Press Online :: Svet http://www.pressonline.rs/svet/rss.html Globus, Balkan, najnovije vesti širom planete sr http://www.pressonline.rs/img/logo.png Press Online :: Svet http://www.pressonline.rs/svet/rss.html Čuvena džamija u Jerusalimu gorela U ISTO VREME kad i Notr Dam http://www.pressonline.rs/svet/Svet/418037/cuvena-dzamija-u-jerusalimu-gorela-u-isto-vreme-kad-i-notr-dam.html U isto vreme kada je izbio požar u katedrali Notr Dam u Parizu, goreo je i deo džamije Al Aksa u Jerusalimu. U ovoj džamiji, koja je za muslimane posle Meke i Medine treće najsvetije mesto, izgorela je prostorija za klanjanje, ali su vatrogasci lokalizovali požar koji se nije dalje širio. ]]> Foto:blic

Istovremeno je na drugoj strani sveta izbio požar u još jednom svetom mestu – Notr Damu. Požar je zahvatio oko 1.000 kvadratnih metara, ali su vatrogasci uspeli da ga ugase i sačuvaju konstrukciju gotske katedrale.

]]>
Tue, 16 Apr 2019 12:42:43 +0200 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/418037/cuvena-dzamija-u-jerusalimu-gorela-u-isto-vreme-kad-i-notr-dam.html
Počela istraga na zgarištu: KO JE SPALIO NOTR DAM? http://www.pressonline.rs/svet/Svet/418035/pocela-istraga-na-zgaristu-ko-je-spalio-notr-dam.html Počela je istraga požara u kojem je uništen veliki deo katedrale Notr Dam u Parizu. ]]> Foto:Blic

Vatrogasci su saopštili da je požar u Notr Damu potpuno ugašen, a arhitekte i stručnjaci su počeli sa procenom štete i pokušavaju da utvrde da li je ovaj istorijski spomenik trenutno stabilan.

Istražitelji pokušavaju da utvrde uzrok požara, a pariski tužilac je otvorio istragu "nenamernog uništavanja vatrom".

U istrazi će biti ispitani i timovi radnika koji su radili na renoviranju katedrale u trentuku kada je izbio požar.

Preliminarna istraga pokazuje da u pitanju nije namerno podmetnut požar, ali će istina tek biti utvrđena.

Loren Nunjes iz francuskog ministarstva unutrašnjih poslova rekao je da je neposredna opasnost pod kontrolom, ali da nije poznato u kom obimu je vatra oslabila strukturu gotičke građevine.

Foto: julien de rosa / EPA;

- Zadatak preko noći je bio da se vatra nađe pod kontrolom, kako ne bi ponovo počela. Sada kada je rizik od nove vatre ostavljenpo strani imamo zadatak da utvrdimo koliko će struktura zgrade izdržati - rekao je on.

On je rekao da se deo kamenog svoda srušio, ali da je glavna konstrukcija preživela. Za 400 vatrogasaca koji su se borili protiv vatre dok su plamenovi uništavali rebrasti krov katedrale, sačinjen od stotina hrastovih greda koje datiraju još iz 13. veka i duge su do 110 metara, poznat kao "le foret" (šuma), prioritet je bio sprečavanje da vatra usred vetra stigne do dve gotičke kule, odnosno zvonika, na zapadnoj fasadi.

Foto: IAN LANGSDON / EPA;

Osim štete od vreline, za koju vatrogasci kažu da je dostigla više od 800 stepeni Celzijusovih, stručnjaci takođe moraju da procene štetu od ogromne količine vode koju su vatrogasci polili na katedralu.

Požar je u katedrali izbio sinoć oko 18 časova i vatrogasci su ga gasili skooro devet sati.

]]>
Tue, 16 Apr 2019 12:38:15 +0200 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/418035/pocela-istraga-na-zgaristu-ko-je-spalio-notr-dam.html
Prvi snimci sa aerodroma u Karakasu: Ruski avioni u Venecueli su DODATNA PORUKA VAŠINGTONU http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417904/prvi-snimci-sa-aerodroma-u-karakasu-ruski-avioni-u-venecueli-su-dodatna-poruka-vasingtonu-.html Dva ruska aviona koaj su tokom vikenda sletela na aerodrom u Karakasu potez su kojim "Rusija namerava da pokaže ograničenja američke politike prema Venecueli", smatra "Bi-Bi-Sijev" izveštač za pitanja odbrane Džonatan Markus. ]]> Foto:Blic

Na društvenim mrežama pojavile su se i fotografije pomenutih aviona - teretni avion "Antonov-124" ruskih vazduhoplovnih snaga i drugi manji mlazni avion. Mediji prenose da je na čelu trupa koje su izašle iz jedne od letelica ruski general Vasilij Tonkoškurov.

- Trampova administracija teži promeni režima i obnovi demokratije. Ali, Moskva - dugogodišnji saveznik venecuelanskih vlasti - pružila je ugroženom Madurovom režimu diplomatsku, ekonomsku i vojnu podršku.

Prošlog decembra dva ruska bombardera dugog dometa "Tu-160" sletela su u Karakas, što je odmah izazvalo "rat rečima" između Vašingtona i Moskve. Uz to su održane i zajedničke vojne vežbe enecuele i Rusije - naveo je Markus.

On je napisao da "iako nije jasno kakvu je to oprema dopremljena poslednjim vojnim letovima, oni šalju dodatnu poruku Vašingtonu".

- Predsednik SAD Donald Tramp je odbio da u potpunosti odbaci mogućnost vojne akcije protiv Madurove vlade. Ruski predsednik Vladimir Putin postavlja još jedan marker, naglašavajući da je Venecuela saveznik Rusije i da neće odustati od tog malog uporišta u Latinskoj Americi. To je još jedan primer kako Putin primenjuje ograničena sredstva uz pomoć kojih se suprotstavlja ciljevima američke politike - zaključio je "Bi-Bi-Sijev" izveštač za pitanja odbrane.

]]>
Mon, 25 Mar 2019 14:40:18 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417904/prvi-snimci-sa-aerodroma-u-karakasu-ruski-avioni-u-venecueli-su-dodatna-poruka-vasingtonu-.html
DRAMA U HOLANDIJI Pucao po putnicima u tramvaju, ima žrtava, policija: Ne isključujemo mogući TERORISTIČKI NAPAD http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417898/drama-u-holandiji-pucao-po-putnicima-u-tramvaju-ima-zrtava-policija-ne-iskljucujemo-moguci-teroristicki-napad.html U holandskom gradu Utrehtu danas je došlo do pucnjave u kojoj je povređeno nekoliko osoba i, prema još uvek nezvaničnim informacijama, jedna ubijena. Motiv napada nije poznat, kao ni ko su izvršioci, ali holandske vlasti sumnjaju na mogući teroristički napad. ]]> Foto:Blic

13:58 - Nemačka pojačava nadzor

Nemačka policija saopštila je danas da je pojačala nadzor na granici sa Holandijom, a nakon pucnjave koja se dogodila jutros u Utrehtu. Portparol savezne policije u pokrajini Severna Rajna Vestfalija, Hajnrih Onštajn, izjavio je da su dodatne policijske snage rasporedjene da nadgledaju ne samo glavne auto-puteve, već i manje prelaze i železničke trase, prenosi AP.

Prema njegovim rečima, savezna policija je u stalnom kontaktu sa vlastima u Holandiji i imaju opis napadača.

13:44 - Šta se dogodilo tokom racije?

Kako piše Nu.nl, još uvek nije jasno da li je do hapšenja došlo tokom racije koja je sprovedena u kuću u Trumanlanu završeba hapšenjem ili ne. Portal navodi da je mnogo policije prisutno na terenu, ali nije poznat ishod akcije.

Foto: robin van lonkhuijsen / EPA;

13:35 - Pucnjave na nekoliko lokacija

- Pucnjave su se dogodile na nekoliko lokacija u Utrehtu - izjavio je prvi čovek holandske Nacionalne antiterorističke agencije.

13:24 - Uhapšen jedan napadač?

Prema poslednjim informacijama, holandske vlasti opkolile su kuću u predgrađu Trumanlan u kojoj se veruje da je bio napadač. Pojedini mediji objavili su da je on i uhapšen, ali se potvrda te informacije i se dalje očekuje.

13:10 - "Napad ima sve odlike terorističkog"

Prethodno, Nacionalna aniteroristička agencija (NATC) objavila je da napad "ima sve odlike terorističkog", zbog čega je nivo opasnosti od terorizma podignut na pet, odnosno na maksimum. Rojters prenosi da su mere bezbednosti pojačane u školama, džamijama i saobraćajnim čvorištima.

12:58 - Različite verzije napada

Holandski mediji prenose različite izjave očevidaca napada. Nu.nl. preneo je izjavu čoveka koji je rekao da je "napadač pucao kao pomahnitao", a Ad.nl piše da je jedan od očevidaca posvedočio da napadač imao konkretnu metu.

- Neko je iznenada počeo da puca velikim pištoljem. Bio sam u poslednjem delu tramvaja. Pucao je okolo, ali se činilo da cilja na ljude koji sede na klupama - rekao je on.

Televizija RTV objavila je drugačiju verziju. Ona prenosi izjavu očevidaca koji tvrde da su videli četvoricu muškaraca koji su pucali u jednu ženu na trgu, a koji su se potom razbežali u različitim smerovima.

12:43 - Situacija na licu mesta

12:24 - Nejasne okolnosti napada

I dalje nije poznato koliko osoba je poveđeno. Pojedini mediji objavili su da je povređeno šestoro ljudi, dok je agencija ANP objavila je da je jedna osoba ubijena, ali za sada nema zvaničnih potvrda ove informacije. Takođe, nije jasno ni koliko je tačno napadača učestvovalo u pucnjavi.

Foto: robin van lonkhuijsen / EPA;

12:16 - Holandski premijer: Situacija je zabrinjavajuća

Holandski premijer Mark Rute pucnjavu u Utrehtu nazvao je "zabrinjavajućom situacijom". Rute je otkazao redovni sastanak sa koalicionim partnerima i uskoro bi trebalo da se konsultuje sa kriznim štabom.

12:01 - Transport povređenih helikopterima

Na licu mesta nalaze se hitne službe i antiteroristički timovi, okolne ulice su blokirane, a lokalne vlasti apelovale su na građane da izbegavaju to područje. Helikopteri hitne pomoći trenutno prevoze povređene u obližnju bolnicu.

11: 45 - Policija: Ne isključujemo terorizam

Lokalna policija, koja je na Tviteru potvrdila da se incident dogodio, kao i da je više osoba povređeno, objavila je da ne isključuje mogućnost terorističkog napada.

- Moguće je da postoji teroristički motiv u pucnjavi koja se dogodila u tramvaju na trgu u Utrehtu - saopštio je portparol policije Jost Lanshage.

11:34 - Pucnjava u Utrehtu

Danas pre podne u 10 i 45 po lokalnom vremenu došlo je do pucnjave u tramvaju u holandskom gradu Utrehtu, preneli su lokalni mediji. Nije poznato koliko ljudi je povređeno, kao ni koji su motivi napada. Akcija policije i specijalaca je u toku.

]]>
Mon, 18 Mar 2019 14:27:39 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417898/drama-u-holandiji-pucao-po-putnicima-u-tramvaju-ima-zrtava-policija-ne-iskljucujemo-moguci-teroristicki-napad.html
TERORISTIČKI NAPAD NA NOVOM ZELANDU Pokolj u dve džamije, 49 MRTVIH, preko 40 povređenih, pronađeni automobili puni BOMBI http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417886/teroristicki-napad-na-novom-zelandu-pokolj-u-dve-dzamije-49-mrtvih-preko-40-povredjenih-pronadjeni-automobili-puni-bombi-.html U gradu Krajstčerču na Novom Zelandu došlo je do terorističkog napada u dve džamije. Kako javlja "Gardijan" u pucnjavama je ubijeno 49 ljudi, dok je više od 40 povređeno. Policija je saopštila da su četiri osobe uhapšene i, prema za sad poznatim informacijama, nema više napadača. Jedan od napadača Brenton Tarant je, navodno, pokolj u džamiji prenosio uživo na svom Fejsbuk profilu! ]]> Foto:Blic

Šta znamo do sada

Foto: Tanjug/AP
  • Najmanje 49 osoba je izgubilo živote i veliki broj ljudi je povređen
  • Za sada su uhapšene četiri osobe, među kojima je jedan Australijanac Brenton Tarant
  • Jedan od napadača je uživo prenosio pokolj u džamiji, a prethodno je objavio i svoj manifest
  • Ceo grad je blokiran

13.23 Osude napada sa svih strana

Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je da Nemačka zajedno sa Novim Zelandom u borbi protiv ovakvih aktova terorizma.

