market", navodi da mnogi registruju preduzeće danas, a počnu da rade za pet meseci, i tada shvate da su porezom zaduženi od datuma kada su se registrovali u Agenciji za privredne registre i da su već dužni.

Prvo ispekli zanat

U Kragujevcu ne postoji firma koja pravi eko-kese, a isključivo će se one koristiti od naredne godine … Ljiljana Petrović, direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje

U Kragujevcu ne postoji firma koja pravi eko-kese, a isključivo će se one koristiti od naredne godine ... Ljiljana Petrović, direktorka filijale Nacionalne službe za zapošljavanje

- Nas trojica kolega sa fakulteta osnovali smo firmu za prodaju robe preko interneta. Pre toga smo se upisali u kragujevački Biznis start-up centar (BSC) i tamo naučili sve ono što nam treba za preduzetništvo. Prošli smo sve nivoe obuke i shvatili jasno šta nas sve čeka oko administracije, u poreskoj upravi, bankama, oko ugovora i dobavljača. Znali smo za sve cake pre nego što smo i počeli. Na našem sajtu je pre edukacije bilo oko 2.000 proizvoda, a sada je 20.000. Radimo nas trojica, Slaviša Vasiljević, Branko Ratković i ja. Upravo smo primili još jednu osobu - a trebaće nam još dve - kaže Obrad iz „Euro marketa".

Treninzi u BSC-u predstavljaju edukaciju koja nije puko slušanje već aktivno učenje od onih sa kojima će se mladi privrednici sretati u bankama, opštini i poreskoj upravi. Marija Stojadinović, zamenik direktora BSC-a, kaže da mladi polaznici ovih besplatnih edukacija direktno od predstavnika banaka uče i kako treba da izgleda biznis plan na osnovu koga bi jedna banka dala kredit.

- Edukacija je namenjena mladima do 35 godina. Oni uče kakve su poslovne mogućnosti u Kragujevcu, veštine nastupa prema klijentima i u medijima, kako da se reklamiraju, kako da osnuju firmu, gde svoje proizvode da plasiraju - objašnjava Marija Stojadinović.

Miroljub Matović otvorio je sa kolegom sa fakulteta dizajn studio „Boks" posle edukacije u BSC-u. Kaže da radi dobro i da bez problema otplaćuje dva kredita pomoću kojih je otvorio firmu.

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage