Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

U poseti: Ivan Đuknić, vlasnik prve plantaže borovnice u Srbiji i direktor zadruge „Prima borovnica"

04. 12. 2010.  - Autor: S. STEVANOVIĆ

Borovnica donosi ogromnu zaradu

Članovi zadruge izvezli osam tona ovog voća u Holandiju, i to po ceni od devet evra po kilogramu

1
Postao najbolji nakon 27 godina... Ivan Đuknić, vlasnik prve plantaže borovnice u Srbiji

Ivan Đuknić iz Belanovice kod Ljiga ima najstariju plantažu borovnice u Srbiji. Uzgojem ovog voća bavi se već 27 godina i tvrdi za Press da je uzgoj ove kulture vrlo profitabilan, unosan posao, od kojeg se lepo zarađuje.

- Za podizanje plantaže borovnice na površini od jednog hektara potrebno je oko 16.000 evra, ali se ta sredstva vrlo brzo vrate. Tu su, naravno, uračunati i troškovi sistema za navodnjavanje, bez kojih je cela ova priča nemoguća. Prvi rod očekuje se u trećoj godini, a pun rod u četvrtoj godini zasada. Prinosi po hektaru kreću se od 12.000 do 15.000 tona. Ko odluči da se bavi ovim poslom, sva ulaganja mogu da mu se vrate u roku od četiri godine. Ovo ne iziskuje mnogo rada, ali sve pripreme moraju da se obave na vreme. Puna berba počinje od 15. juna i traje do polovine jula - objašnjava Đuknić.

Kisela zemlja, slatke pare

Đuknić kaže da za uzgajanje borovnice ne postoje nikakve administrativne prepreke. Potrebna je samo dobra volja, znanje i strpljenje, jer je plodnost borovnica u punom kapacitetu tek posle tri godine od momenta sađenja.

On savetuje svim zainteresovanim za proizvodnju borovnica da pre nego što se upuste u biznis, urade analizu kiselosti zemlje. Što kiselije, to bolje. Drugi, veoma važan korak, prema njegovim rečima je izbor sadnica.

A

Plodnost - Može da se gaji i u nižim predelima

Direktor Zemljoradničke zadruge „Prima borovnica", Ivan Đuknić, koji se među prvima u Srbiji osmelio da gaji borovnicu, kaže da je jedna od najvećih zabluda da borovnica dobro rađa jedino na većoj nadmorskoj visini. Samo u Kolubarskom okrugu pod borovnicom, i to u nižim krajevima, ima oko 15 hektara, a najveća plantaža borovnice u Srbiji nalazi se u okolini Belanovice i to na površini od 3,5 hektara.

 

Ivan je počeo ovim poslom da se bavi iz puke radoznalosti, i ne slutivši da će svojim primerom uspeti da motiviše još mnogo kolega. Tako je nedavno nastala zadruga „Prima borovnica" čiji je direktor Ivan Đuknić.

Oko 50 proizvođača kultivisane borovnice udružilo se i osnovalo zemljoradničku zadrugu „Prima borovnica", kako bi što lakše pronašli put do kupca. Prve plodove udruženog rada „ubrali" su ove godine, kada su veći deo svoje proizvodnje izvezli u Holandiju.

Đuknić kaže da su se voćari udružili kako bi zaštitili svoje interese i kako bi im se proizvodnja pitome borovnice više isplatila. U zadruzi ima oko 50 zadrugara, pod borovnicom imaju više od 30 hektara, a svako je dao osnivački ulog od po 150 evra.

Zadruga štiti interese

- Zadruga daje veće mogućnosti kada je u pitanju prodaja robe, nabavka sadnica, kada je u pitanju prodaja borovnice u inostranstvu... To su sve mogućnosti koje nismo imali preko udruženja, koje je funkcionisalo do osnivanja zadruge. Voćari su prepoznali interes da bez zadrugarstva nema perspektive, jer su posedi voćara usitnjeni, tako da bez udruživanja ne možemo ozbiljnije da nastupimo na inostranom tržištu, što nam je glavni cilj - objašnjava Đuknić.

U zadruzi „Prima borovnica" imaju zaokružen proces proizvodnje tog voća, od nabavke sadnice, sadnje, nege biljaka, berbe, pakovanja i izvoza. Zadrugari su već uspeli da oko osam tona borovnice prodaju na tržište Holandije po ceni od neverovatnih devet evra po kilogramu!