"Žalim sa Novozelandjanima zbog toga što su njihovi gradjani napadnuti i ubijeni iz rasističke mržnje dok su se u miru molili u džamijama", navela je Merkel.

Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da čitava Evropska unija tuguje sa Novim Zelandom.

Sadik Kan, prvi muslimanski gradonačelnik Londona upozorio je da kada se "plamen mržnje zapali, kada se ljudi demonizuju samo zbog svoje vere, posledice su smrtonosne kao što smo danas videli.

13.15 Tramp: Amerika je uz Novi Zeland

"Šaljem najtopije saučešće i najlepše želje narodu Novog Zelanda nakon užasnog masakra u džamijama. 49 nedužnih ljudi je tako besmisleno umrlo i tolikoo mnogo ih je ozbiljno povrijeđeno. SAD su tu za Novi Zeland i učinićemo sve što možemo.Bog vas sve blagoslovio!", napisao je na Tviteru predsednik SAD Donald Tramp

12.56 Detalji jezivog manifesta koji je objavio ubica

Pre nego što je izvršio masakr u džamiji u novozelandskom gradu Krajstčerču, Brenton Tarant (28) na društvenim mrežama objavio je manifest na 73 strane u kojem je kao motiv jezivog zločina naveo "balkanizaciju SAD" što će "osigurati da se više nikada ne dogodi takva situacija kao što je uplitanje Amerike u Kosovo". Opširnije možete pročitati u posebnom tekstu OVDE.

Foto: screenshot ostalo / screenshot

12.41 Saučešće Mogerinijeve

Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini u ime EU osudila je terorističke napade na Novom Zelandu i uputila poruke saučešća i ponudila podršku narodu i vlastima Novog Zelanda.

- EU izražava iskreno saučešće porodicama i prijateljima žrtava dva teroristička napada koji su se dogodili danas u Krajstčerču na Novom Zelandu. Mi smo u putpunosti solidarni sa gradjanima i vlastima Novog Zelanda u ovom izuzetno teškom vremenu i spremni smo da ih podržimo na bilo koji način, uključujući i jačanje naše saradnje u borbi protiv terorizma - poručila je Mogerini.

12.35 Kraljica Elizabeta Druga ožalošćena

Britanska kraljica Elizabeta Druga rekla je da je duboko ožalošćena pucnjavama u džamijama u Krajstčerču

"Duboko sam tužna zbog ovih užasnih događaja u Krajstčerču. Princ Filip i ja upućujemo iskrene izraze saučešća porodicama i prijateljima nastradalih", navodi se u saopštenju iz Bakingemske palate.

Foto: Tanjug/AP

12.28 Još jedna evakuacija zbog istrage policije

Policija Novog Zelanda saopštila je da se njihova istraga napada na dve džamije u Krajstčerču proširila na lokaciju u Danedinu na 360 kilometara južno i da je izvršena evakuacija građana oko jedne od lokacija.

Policija kaže da su kuće oko lokacije u Danedinu evakuisane iz predostrožnosti.

12.15 Er Nju Ziland otkazao najmanje 17 letova u Krajstčerč i iz njega

Novozelandski nacionalni avioprevoznik Er Nju Ziland otkazao je najmanje 17 letova u i iz Krajstčerča, rekavši da ne može da izvede sigurnosne provere putnika i njihovog prtljaga.

11.57 Solberg: Sličan manifest kao Brejvikov

Premijerka Norveške Erna Solberg izrazila je danas saučešće porodicama nastradalih u terorističkom napadu na Novom Zelandu i uporedila taj napad sa onim koji je 2011. izveo Andres Brejvik u Norverškoj, ističući da su obojica objavili slične neonacističke manifeste pre nego što su izveli napade.

Anders Brejvik Foto: Tanjug/AP

Anders Brejvik

- To potvrđuje da je medjunarodna saradnja u borbi protiv ekstremizma izuzetno važna. Ipak, danas su nam pre svega u mislima poginuli i ranjeni. Izražavamo solidarnost sa njihovom porodicama - rekla je premijerka za norvešku NTV.

Brejvik je 22. jula 2011. godine u u napadima koje je izveo u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi.

11.35 Senator šokirao javnost izjavom: Muslimani su krivi

Nezavisni senator iz australijske države Kvinslend Frejzer Aning izazvao je osudu javnosti nakon što je za napade u džamijama na Novom Zelandu optužio migracije, piše list "Indipendent".

Ističući da se oštro protivi bilo kakvom obliku nasilja, Aning je rekao da ovaj događaj pokazuje rastući strah u Australiji i Novom Zelandu od pojačanog muslimanskog prisustva.

- Kao i uvek, ljevičarski političari i mediji potrčali su da optuže zakone o oružju za ovo što se dogodilo, kao i nacionaliste, ali sve su to gluposti - rekao je on.

Aning je naveo da je istinski uzrok krvoprolića u Krajstčerču program migracija koji je omogućio i muslimanskim fanaticima da dođu na Novi Zeland.

- Iako su muslimani možda žrtve danas, obično su oni počinioci - dodao je on.

Foto: Martin Hunter / EPA;

11.30 Vučić i Brnabić izrazili saučešće

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća generalnoj guvernerki Novog Zelanda Petsi Ridi, povodom stravičnih napada.

- Primite moje iskreno saučešće povodom nemilosrdnih napada na džamije u Krajstčerču, u kojima je stradalo mnogo ljudi i to dok su tražili mir u molitvi. Ova tragedija šalje snažnu poruku svetu da moramo da budemo jedinstveni pred izazovima i okrutnošću terorizma, jer, u svojoj nameri da vlada strahom, terorizam nema granice i ne poštuje ljudske vrednosti - naveo je Vučić.

Iz srpska premijerka Ana Brnabić je takođe izrazila saučešće narodu Novog Zelanda.

11.22 Snimak hapšenja

Australijanac Brenton Tarant, koji je uživo prenosio napad na džamiju Al Nur u novozelandskom Kraistčrču na društvenim mrežama, priveden je odmah nakon napada, a američka tv mreža CBS objavila je snimak njegovog hapšenja.

On se u trenutku kada ga je opkolila policija nalazio u vozilu na kojem su pronadjene dve eksplozivne naprave

11.07 U napadu izgleda nema žrtava državljana Srbije

Počasni konzul Srbije na Novom Zelandu Stevan Berber izjavio je da je napad na dve džamije najtragičniji događaj u toj zemlji od kako je on na tom ostrvu.

On je za Radio Beograd rekao da je u svojstvu počašnog konuzla dobio informaciju o ovom, kako kaže, teškom incidentu, te da je pokrenuo proceduru kako bi ustanovio da li među žrtvama ima nekoga ko je državljanin ili ima ikakve veze sa Republikom Srbijom.

Foto: Profimedia

11.05 Francuska pojačala mere bezbednosti oko verskih objekata

Francuske vlasti pojačale su danas bezbednosne mere oko verskih objekata nakon napada na dve džamije na Novom Zelandu, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Kristof Kastaner.

"Patrole će biti oko verskih objekata", napisao je Kastaner na Tviteru.

10.51 Snimak bebe koja je preživela napad

Na internetu se pojavio potresan snimak na kojem se vide ljudi koji su preživeli napad na džamije, a među njima ima i male dece.

10.25 Ubica pozvao ljude da zaprate poznatog blogera

Na snimku koji je Brenton tarant uživo prenosio čuju se njegove poslednje reči pred napad. Naime, on je pozvao gledaoce da zaprate poznatog blogera Pjudipaja (Pewdiepie), poreklom iz Švedske.

10.05 Podignuta optužnica protiv jedne osobe

Policija je potvrdila da je jedna osoba optužena za napad, a da je ukupno njih četvoro u pritvoru. Međutim, nisu želeili da saopšte imena jer je istraga i dalje u toku.

09.35 Saučešća Putina i Van der Belena

Saučešća Novom Zelandu zbog žrtava napada na džamije uputili su Vladimir Putin, ruski predsednik i njegov kolega iz Austrije Aleksandar Van Der Belen.

09.24 Napadač slušao srpsku muziku pre napada

Brenton Tarant (28) iz Australije, jedan od počinilaca nezapamćenog masakra u džamijama na Novom Zelandu, bio je inspirisan srpskim napadima na muslimane. Napad je uživo prenosio preko "Fejsbuka", a na snimku se čuje i kako sluša srpsku muziku. Opširnije pročitajte OVDE.

09.15 Broj mrtvih porastao na 49

08.55 U bolnicama 48 povređenih

U bolnicama širom Krajstčerča na lečenju je najmanje 48 osoba koje su zadobile rane od metaka, a mnogi od njih su podvrgnuti operacijama.

08.50 Bezbednost podignuta na najviši nivo

Premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardem je rekla da je na teritoriji cele zemlje bezbednost podignuta na najviši nivo nakon napada na dve džamije. Policija je ranije saopštila da je na parkingu u blizini džamija pronašla nekoliko ručno izrađenih neeksplodiranih bombi.

08.43 I srpska imena na oružju jednog od napadača

Jedan od napadača koji je izvršio pokolj u jednoj od džamija u Novom Zelandu na svom oružju ćirilicom je napisao i dva imena na srpskom! On je na društvenim mrežema objavio i snimke pušaka na kojima se nalazi nikoliko ispisanih imena, među kojima i srpska. Opširnije možete pročitati OVDE.

08.30 Napadač objavio manifest

Jutro pre nalada Brenton Tarant je na Tviteru podelio svoj manifest nazvan "The Great Replacement" (Velika zamena) na 73 stranice. On je u njemu dao jezivo objašnjenje za to zašto će da počini ubistva i opisao je da ga je inspirisao norveški masovni ubica Anders Bering Brejvik. Napisao je da priprema terorističku akciju dodao da se beli ljudi više ne razmnožavaju, već da ih menja “neevropska populacija”, što je rezultat masovnih migracionih tokova, koje naziva invazijom. Rekao je da želi osvetu za Evropljane koji su stradali u terorističkim napadima, kao i da je okidač za njegovu akciju smrt Ebe Akerlund, učenice iz Stokholma koja je poginula u napadu azilanta u aprilu 2017. godine. Ubrzo je Tviter uklonio njegovu objavu.

Foto: Tanjug/AP

08.25 Panika i u Oklendu

Nakon napada u Krajstčerču, antiterorističke jedinice su imale posla i u Oklendu gde su sprovedene dve kontrolisane eksplozije. Kako prenose lokalni mediji, oni su intervensali zbog sumnjivih torbi.

08.19 Napadač prenosio napad uživo

Jedan od brutalnih napadača, Brenton Tarant, koji je jutros na Novom Zelandu izvršio teroristički napad na džamije, užas je prenosio uživo na svom Fejsbuk profilu! Snimak možete pogledati OVDE. Prethodno je na Tviteru objavio i svoj manifest.

08.04 Ovo je jedan od napadača

Policija je potvrdila da je u nekoliko automobila pronašla ručno izrađene bombe. Jedan od napadača je identifikovan kao Australijanac Brenton Tarant, a mediji prenose da je on na svom Fejsbuk profilu uživo prenosio napad, za koji je sam istakao da je terorističke prirode!

Brenton Tarant Foto: screenshot

Brenton Tarant

Australijski premijer Skot Morison potvrdio je da je jedan od četvoro uhapšenih napadača na džamije na Novom Zelandu državljanin Australije i za njega rekao da je "ekstremista, desničarski, nasilni terorista".

AP prenosi da je muškarac koji je preuzeo odgovornost u objavljenom manifestu saopštio da je 28-godišnji Australijanac bele puti koji je na Novi Zeland dođao s jedinim ciljem da isplanira i obuči se za napad.

07.52 Premijerka: Ovo je teroristički napad

Premijerka Džasinda Ardem je rekla da se ovakav događaj može opisati samo "kao teroristički napad".

Kako je dodala, Novi Zeland podigao je stepen bezbednosne pretnje na najviši nivo, prenosi BBC.

Potvrdila je da su u pritvoru četiri osobe sa ekstrimističkim stavovima, ali da nisu bili ni na jednoj policijskoj listi sumnjivih.

07.45 Najmanje 40 žrtava

Gardijan prenosi da je od 40 žrtava, 30 osoba ubijeno je u džamiji Al Nor, a 10 u Linvud džamiji. Od 10 ubijenih u drugoj džamiji, tri osobe upucane su ispred verskog objekta.

Policija je objavila da je ceo kraj blokiran, škole zatvorene...

