Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

U poseti: Porodica Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice državni rekorder u proizvodnji krompira

07. 08. 2010.  - Autor: M. AVRAMOVIĆ

Nema krompira bez ivanjičkog

Tajna uspeha u svakom poslu su maksimalno zalaganje i uvođenje standarda, a kod proizvodnje krompira i odabir dobrog zemljišta

1
Posao za celu porodicu... Draškovići složno rade bez odmora

Porodica Drašković iz sela Močioci kod Ivanjice nadaleko je poznata po proizvodnji krompira. Šest puta do sada bili su republički rekorderi u ovoj proizvodnji. Nakon brojnih nagrada kojima su se okitili za jelovni krompir, preorijentisali su se na proizvodnju semenskog krompira.

 Za sada i to rade veoma uspešno. To dokazuje činjenica da po hektaru proizvedu oko 30 tona semenskog krompira i da već unapred imaju obezbeđene kupce.

- Tajna uspešnog poslovanja u vreme krize je u predanom radu i dobrom kvalitetu - kaže Miodrag Drašković, najstariji sin Mirka Draškovića, koji je proizvodnjom počeo da se bavi pre gotovo dve decenije.

Siguran plasman

- Počeli smo sa hektar zemljišta koje smo uzeli u zakup na Pešteru jer je tu najpogodnije tlo za uzgoj krompira. Onda smo svake godine širili posao. U jednom trenutku imali smo pod zasadom oko 50 hektara. Radili smo u početku isključivo jelovni krompir. Tata je bio državni rekorder u proizvodnji i kvalitetu. Pre tri godine odlučili smo da se preorijentišemo na semenski, zbog plasmana. Bugarska i Rumunija su ulaskom u Evropu praktično zatvorile tržište, tako da su nam ostale Srbija i Crna Gora. Bila je velika potražnja za semenom, jer imamo vrhunski kvalitet, i eto sada mahom proizvodimo semenski krompir i nešto malo jelovnog - kaže Miodrag.

2

Izvoz / Za Crnu Goru beli i žuti

U ovom trenutku Draškovići proizvode i oko dvanaest sorti jelovnog krompira. U Crnu Goru najviše isporučuju beli i žuti, dok u ravničarske krajeve i centar Srbije mahom idu sorte crvenog krompira. Što se semenskog krompira tiče, najpopularniji je dezire. Oko 38 odsto ove sorte plasira se na tržište naše zemlje. Kilogram košta između 40 i 45 centi. Poskupljenje goriva loše utiče na biznis, ali Draškovići su uporni i vredni, a iza njih stoji kvalitet, tako da je posao još uvek isplativ.

 

Semenski krompir porodica Drašković isporučuje po čitavoj Srbiji i kažu da je u ovom trenutku potražnja veća od proizvodnje, ističući gotovo uglas da za dobar kvalitet nema problema u isporuci.

- Kriza je, pa imamo malo problema u naplati, ali kada je reč o plasmanu, ne stižemo da proizvedemo koliko nam traže. Čitav ovaj kraj, Ivanjica, Sjenica, Pešter, zaista su najplodnije tlo za proizvodnju krompira. Ne može krompir iz ravničarskog kraja nikada da bude tako dobrog kvaliteta kao naš. Nakupci to znaju. U Beogradu i drugim većim gradovima mogu na tezgama da se vide natpisi kao, na primer, „ivanjički krompir". Tako im bolje ide prodaja. A često to uopšte nije krompir iz ovog kraja - objašnjava Miodrag.

Iako je „fabrika pod vedrim nebom" od porodične kuće u Močiocima udaljena oko šezdesetak kilometara, Mirko, Miodrag i najmlađi Jovan svakog dana su na njivi. Predano rade i kažu da su tajna uspeha u svakom poslu maksimalno zalaganje i uvođenje standarda.

Samurajska posvećenost

- Stalno smo na njivi, pratimo šta se događa, na vreme zaštitimo proizvod, prosto se maksimalno bavimo poslom za koji smo se opredelili. Takođe, iskustvo i samo angažovanje uticali su na to da imamo dobru procenu prodaje. Dakle, zna se kada i na koji način isporučujemo robu, tako da izvlačimo maksimum sa tržišta koje nije baš finansijski dobro potkovano - kaže Miodrag.

Proizvodnja krompira u brdovitim krajevima je vrlo zahtevna. Uz tešku muku čak i mašine jedva da uspeju dobro da odrade posao. Slično je i sa ljudima. U ravničarskom kraju ili Holandiji, gde je Miodrag išao po, kako kaže, šačicu iskustva, to je puno lakše. Ali, svaki trud se isplati. U ovom slučaju jeste teži način uzgoja krompira, ali istovremeno i daje bolji kvalitet i veću produktivnost.

3
KROMPIR ZA GINISA... Draškovići i ovo odgajili
- Nije lako. Od preciznog odabira parcele pa do dugogodišnjeg iskustva koje se stiče mukotrpnim radom, sve je jako bitno u postizanju kvaliteta koji na kraju donosi profit. Evo, recimo, mi svakih pet godina potpuno menjamo zemlju na kojoj su zasadi, jer se ona vremenom isuši, a biljka traži kvalitetno tlo da bi dala dobar prinos. Puno se radi, ali uspeh je zagarantovan isključivo ukoliko želite da učite, da budete maksimalno posvećeni i da odaberete poljoprivrednu kulturu koja odgovara određenom podneblju - savetuje Miodrag.   

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li su žandarmi koji su pretukli brata Andreja Vučića zaslužili suspenziju?

Ne, samo su obavljali svoj posao.

Da, to je krvnički potez.

Da je u pitanju bio "običan" čovek, a ne premijerov brat, kazne za žandarme ne bi bilo. Zašto sada da je bude?

Rezultati

Facebook