- Borovnica, upakovana u ambalažu od po 125 grama, lako je našla put do inostranog tržišta. Izvoz je bio naš glavni cilj još od osnivanja udruženja, pre zadruge. Suština je da u našoj zemlji ne postoji navika konzumiranja borovnice, a i ona je skupa roba za naše prilike. Tako smo odmah shvatili da je borovnica izvozni proizvod. Zato i država treba da prepozna da je borovnica izvozni artikal, koji zemlji može da donese solidan devizni priliv ukoliko bi se zasadi borovnice proširili. U našim krajevima, od Ljiga do Smedereva, Valjeva, Aranđelovca, Kraljeva i drugih mesta, borovnica sazreva ranije nego u drugim krajevima Evrope, što omogućava da se na tržištu postignu i znatno bolje cene - kaže Đuknić.

Uskoro i u Japanu

Zadrugari kažu da pomoći od Ministarstva poljoprivrede nema, ali priznaju da je nisu ni tražili. Podršku imaju od Zadružnog saveza Srbije, koji je Ministarstvu poljoprivrede predložio da zadruga iz Belanovice, kao jedna od najboljih novoformiranih zadruga u Srbiji, dobiju pomoć Ministarstva poljoprivrede za izgradnju objekta za skladištenje borovnice.

3
U Belanovici je nedavno boravio i predstavnik jedne kompanije iz Japana, pa se već naredne godine može očekivati da prve količine borovnice iz Srbije budu plasirane i na tržište te daleke zemlje, a ugovoreni su kontakti sa kompanijama iz Nemačke.

Izvor: Press

Tagovi

Komentari (4)

ostavi komentar
Saša [neregistrovani]
 [22.07. 2014., 22:06]

Borovnica, Smederevo

Zasadio bih ove jeseni 30 ari borovnice pa me zanima koliko bi mi trebalo sadnica za tu povrsinu, gde bih mogao da ih kupim i koja sorta je trenutno aktuelna? Iz Smedereva sam i ne znam bas nista o borovnici tako da bi mi svaki savet vise nego dobro dosao...

Odgovori
Vidi odgovore
anonymous [neregistrovani]
 [06.12. 2013., 13:25]

Hitno

Na kom se rastojanju sade sadnica borovnica?

Odgovori
Vidi odgovore
094 Livađe [neregistrovani]
 [19.07. 2013., 01:07]

Šta nam je preče, borovnica ili smrča?

Borovnica na području Vlasine i Crne Trave polako ali sigurno nestaje. Razlog tome nisu samo 'grabulje', već i četinarske šume, prvenstveno smrča, koja je planski zasađena početkom osamdesetih. Veliki deo nje obuhvata predeo Orlovca gde je borovnica najzastupljenija. Tačno je da se grabuljama oštećuje žbunasto stablo biljke i to najčešće kada se beru nedovoljno zreli plodovi. Tako oštećena biljka se da obnoviti, i nastaviti svoj ciklus, ali tamo gde bor baci svoju senku, tu više ni trava ne niče.

Odgovori
Vidi odgovore
bataica [neregistrovani]
 [13.01. 2013., 18:07]

diva borovnica

S obzirom da sam se bavio otkupom borovnice sa područja Vlasine i okoline i to 1994 godine gde smo otkupili oko 130 tona sveze i kvalitetne nekultivisane(dive) borovnice .Onda pa i sada stojim iza toga da moze da se ostvari veliki prihod od rucnog branja borovnica (bez prirucnih alata -grabulja)zato se obraćamo Vama kao legalnoj instituciji racunajući za sigurnu pomoc.Nasa namera je da vi kaoo legalna institucija reagujete u Ministarstvu poljoprivrede da zabrani berbu borovnice grabuljama i ostalim prirucnim sredstvima kako bi smo ocuvali potencijal nase budućnosti.Pazljivo sam procitao vas tekst i saznao za ta mala pakovanja od 125gr borovnice sto bi takodje bilo izvodljivo i kod nas na nasem podrucju!!Pa Vas time molimo da nam pomognete u svemu tome kako bi to pokusali da to ostvarimo i realizujemo. Unapred zahvalan i molim za odgovor.

Odgovori
Vidi odgovore

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Da li Vučić nakon svega treba da u Beogradu primi premijera Albanije?

Da, treba svima da pokažemo koliko smo veliki narod!

Naravno da ne, to bi bilo poniženje!

Ne, zbog toga što smo u istoriji svima opraštali, zato smo i propali!

Svejedno mi je, svakako smo stalno uniženi i poznati kao dežurni krivci!

Rezultati

Facebook