Radio "New Zealand" je objavio da je bolnici u Krajstčerču rečeno da može očekivati 50 žrtava.

Foto: Tanjug/AP

07.33 Uhapšena tri muškarca i jedna žena

Novozelandska policija objavila je da je uhapsila četiri osobe.

"Situacija je veoma ozbiljna i tešška", rekao je policijski komesar novozelandske policije Majk Buš.

On je dodao da su četiri osobe u pritvoru.

Foto: Tanjug/AP

- Reč je o trojici muškaraca i jednoj ženi - rekao je Buš novinarima u Velingtonu, prenosi Rojters.

Pucnjave su se dogodile tokom molitve petkom, a u džamijama je bio veliki broj vernika.

07.26 Svedok: Napadač ispalio desetine metaka

- Napadač je upao u džamiju Masdžid Al Nor desetak minuta po početku molitve i otvorio vatru. Ispalio je desetine, ako ne i stotine metaka. On je belac, plave kose, niskog rasta, nosio je šlem i pancir - rekao je očevidac Ahmad al-Mahmud.

Pucnjava se dogodila i u džamiji Linvud.

Svedoci kažu da su videli muškarca koji nosi kamuflažno odelo i kacigu kako izlazi iz džamije posle pucnjave, a nepotvrđeni izveštaji upućuju na pronalazak bombe u neposrednoj blizini.

Lokalno stanovništvo muslimanske veroispovesti je navodno jurilo napadača iz Linvud džamije i pucalo na njega, pre nego što se odvezao motornim vozilom.

07.20 U napadima na dve džamije ima žrtava i povređenih

U dve masovne pucnjave na dve džamije na Novom Zelandu poginulo je više ljudi, mediji prenose između devet i 27, a policija je uhapsila četiri osobe. Kako je saopšteno, nađeni su automobili puni oružja i bombi.

Vlasti nisu saopštile koliko je tačno ljudi ubijeno i ranjeno u pucnjavama u gradu Krajstčerč.

Sve džamije na Novom Zelandu dobile su naređenje da zatvore svoja vrata za javnost.

]]>
Fri, 15 Mar 2019 14:09:03 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417886/teroristicki-napad-na-novom-zelandu-pokolj-u-dve-dzamije-49-mrtvih-preko-40-povredjenih-pronadjeni-automobili-puni-bombi-.html
DRAMA U NIGERIJI Srušila se zgrada, najmanje 100 ljudi ZATRPANO, među njima ima mnogo DECE http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417878/drama-u-nigeriji-srusila-se-zgrada-najmanje-100-ljudi-zatrpano-medju-njima-ima-mnogo-dece.html Najmanje 100 ljudi je ostalo zatrpano, kada se srušila zgrada jedne osnovne škole u Nigeriji. ]]> Foto:Blic

Zgrada se srušila oko 10 sati u sredu u gradu Lagosu, ubrzo nakon početka nastave i dok su učionice bile pune.

Najmanje desetoro dece već je izvučeno iz ruševina, prema lokalnim izveštajima, ali se strahuje da ima i dosta mrtvih, navodi "Dejli mejl".

Škola se nalazi u prizemlju zgrade, a iznad nje su se nalazila još dva sprata.

Uskoro opširnije...

]]>
Wed, 13 Mar 2019 13:03:56 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417878/drama-u-nigeriji-srusila-se-zgrada-najmanje-100-ljudi-zatrpano-medju-njima-ima-mnogo-dece.html
"I POSLE MILA - MILO" Kako je Đukanović postao otac nacije i najdugovečniji vladar Evrope a sada DELI CRNU GORU http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417862/i-posle-mila---milo-kako-je-djukanovic-postao-otac-nacije-i-najdugovecniji-vladar-evrope-a-sada-deli-crnu-goru.html Protesti u Albaniji, Srbiji i Crnoj Gori pokazuju da su građani nezadovoljni i umorni od takve politike koja se, navodno, vodi u njihovo ime i za njihovo dobro, a u stvarnosti zanemaruje njihove interese. Naročito je karakterističan primer Crne Gore koju potresaju afere pa građani zasićeni političarima na vlasti, ali i u opoziciji, nastoje sami da se izbore za suštinske promene. ]]> Foto:Blic

Okidač za pomenute demonstracije je slučaj "Koverat", tačnije snimak koji je objavio biznismen Duško Knežević, nekada blizak vlastima, na kome se vidi kako bivšem gradonačelniku Podgorice Slavoljubu Stijepoviću, uoči izbora 2016. predaje kovertu sa, kako tvrdi, 97.500 evra. Knežević je pronašao utočište u Londonu pred istragom crnogorskog tužilaštva u aferi "Atlas", u kojoj je optužen za različite pronevere.

Ovaj kontroverzni biznismen tvrdi da je finansirao vladajuću Demokratsku partiju socijalista (DPS) i Đukanovića lično milionima evra. Opozicija i različite nevladine organizacije su godinama ukazivali na zloupotrebe, ali koje nisu mogli dokazati.

Sada po prvi put "insajder" iznosi "prljav veš" sa dvora, čega se autoritarni lideri najviše plaše.

Inače, pomenuti snimak je objavljen 11. januara, na isti dan pre 30 godina kada su Đukanović i ostali mladi komunistički kadrovi došli na vlast u takozvanoj "Antibirokratskoj revoluciji" srušivši na ulici staru komunističku garnituru. Tada je nastao slogan: "Godine počinju januarom". Tri decenije kasnije, Đukanović se suočava sa verovatno najvećim izazovom u svojoj vladavini - takođe sa ulice.

Duško Knežević Foto: Promo

Duško Knežević

Đukanović, vladar sa najdužim stažom u Evropi

Crna Gora je evropski rekorder po dužini staža njenog lidera Mila Đukanovića – 30 godina na vlasti. Za nekoliko godina bi mogao da prestigne i Tita ukoliko prebrodi najnovija iskušenja. Istovremeno, Crna Gora je jedina postkomunistička zemlja u kojoj nije došlo do diskontinuiteta sa prethodnim, jednopartijskim sistemom.

Naime, Đukanovićev DPS je naslednik Saveza komunista. Njeni sledbenici kažu da su se suštinski promenile okolnosti, tačnije da je uveden višepartijski sistem te da ona opstaje na vlasti zahvaljujući podršci građana. Međutim, na Balkanu je u političkoj praksi još uvek aktuelna krilatica Nikole Pašića da onaj ko organizuje izbore, taj ih i dobija. To naročito važi za Crnu Goru u kojoj opozicija nije uspela da ugrozi vlast koja kontroliše sve poluge moći.

Zato Đukanović, kao i Aleksandar Vučić, poručuje opoziciji – pobedite na izborima – jer znaju da nema šansi. Tako legitimišu svoju vlast u društvu formalne, izborne demokratije, ali suštinski nereformisanom, u kome se odlučuje iz jednog centra, bolje rečeno jedan čovek, kao i u komunističko vreme. Zbog toga se postavlja pitanje da li uopšte može doći do promene na izborima.

Đukanović je pokazivao svih ovih godina izuzetan, na Balkanu nenadmašan politički refleks, osećaj za trenutak, odnosno sposobnost da pravovremeno reaguje i prilagodi svoju politiku, pa čak i da je dijametralno promeni a da to ne izgleda protivrečno, nego kao prirodni sled poteza, predstavljajući ih kao državnički dalekovide u interesu Crne Gore. Time je sticao ogromnu podršku birača i cementirao svoju vlast.

Vešto je kormilario između veoma oštrih balkanskih političkih hridi i nakon svakog zaokreta izlazio je jači. Sve mu je išlo u prilog, ili bolje rečeno sam je stvarao prilike. Najpre podrškom a posle distanciranjem od Miloševića; balansiranjem 1990-ih između unitarista i pristalica secesije Crne Gore; kada je 1992. optuživao Liberalni savez sa separatizam i 14 godina kasnije preuzeo od njih barjak obnove crnogorske državnosti; otvaranjem Crne Gore za ruske investicije a posle postao glavna brana uticaju Moskve u zemlji.

Iako naslednica Saveza komunista, Đukanović je uspeo da njegov DPS deluje modernije od političkih protivnika, pre svega prosrpske opozicije.

Neprikosnovena moć u zemlji mu je garantovala da ga međunarodni partneri, pre svega zapadni, tretiraju kao nezaobilazni faktor ne samo u Crnoj Gori već i u regiji. Istovremeno, ta percepcija međunarodne zajednice Đukanovića kao nezaobilaznog faktora stabilnosti, pomagala mu je da dodatno učvrsti vlast u zemlji.

Nisu mu naškodile ni istrage italijanskih tužilaca za šverc cigareta, niti mnoge druge optužbe o sumnjivim poslovima, dok je u susednoj Hrvatskoj premijer Ivo Sanader završio u zatvoru zbog raznih malverzacija. Uzalud se tih godina govorilo da će se "sanaderizacija" ubrzo proširiti i na Crnu Goru.

Svetozar Marović i Milo Đukanović Foto: Slobodan Pikula / RAS Srbija

Svetozar Marović i Milo Đukanović

Video je leđa mnogima koji su želeli da ga politički uklone, pre svega Slobodanu Miloševiću, zatim nekadašnjem saborcu Momiru Bulatoviću. Još jedan saveznik sa početka karijere Svetozar Marović, potražio je utočište u Beogradu nakon presude za finansijske malverzacije.

"Đukanović je bio veštiji i manje ideološki obojen od većine političara u regionu, što mu dozvoljava da preoblikuje svoju agendu i politiku u skladu sa preovladavajućim trendom", kazao je za RSE Florijan Biber (Florian Bieber), stručnjak za Balkan sa Univerziteta u Grazu.

Kritičari tvrde da je političar bez ideologije, odnosno da mu je jedina ideologija – vlast. Odnosno, da je moderni prototip Makijavelijevog "Vladaoca".

"Krupne figure i sa uvek prisutnom pratnjom 'dvorjana', on takođe nastupa kao jedan od kneževa-vladika koji su vekovima vladali Crnom Gorom pre nego što je apsorbovana u Jugoslaviju nakon Prvog svetskog rata", ističe Dimitar Bećev sa Univerziteta Severna Karolina.

"Crna Gora inače voli gospodare i takav nam je mentalitetski sklop", kazao je za RSE Blagota Mitrić, penzionisani profesor prava.

Međutim, koliko god ga doživljavaju kao oca nacije, naročito nakon obnove crnogorske državnosti 2006, toliko i deli zemlju, jer je dosta i onih koji ga kritikuju. Nema ravnodušnih prema njemu tako da nije kohezivni faktor crnogorskog društva.

"Mladi, pametni, lepi, u džemperima"

Đukanović i njegovi tadašnji saborci Momir Bulatović, Svetozar Marović i ostali "mladi lavovi", kako su iz zvali, došli su na vlast na talasu nezadovoljstva građana tadašnjom učmalom komunističkom strukturom.

Deset godina kasnije, u intervjuu ovom autoru, u serijalu "Raspad Jugoslavije", Đukanović je kazao da te, 1989. godine, da nije pretpostavljao da manipulacija narodom može poprimiti takve razmere, već da je sa simpatijama gledao na pokušaje da se na bilo koji način unese neka novina u tadašnji okoštali sistem.

"U tom trenutku se pojavljuje gospodin Milošević koji se razlikuje od ostalih u političkom životu Jugoslavije, ako ni po čemu drugom, a ono po potpuno novoj retorici. To je nešto što je tada plijenilo simpatije velikog broja ljudi, bez obzira što bi danas svi željeli da se na neki način odreknu suodgovornosti za tadašnju podršku takvom Miloševićevom naporu. Ja to, naravno, ne želim da činim. Moram da sasvim otvoreno kažem da je Milošević tada bio čovjek koji je obećavao tu očekivanu novost na jugoslovenskoj sceni, odnosno dugo očekivane reforme", kazao je Đukanović za RSE u jesen 1999.

Tu podršku tadašnjem neprikosnovenom srpskom lideru Đukanović je iskazao mnogo eksplicitnije u intervjuu "Ilustrovanoj politici" na početku 1990-ih.

"Slobodan Milošević je nešto najbolje što se moglo desiti Jugoslaviji u ovom trenutku, kada povampirene fašističke snage u Hrvatskoj i Sloveniji pokušavaju da unište sve ono što je stvoreno od 1945. godine do sada. Ponosan sam da u ovim istorijskim trenutcima mogu da budem rame uz rame sa njim u odbrani tekovina revolucije."

U svakom slučaju, Momir Bulatović, Milo Đukanović i Svetozar Marović, koje su zvali i "trijumvirat", unose novi duh u politiku, uključujući mnogo neposredniji kontakt sa građanima. Zvali su ih "mladi, lepi i pametni", a uglavnom su nosili džempere. I oblačenje je trebalo da naglasi tu novinu naspram uštogljenih starih komunističkih političara u odelima, ali i njihovu skromnost.

Međuim, i oni ubrzo zamenjuju džempere mnogo skupljim odelima nego što su oblačili njihovi prethodnici. U svakom slučaju, nova garnitura uživa veliku popularnost pa se na skupovima građana često koristila krilatica "Niko ne sme da nam dira Sveta, Mila i Momira".

Druga varijanta ove krilatice ukazivala je na tesno savezništvo sa Miloševićevom politikom: "Niko ne sme da nam dira Slobu, Mila i Momira".

Milo Đukanović, Momir Bulatović i Slobodan Milošević Foto: Blic / Blic

Milo Đukanović, Momir Bulatović i Slobodan Milošević

Rat za mir

Ubrzo se Jugoslavija raspada u krvavom ratu. Kada je reč o Crnoj Gori, učešće njenih rezervista na dubrovačkom ratištu ostaće tamna mrlja. Milo Đukanović, koji je sa 29 godina postao najmlađi premijer u Evropi, u pomenutom intervjuu RSE iz 1999. kazao je da bi bilo neozbiljno ne osećati ličnu odgovornost za ta tragična zbivanja.

"Ja se nipošto ne mogu odreći dijela odgovornosti za ono do čega je ta politika dovela. Međutim, mislim da je zarad, da kažem, dnevno-političkih potreba i interpretacija povodom dubrovačke, veoma ružne i neprijatne epizode, Crna Gora stavljena u mnogo nepovoljniji kontekst u odnosu na ono što se stvarno dešavalo. Veoma se često i danas u međunarodnoj javnosti govori o crnogorskoj vojsci koja je počinila zulume na dubrovačkom ratištu. Treba znati da Crna Gora nije imala svoju vojsku i nije učestvovala sa nekim svojim posebnim interesima ni na tom, niti na bilo kom drugom ratištu", rekao je Đukanović.

Međutim, u novinskim arhivama ostale su zabeležene njegove veoma zapaljive izjave sa početka rata.

Naime, kako navodi profesor Srđa Pavlović, zvaničnici u Podgorici su naglašavali kako Crnoj Gori preti opasnost od invazije iz Hrvatske, i da podsete da će se braniti svim raspoloživim sredstvima. Đukanović je tada izjavio da je "zbog hrvatske šahovnice zamrznuo šah".

Profesor Pavlović navodi da uprkos retorici političkog rukovodstva o tome da Crna Gora nije u ratu sa Hrvatskom, "samo jedan dan nakon što je artiljerija JNA ispalila prve salve na konavoska sela, crnogorsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo je tajno naređenje za mobilizaciju jedinice specijalne policije, čiji je zadatak bio da obavlja borbena dejstva u ratnom sukobu na crnogorsko-hrvatskoj granici".

To je očito bilo u sklopu politike "rat za mir", kako ju je tada opisao Svetozar Marović. Đukanović se tokom susreta sa predsednikom Hrvatske Stipom Mesićem u Cavtatu 2000. godine izrazio žaljenje zbog zbivanja na dubrovačkom ratištu.

Deceniju i po kasnije nakon pomenute "epizode", tačnije 2007. Maroviću i Đukanoviću su dodeljena priznanja za mir i humanizam od Internacionalne lige humanista.

​Prvi sukobi sa Miloševićem

U prvoj polovini 1990-ih nije bilo vidljivijih, disonantnih tonova između Miloševića i crnogorskog rukovodstva, mada je tu i tamo bilo nesuglasica, kao što je "Žabljački ustav" kojim je stvorena "krnja", Savezna Republika Jugoslavija, koju su činile Srbija i Crna Gora.

Đukanović je čekao pravi trenutak i po prvi put javno kritikovao Miloševića 1997. godine, nakon tromesečnih masovnih protesta u Srbiji zbog izborne krađe. Nazvao je srpskog lidera "čovekom sa zastarelom političkom filozofijom koji je okružen korumpiranim pomoćnicima".

Đukanović je verovatno procenjivao da je Miloševićeva politička pozicija oslabljena protestima građana. Takođe, osećao je potrebu da se zaštiti od napada Miloševićeve supruge Mire Marković koja je želela da osniva podružnice svoje Jugoslovenske levice i u Crnoj Gori.

Istovremeno, u tadašnjim medijskim arhivima je zabeležena i nezvanična verzija da je Mira Marković želela da zaštiti interese svog sina Marka u švercu cigaretama, u kojem je, navodno, i Đukanović imao udela.

Na njegovo distanciranje od Miloševića verovatno je uticao i Zapad koji je tražio saveznike na Balkanu u cilju slabljenja pozicije još uvek najjačeg lidera u regiji.

Slobodan Milošević Foto: SRDJAN SUKI / EPA;

Slobodan Milošević

Nakon razlaza sa Momirom Bulatovićem i pobede na predsedničkim izborima, Đukanović od 1998. prekida odnose sa saveznim institucijama u Beogradu kao reakcija na ignorisanje većinske volje crnogorskih građana, odnosno Miloševićeve odluke da za jugoslovenskog premijera postavi Momira Bulatovića, iako je njegova partija izgubila na izborima u Crnoj Gori.

Uspeo je da sačuva mir uprkos provokacijama Sedmog bataljona Vojske Jugoslavije čije je delovanje u Crnoj Gori bilo provokativno.

Međutim, Đukanović se ne odlučuje na radikalni raskid sa Srbijom jer uviđa da bi to bilo prerizično, ali nastoji da suštinski ojača crnogorsku državnost. Bojkotuje savezne izbore 2000. na kojima je Milošević zbačen. Pruža utočište liderima srpske opozicije u Crnoj Gori, pomaže ih logistički ali odbija njihov poziv da se udruže protiv Miloševića.

Čak ni američka državna sekretarka Medlin Olbrajt nije uspela da ga ubedi da ne bojkotuje pomenute izbore.

Njegova odluka da 2002. prihvati Beogradski sporazum o stvaranju državne zajednice sa Srbijom, razočarala je mnoge njegove pristalice jer su smatrali da je konačno došao trenutak da Crna Gora obnovi svoju nezavisnost. Međutim, Đukanović je očito procenio da još nije vreme jer je bio izložen žestokom pritisku Evropske unije da prihvati to rešenje, smatrajući da nakon pada Miloševića nema razloga za razlaz Srbije i Crne Gore.

Inače, nakon prisustva sahrani premijera Srbije Zorana Đinđića 2003, nije bio deset godina u Beogradu, iako je predsednik Srbije Boris Tadić dan nakon referenduma o nezavisnosti došao u Podgorici da čestita crnogorskim zvaničnicima. Razlog je zategnuti odnosi sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom, koji je opstruirao referendum, i kasnije nezadovoljstvo Beograda nakon što je Crna Gora priznala nezavisno Kosovo.

Došao je u prestonicu Srbije tek 2013, gde je na vlast godinu dara ranije došao Aleksandar Vučić sa kojim je uspostavio mnogo bliskije odnose nego prethodno sa Demokratskom opozicijom Srbije (DOS).

​Ruske veze

U pripremama za referendum računao je pre svega na podršku Zapada, ali mu je pomagala i Rusija. Naime, Vlada Crne Gore je godinu dana pre referenduma 2006. prodala Kombinat aluminijuma u Podgorici (KAP) ruskom oligarhu Olegu Deripaski.

Američki magazin „Tajm“ (Time) je pisao krajem 2018. da je Deripaska odlučio da podrži put Crne Gore ka nezavisnosti, uključujući i ubeđivanje sveta da je prizna kao suverenu državu.

„Da bi to ostvario, Deripaska je ponudio pomoć nekolicine svojih savetnika uključujući Manaforta (Pol – šef kampanje Donalda Trampa, optužen u istrazi o navodnoj umešanosti u američke predsedničke izbore 2016, kao i za pranje novca). 'Oni su bili dobar tim', rekao je visoki crnogorski zvaničnik uključen u glasanje. 'Oni su nam pomogli da dobijemo podršku koja nam je bila potrebna od naših međunarodnih partnera', iz Rusije i Zapada, kazao je ovaj zvaničnik za 'Tajm' pod uslovom da ostane anoniman,“ navodi američki list.

Oleg Deripaska

Oleg Deripaska

Nakon referenduma stižu i ostali ruski investitori.

"Crna Gora je pre nekoliko godina bilo prilično otvorena za ruske investicije. Dosta Rusa je uspostavilo poslovne kontakte i razvilo biznise u Crnoj Gori, kupilo zemlju. Dakle, gospodin Đukanović je to želeo. Stoga je čudno da se on sada žali zbog ruskog uplitanja budući da je to dugogodišnji trend", kazao je 2015. godine za RSE bivši međunarodni izaslanik u BiH Volfgang Petrič.

Kada je reč o KAP-u, građani Crne Gore su svojim novcem plaćali deo računa za električnu struju koju je trošilo ovo preduzeće, čiji je većinski vlasnik Deripaska, uz velikodušnu Vladinu podršku, to koristio samo da uveća svoje bogatstvo.

Nakon toga je, opet zahvaljujući Vladi, dobio mogućnost da od banaka pozajmi oko 130 miliona evra, koje nije vratio ne snoseći bilo kakve posledice.

U međuvremenu, banke su aktivirale garancije Vlade Crne Gore pa su građani primorani da otplate kredit koji sa kamatama iznosi oko 170 miliona evra. KAP je prototip kako su sklapani mnogi poslovni aranžmani koje je kritikovala ne samo opozicija, već su izazivali i sumnju međunarodnih institucija.

U međuvremenu, KAP je dobio novog vlasnika, a spor sa Deripaskom, tajkunom bliskom Kremlju, poklopio se sa zahlađenjem odnosa Moskve i Podgorice kako se Crna Gora približavala i napokon ušla u NATO 2017. godine.

Povlačenje i vraćanje

Đukanović se tri puta povlačio sa državnih funkcija, ali i vraćao. Prvi put je to učinio 2006, što je bio dobar tajming jer je Crna Gora obnovila svoju državnost i to mu je garantovalo trajno mesto u nacionalnoj istoriji. Svoju odluku je obrazložio umorom od bavljenja visokom politikom.

Međutim, zadržao je lidersku poziciju u partiji, koja je, zapravo, ključna u državi, jer "gde je Milo, tu je i moć". U međuvremenu, posvetio se biznisu. Međutim, vraća se 2008. jer se njegov naslednik na premijerskoj funkciji Željko Šturanović razboleo i potom preminuo.

Drugi put je otišao 2010. Tajming je opet dobro odabran jer je Crna Gora dobila status kandidata za članstvo u EU. Nasleđuje ga mladi Igor Lukšić, ali se Đukanović opet vraća 2012. Po treći put se povlači 2016. nakon parlamentarnih izbora i slučaja "državni udar", odnosno navodnog pokušaja Rusije da ga zbaci, a koji i dalje potresa Crnu Goru.

Međutim, ponovo se vraća 2018. na predsedničku funkciju.

Nema sumnje da je na sva tri Đukanovićeva povlačenja uticao Zapad.

Naime, koliko kod je ranije računao na njegovu neprikosnovenu političku ulogu u zemlji u prelomnim trenucima, kao što je ranije distanciranje od Miloševića, zatim priznanje Kosova, a kasnije ulazak u NATO kako bi se umanjio uticaj Rusije u Crnoj Gori, istovremeno u SAD i EU uviđaju da je takva Đukanovićeva politička moć, koja često nadilazi i zaobilazi institucije, prepreka demokratskom razvoju Crne Gore.

Foto: Anadolija

​Zarobljenik sistema koji je stvorio

I sam Đukanović, koji očito ima odličan osećaj za tajming, verovatno je procenjivao da mu je vreme da se povuče i da ostane zabeležen u istoriji Crne Gore kao ličnost sa velikim zaslugama, kao najuspješniji lider još od vremena Njegoša.

Međutim, kako ističe Florijan Biber, Đukanović je upao u zamku sistema koji je stvorio. U tom sistemu je postao najmoćniji političar i stekao imetak, koji kritičari procenjuju na stotine miliona evra.

O njegovim sumnjivim poslovima, kao i njegove porodice: sina, brata, sestre, piše ne samo domaća već i strana štampa. Tako se navodi da je Đukanović, dok je bio premijer potpisao koncesiju za izgradnju mini hidroelektrane BB Hidro, kojom će upravljati njegov sin Blažo. Inače, minihidroelektrane subvencioniraju crnogorski građani preko računa za struju.

Poslednjih dana javnost je zaokupljena pitanjem ko je stvarni vlasnik vile u naselju Gorica veličine 2,000 kvadratnih metara. Đukanović negira tvrdnje Duška Kneževića da ovaj objekat njemu pripada.

"Sve što je tačno oko kuće je, da je vlasnik tog objekta razgovarao sa mnom da mi to ponudi, ali sam ja rekao da me to ne zanima u tom trenutku, ali da ipak ne isključujem mogućnost da je nekad kupim", rekao je Đukanović.

Ne ulazeći u detalje, pitanje je odakle mu novac za eventualnu kupovinu ove kuće, čija se vrednost procenjuje na deset miliona evra.

On je na to odgovorio na nedavnoj konferenciji za novinare.

"U nekoliko sam navrata napuštao državnu politiku i bavio se biznisom...u tim biznisima sam stekao određeni kapital. A ja ću vas podsetiti da sam obavestio javnost da sam na stečeni kapital platio porez i sve učinio besprekorno legalnim", naglasio je Đukanović.

Međutim, u vreme dok se bavio biznisom, bio je šef vladajućeg DPS, što je politički najmoćnija pozicija u državi, pa kritičari ukazuju na konflikt interesa. Dakle, kako ističe Daliborka Uljarević, Đukanović je čovek koji je svu svoju profesionalnu karijeru gradio u politici, a iz nje se veoma teško trajno izlazi.

Zapravo, on je zarobljenik sistema koji je sam stvorio. Ne može u potpunosti da se povuče, jer bi time ugrozio poziciju svoje partije, čija snaga i popularnost u velikoj meri zavise od njega. Ne može ni da demontira taj sistem, jer bi to vodilo njegovom odlasku sa vlasti.

Naravno, u igri su i interesi njemu bliskih krugova koji su se obogatili u tranziciji, koja nigde u postkomunističkom svetu nije bila baš čista. Na kraju krajeva, ima u vidu i interese svoje porodice kao i sopstveni. Naime, u slučaju potpunog povlačenja, bio bi izložen napadima ne samo opozicije već i moguće je pravosuđa.

Tako, paradoksalno, sistem koji je Đukanović stvarao, može da se okrene protiv njega, da se njegove političke pobede pretvore u poraze.

Foto: CDM / Promo

I posle Mila – Milo

Građanski protesti su veliko iskušenje za vlast, jer im ne može prilepiti etikete, kao što je da iza njih stoje "velikosrpski krugovi", jer je među organizatorima dosta Bošnjaka i Albanaca.

Crnogorski zvaničnici tvrde da su ova i druge afere izmišljene sa ciljem da se destabilizuje Crna Gora i vaninstitucionalno smeni vlast na osnovu socijalnog bunta.

Demonstranti su dali rok do 15. marta da se ispune njihovi zahtevi, između ostalog da predsednik Đukanović i premijer Duško Marković daju ostavke. To je malo verovatna opcija, tako da će građani, kako su najavili, nastaviti proteste.

Pitanje je ko će u tom političkom "nadvlačenju konopa" nadjačati, da li će se protesti vremenom osuti, kao što se i ranije dešavalo, ili će vlast biti prinuđena na neke ustupke koje bi otvorile prostor za procesuiranje optuženih u aferama i u, konačnici, suštinske reforme crnogorskog društva.

Iz EU za sada nema reakcija na zbivanja u Crnoj Gori osim da pomno prate situaciju.

Prethodno je, sredinom prošle godine, Đukanović povodom zabrinutosti evropskog komesara Johanesa Hana zbog političke kontrole medija i nevladinog sektora u Crnoj Gori, reagovao izjavom da je želja njegove zemlje da usvoji evropske standarde i postane deo EU ali da će, ukoliko Evropa uspori ili zaustavi proces proširenja, Crna Gora biti spremna i za tu soluciju jer, kako ističe Đukanović, "Crna Gora nije iz nužde opredeljena da bude deo EU".

"Znam da na Balkanu svi imamo i svi živimo taj sindrom inferiorne, provincijalne zavisnosti u odnosu na neke pretpostavljene međunarodne autoritete. Ja ne živim taj svet", dodao je Đukanović.

Đukanović, dakle, optužuje EU da nije spremna da ispuni svoj deo obećanja, čime skreće pažnju sa činjenice da Crna Gora ne ispunjava svoje obaveze na evropskom putu, pre svega u vladavini prava.

Više ubistava je godinama nerasvetljeno a napadi na novinare ne prestaju, uključujući i fizičke. Zbog toga Crnoj Gori konstantno pada rejting na svim listama međunarodnih organizacija o političkim i medijskim slobodama.

Više je indicija da njegovi odnosi sa Zapadom nisu tako harmonični kao nekada jer mu je, kako se nezvanično saznaje, sugerisano da se ne kandiduje ponovo za šefa države, što je on ipak učinio.

Bilo je simptomatično da se potpredsednik SAD Majk Pens tokom posete Crnoj Gori u avgustu 2017. godine – u cilju iskazivanja podrške novoj članici NATO – nije sreo sa Đukanovićem.

Doduše, on tada nije bio na državnoj funkciji već lider DPS, ali u Vašingtonu veoma dobro znaju gde se nalazi moć u Crnoj Gori, tim pre što je Đukanović odigrao ključnu ulogu u ulasku zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Očito su mu SAD ovim gestom poslale poruku.

Milo Đukanović Foto: Vedran Ilić / Promo

Milo Đukanović

Takođe, iako je prisustvovao Minhenskoj konferenciji o bezbednosti u februaru ove godine, nema medijskih izveštaja da je govorio na nekom panelu, za razliku od većine ostalih balkanski lidera.

Dakle, političke napetosti će sigurno potrajati. Za mnoge je enigma pozicija premijera Duška Markovića koji uzdržano reaguje. Nameće se pitanje kako će se postaviti ovaj nekada dugogodišnji šef bezbednosti koji sigurno ima dobru procenu situacije i adute.

Kako ističe književnik Andrej Nikolaidis, "Crna Gora stoji zaglavljena između nasušne potrebe za smenom vlasti i provetravanjem političkog sistema, te nemogućnosti crnogorskog društva da iznedri nepokolebljivu, nedvosmislenu demokratsku i proevropsku alternativu koja je dovoljno snažna da promenu sprovede".

Međutim, u tome i jeste problem što se u ovakvim društvima teško rađaju istinske alternative. I kada nosioci takve vlasti odu sa scene, često ostaje politička pustoš, sa krhkim institucijama i nerazvijenom političkim kulturom pa su ta društva osuđena na duga lutanja nakon kojih se neretko vraćaju na vlast stare opcije. Primer za to je nakon pada Miloševića, vladavine Demokratske opozicije Srbije (DOS) i povratka na vlast aktera koji su iznikli ispod njegovog šinjela.

U slučaju Crne Gore nije ključno pitanje ko će biti na vlasti već kako omogućiti suštinske reforme.

Demokratija je kao "protočni bojler" koji omogućava cirkulaciju vode, odnosno različitih ideja i smenjivost vlasti.

Na žalost, većina društava na Balkanu danas liče na "ustajalu baru", koja blokira rađanje istinskih alternativa.

]]>
Fri, 8 Mar 2019 14:06:07 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417862/i-posle-mila---milo-kako-je-djukanovic-postao-otac-nacije-i-najdugovecniji-vladar-evrope-a-sada-deli-crnu-goru.html
Severna Koreja prikazala dokumentarac koji VELIČA SAMIT KIMA I TRAMPA: Samo su jedan bitan detalj izostavili http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417853/severna-koreja-prikazala-dokumentarac-koji-velica-samit-kima-i-trampa-samo-su-jedan-bitan-detalj-izostavili.html Severnokorejska državna televizija prikazala je dokumentarac koji veliča nedavnu posetu svog lidera Kim Džong Una Vijetnamu, ali iz kojeg su izostavljeni neuspešni nuklearni pregovori sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. ]]> Foto:Blic

Dokumentarac prikazuje nasmešenog Kima kako razgovara s Trampom dok se zajedno kreću kroz unutrašnost jednog hotela u Hanoju, prenosi agencija AP, i podseća da je samit održan prošle nedelje.

Takođe je prikazano kako Kim maše iz crne limuzine prilikom prolaska ulicama Hanoja, okruženim građanima koji su mahali severnokorejskim i vijetnamskim zastavama.

Na snimku se vidi i kako Kim posećuje severnokorejsku ambasadu, gde su neki zvaničnici ambasade i članovi njihovih porodica plakali od uzbuđenja pre nego su snimili grupnu fotografiju u čijoj pozadini je velika slika preminulog Kimovog oca i dede.

Izostavljanje nuklearnih razgovora iz dokumentarca je, prema ocenama nekih posmatrača, pokazatelj toga da se Pjongjang još nada nastavku pregovora, ali moguće i želje da severnokorejski građani ne budu upoznati s diplomatskim propustima, koji bi, kako ocenjuje AP, mogli ugroziti Kimovo vođstvo.

]]>
Thu, 7 Mar 2019 13:31:32 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417853/severna-koreja-prikazala-dokumentarac-koji-velica-samit-kima-i-trampa-samo-su-jedan-bitan-detalj-izostavili.html
LEDENI ZAGRLJAJ PARIZA Zašto je Makron toliko glasno PROTIV PROŠIRENJA EU? http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417845/ledeni-zagrljaj-pariza-zasto-je-makron-toliko-glasno-protiv-prosirenja-eu.html Francuski predsednik Emanuel Makron izazvao je buru kad je sredinom prošlog aprila izjavio da Evropska unija ne treba da prima nove članice dok se dublje ne integriše i dok ne sprovede reforme. Bio je prvi veliki evropski lider koji je tako jasno, bez ulepšavanja i uvijanja u foliju stavio veliki znak pitanja na prijem novih čanica. ]]> Foto:Blic

I danas njegovi stavovi se nisu promenili i možda su čak i glasniji. Zašto je Emanuel Makron, čovek koga nazivaju budućim neformlanim liderom EU, toliko protiv proširenja?

Odgovor na to pitanje krije se u rezultatima istraživanja “JuGova” (YouGov) sprovedenog među 8.538 građana Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Finske, Danske, Švedske i Norveške od 17-27 decembra prošle godine. To istraživanje pokazalo je da je većinsko stanovništvo u tim zemljama negativno nastrojeno prema proširenju, ali još važnije pokazalo je da je takav, možda i ekstremno negativan stav, najdominantniji upravo u - Francuskoj.

Čini se zato da je Makron u ovom slučaju poslušao pre svega svoje - birače.

Istraživanje u Francuskoj Foto: screenshot

Istraživanje u Francuskoj

Na listi od sedam zemalja, najveći procenat negativnih glasova za proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana, ubedljivo drži Francuska. Negativan stav ispitanika mogao bi da se opravda i činjenicom da se EU već "opekla" u prošlosti, kada je primila 2007. godine Rumuniju i Bugarsku u Uniju.

U Francuskoj, ali i drugim državama, procenat ljudi koji misle da je bila greška da se Rumunija pridruži EU izuzetno je velik. Slično mišljenje u Francuskoj je i za pridruživanje Bugarske, gde su se izjasnili da nije trebalo da se dozvoli ulazak ove balkanske zemlje u EU.

O potencijalnim budućim članicama EU, Francuzi takođe imaju većinsko negativno mišljenje.

Kako je pokazala anketa “JuGova”, svega 20 odsto od 1.009 ispitanih Francuza smatra da bi trebalo primiti Srbiju u EU, dok je većina od 52 odsto protiv toga. Čak je i neodlučnih više nego onih “za” – 29%. Francuska, istorijska saveznica Srbije, insistira na reformama, a uz kosovsko pitanje izgleda da ciljana godina našeg prijema – 2025. – bledi i udaljava se.

Takođe, čak 70 odsto Francuza je protiv prijema Turske, 56% protiv Albanije, Makedonije 44%, Bosne i Hercegovine 52%, Kosova 56% i Crne Gore 36%.

Ni u jednom slučaju, kada je reč o proširenju na zemlja Zapadnog Balkana istraživanje nije zabeležilo da veći broj Francuza bude za nego protiv proširenja.

Stavovi Francuza negativnijih nego ostalih Evropljana

Osim toga, Francuzi su i u odnosu na stanovnike drugih zemlja koje su učestvovale u anketi negativnije nastrojeni prema prijemu balkanskih zemalja. Tako na primer, u Nemačkoj je jednaki broj (36 odsto) ispitanika i za i protiv učlanjenja Crne Gore, dok je kod Francuza razlika drastičnija, pa je 25 odsto za, a 43 odsto protiv. U slučaju Srbije, primera radi, 43 odsto Šveđana je za, a 24 odsto protiv, dok je kod Francuza samo 20 odsto za, a natplovičnih 52 odsto protiv. Situacija je ista sa svim drugim zemljama, Franuci su uvek na vrhu po negativnim stavovima.

Uskoro izbori u EP Foto: Christophe Petit Tesson / EPA;

Uskoro izbori u EP

S druge strane medalje su problemi sa kojima se Unija već duže vreme suočava, pa negde i ne čudi što je mnogim evropskim liderima verovatno “zadnja rupa na svirali”. Svi ti problemi su i na Makronovom radaru, zbog čega je verovatno i izašao sa njegovim preglodom reforme EU, koji je nazvao "renesansom Evrope".

Prilivi imigranata, odlazak Velike Britanije, jačanje desnice u Evropi i širom sveta samo su neki od razloga zbog kojih je Makron prošle godine rekao da ne želi da EU prima nove članice po istim pravilima po kojima je primila prethodne.

Prvo reforme, pa onda proširenje - Emanuel Makron Foto: Christophe Petit Tesson / EPA;

Prvo reforme, pa onda proširenje - Emanuel Makron

Kažu da jedno ode a drugo dođe, ali da li će to zaista biti slučaj i sa EU, koja nakon Bregzita i odlaska nemačke kancelarke Angele Merkel (2021. godine), ostaje okrnjena i u dubokim unutrašnjim problemima? Aktuelni izbori za EP biće sudbonosni za dalji opstanak Unije, a izgleda da se upravo Francuska nada da će svojim odlučnim stavovima zauzeti nemački “presto” u Uniji.

Istraživanje u Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu Foto: Yougov.co.uk / screenshot

Istraživanje u Norveškoj, Švajcarskoj i na Islandu

Odlazak Merkelove ne znači da će Nemačka oslabiti svoju poziciju, ali znači da bi druge zemlje mogle da probaju da se nametnu kao prva sila Evrope. Nije tajna da Makron pokazuje težnje da postane novi vođa Unije. Za sve to potrebna mu je i sigurnost kod kuće, ali i efektnost u evropskim okvirima.

Priča o proširenju jednostavno se trenutnu ne uklapa u koordinate u kojima se prvi čovek Francuske kreće.

]]>
Wed, 6 Mar 2019 14:36:22 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417845/ledeni-zagrljaj-pariza-zasto-je-makron-toliko-glasno-protiv-prosirenja-eu.html
Peking: Vašington mora ponovo da se pridržava Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417834/peking-vasington-mora-ponovo-da-se-pridrzava-sporazuma-o-nuklearnim-raketama-srednjeg-dometa.html SAD moraju ponovo da počnu da se pridržavaju obaveza iz Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF) i pronađu rešenje za neslaganja sa Rusijom, kako bi osigurale univerzalnu stabilnost i bezbednost, saopštio je portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lu Kang. ]]> Foto:Blic

On je rekao novinarima u Pekingu da se Kina oštro protivi povlačenju SAD iz Sporazuma.

- Verujemo da bi Rusija i SAD trebalo što pre da pronađu rešenja za neslaganja i da počnu ponovo da se pridržavaju Sporazuma - istakao je Kang.

Kang je upozorio da će odluka Moskve i Vašingtona da istupe iz INF-a imati štetan efekat na globalnu bezbednost, javio je TASS.

Sporazum o nuklearnim raketama srednjeg dometa potpisali su Sovjetski Savez i SAD 8. decembra 1987. godine, a stupio je na snagu 1. juna 1988. godine. Predsednik SAD Donald Tramp i američki državni sekretar Majkl Pompeo saopštili su 1. februara da Vašington suspenduje svoje obaveze iz Sporazuma, a predeednik Rusije Vladimir Putin saopštio je dan kasnije da će isto učiniti i Moskva. Putin je napomenuo da SAD treba da pokažu da žele ravnopravan i sadržajan dijalog.

]]>
Tue, 5 Mar 2019 13:52:47 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417834/peking-vasington-mora-ponovo-da-se-pridrzava-sporazuma-o-nuklearnim-raketama-srednjeg-dometa.html
RUSIJA ŽELI DA SE INFILTIRA U ARISTOKRATIJU Vrbovanje na gala večeri u Londonu, na meti Putinovih špijuna i SRPSKA PRINCEZA http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417824/rusija-zeli-da-se-infiltira-u-aristokratiju-vrbovanje-na-gala-veceri-u-londonu-na-meti-putinovih-spijuna-i-srpska-princeza.html Najnoviji pokušaji Rusije da se infiltrira u krugove britanske aristokratije obuhvataju i vrbovanje princeze Katarine od Jugoslavije, rođake princa Čarlsa, prenosi britanski "Ekspres". ]]> Foto:Blic

Članovi britanske elite prisustvovali su večeri u Klubu "Cavalry and Guards" u Londonu, kako bi obeležili otvaranje britanskog ogranka Carskog pravoslavnog palestinskog društva, organizacije koja navodno ima bliske veze s ruskim obaveštajnim službama, prenosi list.

Među gostima koji su prisustvovali događaju bili su Markiz od Bristola, rođaka princa Čarlsa - princeza Katarina od Jugoslavije (Katarina Karađorđević) i ruski ambasador Aleksandar Jakovenko, prenosi "Ekspres", pozivajući se na "Sandej tajms".

- Ovo je jedan od najjasnijih primera ruske operacije za ostvarivanje uticaja do samog vrha britanskog društva koji sam video - izjavio je povodom skupa Endru Foksal, britanski stručnjak za Rusiju.

Katarina Karađorđević, ćerka princa Tomislava i princeze Margarite od Badena Foto: Brucester28 / Wikipedia

Katarina Karađorđević, ćerka princa Tomislava i princeze Margarite od Badena

Najviši stalni oficir kraljičinog počasnog korpusa telohranitelja, pukovnik Kristofer Mekenzi-Bivor, rekao je na večeri da bi njegov otac biskup "bio presrećan što njegov sin učestvuje u takvom razgovoru", braneći tradicionalne norme na Zapadu. On je, međutim, rekao da govori na večeri da bi poželeo dobrodošlicu ljudima zato što je predsednik to od njega tražio i da na drugi način nije povezan s društvom i njegovom navodnom obaveštajnom funkcijom.

Sergej Stepašin, predsednik Carskog pravoslavnog palestinskog društva Foto: duma.gov.ru / Wikipedia

Sergej Stepašin, predsednik Carskog pravoslavnog palestinskog društva

Navodno naučno udruženje vodi bivši američki šef obaveštajne službe FSB Sergej Stepašin, a važne funkcije zauzimaju i brojni drugi bivši direktori KGB i FSB.

"Ekspres" navodi da je skup održan 21. februara, gotovo godinu dana nakon što su ruski vojni obaveštajci pokušali da ubiju Sergeja Skripalja i njegovu ćerku Juliju u Solzberiju.

Aleksandar Jakovenko, ruski ambasador u Velikoj Britaniji Foto: Presidential Press and Information Office / Wikipedia

Aleksandar Jakovenko, ruski ambasador u Velikoj Britaniji

Ruski ministar spoljnih poslova Segej Lavrov izjavio je 2016. da udruženje oživljava radi podsticanja "suštinskih interesa ruske države" i da je reč o "važnom instrumentu za konsolidovanje ruskih pozicija", piše "Ekspres".

Prošle godine, dvojica ruskih diplomata, koji se dovode u vezu s društvom, proterani su iz Grčke nakon što su optuženi da pokušaj "podmićivanja državnih zvaničnika" i "mešanje u grčke unutrašnje poslove".

Rusko ministarstvo spoljnih poslova negiralo je optužbe.

Predsednik novog, britanskog, ogranka društva Majkl Vin-Perker izjavio je da je udruženje "verska i kulturna" organizacija koja se bori za očuvanje hrišćanskih vrednosti, te da "ne zna" za veze sa obaveštajnim službama.

"Suluda" je ideja da su oni ruski kolaboracionisti, smatra on.

]]>
Mon, 4 Mar 2019 13:23:56 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417824/rusija-zeli-da-se-infiltira-u-aristokratiju-vrbovanje-na-gala-veceri-u-londonu-na-meti-putinovih-spijuna-i-srpska-princeza.html
Tramp na OPUŠTENOJ VEČERI sa Kimom: Mi imamo POSEBNU VEZU http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417803/tramp-na-opustenoj-veceri-sa-kimom-mi-imamo-posebnu-vezu-.html Donald Tramp i Kim Džong Un izgledali su prilično opušteno i prijateljski na početku zajedničke večere u Hanoju. ]]> Foto:Blic

- Ništa nije poput lepe privatne večere - rekao je Tramp dok ih je grupa fotoreportera fotografisala.

Sedeći za okruglim stolom sa američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom i vršiocem dužnosti šefa kabineta Mikom Malvanijem, Tramp je zamolio fotografe da učine da on i Kim na fotografijama izgledaju dobro.

Foto: Tanjug/AP

- Sutra ćemo imati veoma naporan dan. Naš odnos je veoma poseban odnos - rekao je on.

Prethodno je iz Bele kuće rečeno da će mali broj novinara pokrivati ovu večeru, zbog "osetljive prirode sastanka".

]]>
Wed, 27 Feb 2019 14:13:57 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417803/tramp-na-opustenoj-veceri-sa-kimom-mi-imamo-posebnu-vezu-.html
VENECUELANSKI POKER Maduro je predsednik bez naroda, Gvaido predsednik bez države. O sudbini zemlje odlučiće 4 FAKTORA http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417779/venecuelanski-poker-maduro-je-predsednik-bez-naroda-gvaido-predsednik-bez-drzave-o-sudbini-zemlje-odlucice-4-faktora.html Nikolas Maduro je predsednik bez naroda. Huan Gvaido je predsednik bez države. U velikom pokeru oko Venecuele odlučuju četiri faktora: nafta, vreme, geopolitika i vojska, komentariše novinarka DW Sandra Vajs. ]]> Foto:Blic

Pre mesec dana u Venecueli je počela borba za vlast koju je iznenada objavio vođa opozicije Huan Gvaido. Od tada se stvari razvijaju munjevito: Gvaido je dobio široko međunarodno priznanje zahvaljujući pažljivo pripremljenoj kampanji.

Huan Gvaido Foto: Tanjug/AP

Huan Gvaido

Masovne demonstracije stavljaju pod pritisak vlastodršca Nikolasa Madura, a embargo SAD na izvoz nafte cilja da istanji njegov ratni budžet. Madurova klika delovala je zbunjeno, reagovala je defanzivno, a njegovi savetnici su se svađali čak i pred kamerama.

Istorijski momentum je na strani opozicije. Gvaido je tokom vikenda ostvario jedan od ciljeva: fotografije sa stotinama hiljada ljudi na humanitarnom koncertu opozicije, nasuprot znatno manjeg broja ljudi na Madurovom kontra-koncertu. Koncertni „humanitarni napad na više frontova“, pri čemu je uživo moglo da se vidi kako hiljade civila pokušavaju u Vencuelu da prebace humanitarnu pomoć i kako policija i nacionalna garda tu pomoć blokiraju, pucaju na demonstrante i pale kamione.

Na propagandnom frontu deluje da je Maduro izgubio rat: u očima sveta on deluje kao beskrupulozni, korumpirani diktator bez naroda. Sa druge strane, premalo se obraća pažnje na sporni motivi neokonzervativnog novog poretka Amerike i predistoriju onih koji su na strani Gvaida. Recimo Eliot Abrams, osuđivan u SAD zbog afere Iran-Kontra jer je učestvovao u ilegalnoj prodaji oružja Iranu. Tu je i ultrakonzervatavni kubanski lobi, piše Dojče vele.

Nikolas Maduro

Nikolas Maduro

Ali sukob – čak i onaj pod humanitarnim plaštom –odlučuje se na terenu. Tamo je Gvaido još uvek predsednik bez države. Pokušaj dopremanja humanitarne pomoći u Venecuelu za sada je bezuspešan. Dvadesetak dezertera, među kojima su i oni visokorangirani poput bivšeg šefa vojne obaveštajne službe Huga Karvahalja, još uvek ne znače da je lojalnost vojnog vrha dovedena u pitanje.

Strategija humanitarne pomoći zato ne cilja na njih, već na srednje činove, koji komanduju blokadom. Računica kaže: ako se oficiri srednjeg ranga povuku, slediće ih već dugo demoralizovana vojska i generali će ostati usamljeni. Tu u igru ulazi faktor vremena.

Foto: Tanjug/AP

Kratkoročno je Maduru i njegovim kubanskim savetnicima pošlo za rukom da pronađu trgovinske alternative na Bliskom istoku, u Indiji i Rusiji i time probiju embargo. Ali troškovi transporta su visoki i srednjeročno će se humanitarna kriza zaoštravati.

Međutim, neizvesno je da li će napaćeni narod reagovati revoltom ili bekstvom. Što uspešniji bude Madurov otpor, to je veća opasnost da će Gvaidov momentum proći, da će doći do podele unutar opozicije ili da će se deo nje radikalizovati.

Foto: Tanjug/AP

Ali dugoročno bi Venecuela, kao nekada kubanska socijalistička ekonomija, mogla da izdrži samo ako bi se pronašao saveznik koji bi bio spreman da izdvoji milijarde za geostrateška uporišta na Karibima. To je pod znakom pitanja. Svetska geopolitička situacija pre ukazuje na povlačenje velikih sila u regionalne uticajne sfere.

Da li će na kraju sudbinu Venecuele zapečatiti Tramp, Putin i Si Đinping? Udar protiv Venecuele Trampu bi pre svega mogao da bude koristan na izborima 2020. godine. Do tada bi ta tema trebalo da bude završena.

Foto: Tanjug/AP

Koliko daleko je spreman da ide? Da li je vojna opcija više od puke pretnje? U kojoj meri Tramp, zajedno sa Evropljanima, igra igru dobar policajac-loš policajac, kako bi primorao Madura da sedne za pregovarački sto? U venecualenskom pokeru još uvek ima skrivenih aduta.

]]>
Tue, 26 Feb 2019 14:23:03 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417779/venecuelanski-poker-maduro-je-predsednik-bez-naroda-gvaido-predsednik-bez-drzave-o-sudbini-zemlje-odlucice-4-faktora.html
PUTINOVO UPOZORENJE "Ako Vašington razmesti rakete u Evropi, CILJAĆEMO AMERIKU" http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417631/putinovo-upozorenje-ako-vasington-razmesti-rakete-u-evropi-ciljacemo-ameriku.html Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u obraćanju Federalnoj skupštini da je Rusija spremna da se brani ako Vašington odluči da razmesti projektile u Evropi. ]]> foto:blic

On je rekao da će SAD u tom slučaju biti meta ruskih raketa.

Putin je izjavio da Rusija neće prva razmestiti rakete u Evropi, ali da će, ako SAD to učine, Moskva to shvatiti kao pretnju.

- U tom slučaju Moskva će biti prinuđena da razmjesti naoružanje kako bi mogla da gađa ne samo teritorije gde su razmešteni raketni sistemi, već i teritorije gde se nalaze centri za donošenje takvih odluka - rekao je Putin u obraćanju Federalnom parlamentu.

Komentarišući istupanje SAD iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa (INF), Putin je rekao da su od trenutka potpisivanja tog dokumenta do danas mnoge zemlje radile na razvoju takvog naoružanja, dok Vašington i Rusija nisu.

Prema njegovim rečima, Amerika je trebalo tako i da kaže, a ne da izmišlja kojekakve razloge da istupi iz INF-a.

Foto: Tanjug/AP

Putin je naglasio da su SAD prekršile INF razmeštanjem u Evropi sistema "edžis ašor", koji su u stanju da lansira "tomahavke".

Putin je naglasio da želi prijateljske odnose sa Vašingtonom i ne preti nikome, već samo preduzima mere odmazde. On je u rekao da Rusija želi punopravne, ravnopravne i prijateljske odnose sa SAD, uz napomenu da su sve mere odmazde odbrambene.

- Rusija želi punopravne, ravnopravne i prijateljske odnose sa SAD. Rusija ne preti nikome i sve mere koje preduzimamo na polju bezbednosti su čista odmazda, što znači da su one odbrambene - istakao je Putin.

Putin predstavio novo naoružanje - "Cirkon"

Vladimir Putin predstavio je danas nove tipove naoružanja, a najveću pažnju poklonio je hiperzvučnoj raketi „Cirkon", koja je u stanju da leti brzinom od devet mahova.

Putin je tokom obraćanja Federalnoj skupstini rekao da je pokrenuta serijska proizvodnja komleksa „Avangard", kao i proizvodnja „Sarmata".

Najnovije oružje "Peresvet" i „Kinžal" pokazali su svoju efikasnost, a uspesno ispitivanje prosao je i "Burevesnjik", dok će "Posejdon" biti spušten u vodu u prvom kvartalu ove godine, prenosi Sputnjik.

"Rusija je suverena država"

Rusija je bila i biće suverena nezavisna država - ili će biti takva ili je uopšte neće biti, poručio je ruski predsednik.

- Rusija je bila i biće suverena zemlja, ona će takva biti ili je neće biti uopšte. Rusija ne može da bude država ako ne bude suverena. Neke zemlje to mogu, ali Rusija ne - istakao je ruski predsednik.

Širenje poverenja i saradnje sa drugim zemljama u raznim sferama je prioritet spoljne politike, dodao je Putin.

On se osvrnuo i na pitanje Japana, rekavši da je od velike važnosti pronaći put kako bi se potpisao mirovni sporazum.

Foto: Wikipedia / Promo

Rezerve Rusije potpuno pokrivaju spoljni dug

Zlatne i devizne rezerve Rusije u potpunosti pokrivaju celokupan spoljni dug zemlje, prvi put u istoriji, poručio je ruski predsednik.

On je izdvojio četiri ekonomska prioriteta zemlje - rast produktivnosti rada, povećanje izvoza sekundarnih roba, pobolšanje poslovne klime, kao i uklanjanje svih ekonomskih ograničenja. Putin je, takođe, naložio vladi da kreira najpovoljnije uslove za investicije u visoko-tehnološke startapove, prenosi agencija Tas s.

- Celokupno naše zakonodavstvo mora da bude u skladu sa aktuelnom tehonološkom situacijom - poručio je šef ruske države.

Takodje je dao nalog Centralnoj banci da što je pre moguće normalizuje domaće mikrofinansijsko tržište i ukazao na potrebu zaštite gradjana od "prevara beskrupuloznih kreditora".

Foto: Tanjug/AP

Mere za rast nataliteta

Putin je prethodno rekao da je natalitet u Rusiji u opadanju i da je potrebno sačuvati narod i podržati porodice.

- Ljudi moraju da osete promene, da se situacija menja nabolje. Glavni zadatak je da se sačuva naš narod, da se podrže porodice, rekao je Putin.

On je povodom novih mera o povećanju nataliteta u Rusiji rekao da je zemlji potrebno više dece, a manje poreza. Putin je podsetio na nove mere koje su uvedene za novonastale porodice – novčane naknade za prvo i drugo dete, bez obzira na region Ruske Federacije u kojem se rodilo.

On je podsetio na nove mere koje su uvedene za porodice - novčane naknade za prvo i drugo dete, nevezano za region Ruske Federacije gde se dete rodilo.

- Rešenje demografskih problema direktno je povezano sa smanjenjem siromaštva - ukazao je Putin i precizirao da je 2000. godine siromašnih bilo oko 40 miliona ljudi, dok je danas taj broj smanjen više nego duplo, na oko 19 miliona.

Putin je dodao da Rusija treba da se kreće samo napred i da svoje kretanje ubrza. Putin je rekao da, ukoliko neko misli da to nije moguće, onda je bolje da sa takvim stavom ne pristupa svom poslu.

Ranije je najavljeno da će govor biti posvećen stanju u zemlji i glavnim pravcima unutrašnje i spoljne politike.

DA LI ĆE OBORITI REKORD U DUŽINI GOVORA?

Putin se danas obraća naciji Foto: Alexander Zemlianichenko / EPA;

Putin se danas obraća naciji

TASS navodi da je Putin najduži govor održao prošle godine, u trajanju od sat i 55 munita, a najkraće obrać‡anja od 48 minuta imao je 2004. i 2005. godine. U proseku su Putinovi govori trajali po sat i 15 minuta, dok je Dmitrij Medvedev tokom godina kada je obavljao predsedničku funkciju prosečno govorio po sat i 20 minuta.

Putinovo prvo obrać‡anje parlamentu iz 2000. godine, po stupanju na dužnost predsednika Rusije, imalo je najmanji broj reči - 5.146, dok je njegov prošlogodišnji govor i po tome bio najobimniji i sastojao se od 11.428 reči.

Navodi se da predsednički govor obično prati oko 1.000 zvanica, međ‘u kojima su poslanici gornjeg i donjeg doma ruskog parlamenta, ministri, zvaničnici predsedničke administracije, čelnici Ustavnog i Vrhovnog suda, diplomate, novinari i drugi. Najmanje ih je bilo tokom prvog Putinovog govora - 980, a rekordnih 1.100 zvanica je zabeleženo 2013. godine.

]]>
Wed, 20 Feb 2019 14:08:07 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417631/putinovo-upozorenje-ako-vasington-razmesti-rakete-u-evropi-ciljacemo-ameriku.html
U ovim zemljama u Evropi su zatvori iz kojih može lako da se POBEGNE, na prvom mestu je SUSEDNA DRŽAVA http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417630/u-ovim-zemljama-u-evropi-su-zatvori-iz-kojih-moze-lako-da-se-pobegne-na-prvom-mestu-je-susedna-drzava.html Dugo je Finska važila za prestonicu bekstva iz zatvora, ali ju je u poslednje vreme pretekla Makedonija, odnosno odskora Severna Makedonija. ]]> foto:blic

Prema podacima Saveta Evrope i Univerziteta u Lozani, na osnovu kojih je Radio Slobodna Evropa napravila zanimljivu grafiku, Severna Makedonija je ubedljivo prva po broju zatvorenika begunaca, pokazuju podaci iz 2014. godine.

Računat je broj bekstava na 10.000 zatvorenika.

Iz zatvora u Severnoj Makedoniji ih je pobeglo čak 366.

Na drugom mestu je Finska sa 42 begunca, koja je znatno pooštrila uslove u zatvorima, nakon što je 2013. godine iz njenih zatvora pobeglo čak 1.084 zatvorenika na 10.000 zatvorenika.

Sledi Danska sa 34 bekstava, Grčka sa 32, Švajcarska sa 30 bekstava,...

Od država bivše Jugoslavije na listi su i Hrvatska sa 11 i Slovenija sa 7 bekstava.

]]>
Wed, 20 Feb 2019 14:05:13 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417630/u-ovim-zemljama-u-evropi-su-zatvori-iz-kojih-moze-lako-da-se-pobegne-na-prvom-mestu-je-susedna-drzava.html
Berni Sanders će se ponovo kandidovati za PREDSEDNIKA SAD http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417590/berni-sanders-ce-se-ponovo-kandidovati-za-predsednika-sad.html Američki senator Berni Sanders izjavio je da će se ponovo kandidovati za predsednika SAD na izborima 2020. godine, javio je danas Si-En-En. ]]> Foto:Blic

Sanders je nezavisni političar koji sarađuje sa Demokratskom strankom, a izgubio je u nadmetanju za nominaciju na izborima 2016. godine.

On je objavio svoju nameru u intervjuu Javnom radiju Vermonta, navodi se u izveštaju.

]]>
Tue, 19 Feb 2019 14:06:59 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417590/berni-sanders-ce-se-ponovo-kandidovati-za-predsednika-sad.html
Umro dizajner Karl Lagerfild http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417589/umro-dizajner-karl-lagerfild.html Karl Lagerfild, nemački modni dizajner preminuo je danas u 85. godini života, javlja "Dojče vele" pozivajući se na francuske medije. ]]> Foto:Blic

Foto: ian langsdon_paris / EPA;

Bi-Bi-Si piše da se kreativni direktor "Šanela" Karl Lagerfild nedeljama unazad nije osećao dobro, zbog čega je propustio nekoliko revija. Britanski "Miror" piše da je legendarni dizajner propustio dve modne revije u Parizu 22, janura, što je bio prvi put od kako radi za "Šanel" da se nije prošetao modnom pismo na kraju revije. Tada je kao razlog izostanka Karla Lagerfilda naveden umor.

"Kajzer Karl"

Ekscentrični kreator Karl Lagerfild rođen je u Hamburgu 1938. godine, u bogatoj nemačkoj porodici, a u Pariz je emigrirao sa 14 godina, gde je i napravio veliki uspeh u svetu mode.

Lagerfeldovu obležio je rad u tri velike modne kuće - "Fendi" (čiji je deo bio od 1967. godine) zatim "Chloe", kojoj se priključio deset godina kasnije, a verovatno je najpoznatiji po angažmanu za "Šanel" gde je dugi niz godina bio kreativni direktor. Imao je i modni bred pod svojim imenom.

Foto: Profimedia

Kreirao je kostime za pozorišta i opere u Firenci, Beču, Salcburgu i Monte Karlu. Bio je i veliki ljubitelj fotografije. Neretko je sam slikao svoje modele, čak i objavio nekoliko knjiga sa svojim fotografijama, a zanimljvo je da su ga novinari zvali "Kajzer Karl".

Foto: ian langsdon_paris / EPA;

Kada je njegov izgled u pitanju, zaštitni znaci bili su mu lepeza, bela kosa vezana u konjski rep i crne naočare za sunce. Govorio je četiri jezika - nemački, francuski, engleski i italijanski.

]]>
Tue, 19 Feb 2019 14:05:12 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417589/umro-dizajner-karl-lagerfild.html
"MI SMO VAŠE SLUGE" Nedeljama se govori da Putin želi da PRIPOJI Belorusiju, sada je Lukašenko otvoreno govorio o tome http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417557/mi-smo-vase-sluge-nedeljama-se-govori-da-putin-zeli-da-pripoji-belorusiju-sada-je-lukasenko-otvoreno-govorio-o-tome.html Belorusija je spremna za spajanje s Rusijom, izjavio je u petak beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko tokom trodnevne posete Rusiji i bilateralnih razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom. ]]> Foto:BLic

Ove informacije dolaze nakon što su se pojavile glasine da bi Rusija mogla da pripoji Belorusiju, a predsednik Lukašenko je rekao da ako se narod dogovori, da će on i ruski predsednik to podržati.

- Mogli bi da se ujedinimo sutra, nema problema - rekao je Lukašenko u video snimku koji je objavio novinar "Komsomolska Pravda" na Tviteru.

- Ali, da li ste vi - Rusi i Belorusi - spremni za to? To je pitanje. Zbog toga je neophodno da to pitanje postavite sebi. Dokle god da ste spremni, mi ćemo da ispunimo tu volju. Ako niste spremni - bez obzira na to koliko je Rusija snažna i velika - danas nije u poziciji da nametne svoju volju drugima. Takođe, ni mi to ne možemo, ali nam to nije ni potrebno - rekao je predsednik Belorusije.

Lukašenko je dodao da ako Rusi i Belorusi postave ciljeve, da će ih oni implementirati.

- Mi smo vaše sluge - rekao je Lukašenko.

Lider Belorusije naglasio je da se o ovom pitanju polazi od činjenice da "danas postoje dve države".

- Znate kako su se formirale. To nisam bio ja, niti je bio (ruski) predsednik koji je inicirao kolaps te države. Mi delimo stavove po ovom pitanju. Desilo se da postoje dve države - rekao je on.

Ranije tokom posete Rusiji, predsednik Belorusije je insistirao na na suverenitetu svoje zemlje na sastanku s ruskim kolegom u Sočiju, hvaleći i poboljšanje odnosa dve zemlje koje prolaze kroz period napetosti.

- Zašto govoriti o suverenitetu Rusije i Belorusije? To je nešto sveto - rekao je Lukašenko novinarima posle sastanka sa Putinom.

Putin je u međuvremenu naglasio da "potpuno nezavisne države jednostavno ne postoje u svetu", čime se Evropska unija prikazuje kao primer međuzavisnosti.

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin, tokom posete beloruskog predsednika Foto: Tanjug/AP

Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin, tokom posete beloruskog predsednika

Ruski predsednik je izrazio podršku Rusiji da se ujedini sa Belorusijom još 2011. godine.

Odlazak Lukašenka u Rusiju dolazi posle nekoliko nedelja tenzija između Rusije i Belorusije, a kao jedan od razloga kritičari su naveli ambicije Putina da pripoji još jednu državu Rusiji.

Rusija je promenila način oporezivanja koji Belorusija smatra nepovoljnim. Lukašenko je nedavno kritikovao finansijske pritiske Rusije kojoj zamera da na taj način želi da zadrži političku dominaciju nad Belorusijom. Porez se odnosi na povećanje cena izvoza ruske nafte Belorusiji.

Rusija sa svoje strane smatra da ne može da daje subvencije susedu ako ne postoje obostrani interesi, jer Belorusija koja obradjuje deo ruske nafte, prodaje je po skupljoj ceni Evropi.

]]>
Mon, 18 Feb 2019 14:27:02 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417557/mi-smo-vase-sluge-nedeljama-se-govori-da-putin-zeli-da-pripoji-belorusiju-sada-je-lukasenko-otvoreno-govorio-o-tome.html
"Ako Francuska prestane da konzumira, a Nemačka da proizvodi...": Kako je Evropa postala NAJSLABIJA KARIKA svetske ekonomije http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417520/ako-francuska-prestane-da-konzumira-a-nemacka-da-proizvodi-kako-je-evropa-postala-najslabija-karika-svetske-ekonomije.html Kad je reč o Evropi, nema mnogo stvari oko kojih se može biti entuzijastičan. Spor privredni rast, niska inflacija, politička nestabilnost, Bregzit i trgovinski ratovi deo su duge liste koja nimalo nije optimistična, piše “Blumberg”. ]]> Foto:Blic

Nakon što je Nemačka “za dlaku” uspela da izbegne recesiju, ostaje da se vidi da li je Stari kontinent sposoban da se povrati. Trenutno, Evropa izgleda kao najslabija karika u lancu svetske ekonomije. Od svih strahovanja da će trgovinski rat između Sjedinjenih Država i Kine oboriti njihove ekonomije, ispostavilo se da je Evropa najveća pretnja po globalni rast.

Industrijska proizvodnja opada a Nemačka, nekad motor rasta, i dalje je na kolenima, pogođena opadanjem potražnje za njenim dobrima i problematičnoj automobilskoj industriji.

Štrajk radnika čeličane u Dortmundu Foto: Friedemann Vogel / EPA;

Štrajk radnika čeličane u Dortmundu

-Za nas je pitanje da li će heterogena ekonomska okolina u evrozoni nastaviti ovim putem i da li ćemo imati dužu fazu veoma sporog rasta ispred nas. Ovo pitanje održivosti italijanskog duga stavlja u fokus, a to čini tržište nervoznim – kaže Uve Maderer, portfolio menadžer “Deke”.

Foto: Profimedia

Analitičari “BofAML-a” kažu da će privredni rast 2018-2019. biti privremen i da će pratiti sličan scenario kao 2015-2016, sa potražnjom koju će stimulisati Kina. Oni su, međutim, upozorili da je njihov stav zasnovan na “slučaju, a ne dešavanjima”, poput izbegavanja Bregzita bez sporazuma, stabilizacije u Kini, ukidanje carina na automobile. Industrijska proizvodnja u 19 članica evrozone je u padu po do sada najbržoj stopi od finansijske krize, a opadanje potražnje je evidentno u regionu stisnutom između međunarodnih i domaćih sporova.

Foto: Will Oliver / EPA;

-Moja trenutna briga je Evropa. Jasno je da Kina prolazi kroz usporavanje, ali postoji i snažna količina podsticaja. Međutim, u Evropi se stvari pogoršavaju veoma brzo – rekao je Salman Ahmed, glavni investicioni strateg “Lombarda Odijera”.

FRANCUSKA I NEMAČKA KLJUČNI FAKTORI

Domašaj i iznenadna pojava slabosti pokazuje da ovo usporavanje pogađa samo srce regiona. Dok u Nemačkoj izglede za rast kvari dugotrajni pad proizvodnje, u Francuskoj je opala kućna potrošnja, a te dve zemlje zajedno računaju se za polovinu ekonomije evrozone.

-Ako Francuska prestane da konzumira a Nemačka da proizvodi, imamo jedan veliki problem u evrozoni – kaže Ludovik Subran, ekonomista u “Alijanzu”.

Foto: EPA;

Problemi tu ne staju. Prinosi na italijanske obveznice ponovo rastu, zdravlje banaka je upitno a Bregzit još nerešen. Evropski izbori u maju mogli bi doneti korist anti-EU partijama, što već brine neke kompanije, a sada je tu i rizik od prevremenog glasanja u Španiji. Glavni ekonomista Dojče banke David Folkerts Landau rekao je ranije da su “procene rizika povezanog sa gubicima oštro porasle u Evropi”.

Ako se stvari dodatno pogoršaju pitanje je kako će vlasti reagovati, a Evropska centralna banka ima malo rešenja na raspolaganju. Možda će biti potrebno primeniti drastične mere. Nemačko opadanje može se ograničiti rekordno niskom nezaposlenošću uz nekoliko skromnih fiskalnih podsticaja.

Foto: Andy Rain / EPA;

Stručnjaci ukazuju da se prelivanje iz Nemačke na druge evropske nacije obično može sprečiti, delimično zato što ima različitu strukturu i njeni šokovi su specifični.

-Domaća ekonomija je prilično otporna. Veoma lako bi mogli imati negativnu prvu i slabu drugu četvrtinu, ali nakon toga bi se trebala ponovo podići. Ne očekujem dugu ili produženu recesiju – rekla je Alin Šuiling, ekonomista “ABN Amro”.

]]>
Fri, 15 Feb 2019 14:11:31 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417520/ako-francuska-prestane-da-konzumira-a-nemacka-da-proizvodi-kako-je-evropa-postala-najslabija-karika-svetske-ekonomije.html
NAKON PRESUDE EL ČAPU “Biće mnogo krvi dok neko ne postane novi šef” http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417482/nakon-presude-el-capu-bice-mnogo-krvi-dok-neko-ne-postane-novi-sef.html Hoakin Guzman - El Čapo, nekada najmoćniji narko-bos, proglašen je krivim i do kraja života ostaće u američkom zatvoru, a njegov naslednik, novi šef kartela "Sinaloa" Ismael Zambada - El Majo, novi je kralj narkotika. ]]> Foto:Blic

Dok je svet pratio šokantno suđenje Guzmanu i dok su svedoci govorili o totalnoj sprezi mafije i politike u Meksiku, a Guzmanov najstariji sin priznao da je izdao oca i govorio o načinima na koji je El Čapo ubijao protivnike, Zambada je nastavio da jača kartel "Sinaloa".

Brjus Bigli, stručnjak za meksičke kartele sa Univerziteta u Majamiju, ističe da kažnjavanje El Čapa neće zaustaviti svakodnevnu prodaju droge i njen transport iz Meksika u SAD.

-Sa ili bez Guzmana, linije podmićivanja i korupcije proširuju se u svaku političku stranku na svim nivoima meksičke vlade, naglašava on.

Foto: Alonso Cupul / EPA;

Rej Donovan, specijalni agent američke agencije DEA, upozorava da kartel "Sinaloa" još snabdeva većinu američkog tržišta droge.

-El Čapovi sinovi sada su napredovali u redovima kartela “Sinaloa” i preuzeli njegov deo organizacije, kaže Donovan.

Novi šef Zambada dopustio je veću autonomiju manjih organizacija povezanih sa kartelom - "kartelitosa", kojih ima oko 120, što je vlastima otežalo praćenje puteva droge. Zambadu, koji je u sedamdesetim godinama, policijski stručnjaci smatraju poslednjim meksičkim narko-bosom starog kova. Njega u kartelu "Sinaloa" vrlo cene i veruju mu. Međutim, Zambada je bolestan i ako uskoro umre ili bude uhvaćen, to će ozbiljno oštetiti moćni kartel.

Foto: Jose Mendez / EPA;

Naime, El Čapovi sinovi su neiskusni i još nisu do kraja "isprljali ruke". Oni su samo "narko-juniori". Dobri su u trošenju očevog novca, ali jedva da su sposobni da vode kartel, tvrde policijski agenti.

"Sinaloa" ima zastrašujućeg suparnika. Reč je o "Žalisko" kartelu nove generacije, koji je jedna od najbrže rastućih narko-organizacija na svetu. Prema proceni američke policije, vođa tog kartela je Ruben Oseguera Servantes, poznat i kao El Menčo.

Ukoliko Zambada brzo ode sa mesta šefa "Sinaloe", izbiće pravi rat za njegovog naslednika uz mnogo mrtvih. Biće krvoprolića. Svaki put kada dođe smjena na čelu kartela bude krvi dok neko ne ojača dovoljno da preuzme vlast, ističu policijski stručnjaci.

]]>
Thu, 14 Feb 2019 14:09:46 +0100 Svet http://www.pressonline.rs/svet/Svet/417482/nakon-presude-el-capu-bice-mnogo-krvi-dok-neko-ne-postane-novi-sef.html