Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

sluČaj sluŽbenika: dobrosav gavriĆ

04. 01. 2012.  - Autor: Vladimir Bogdanović

Eksluzivno: Arkanov ubica postao član koza nostre

Građanin Gavrić živeo je tiho. Od kada je 2007. godine stigao u Južnu Afriku, radio je kao običan službenik u nekoliko agencija za obezbeđenje objekata, prvo u Johanezburgu, a zatim u luksuznim letovalištima pored Kejptauna.

s

Dobrosav Gavrić, eks-Saša, ulazi u sudnicu u Kejp Taunu, nakon predaje južnoafričkoj policiji, gde nisu imali pojma da je bio glavni akter ubistva srpskog bosa

Kada je policija Kejptauna u martu 2011. godine stigla na mesto nesreće, zatekla ga je kako, sav krvav, očajnički pokušava da izađe iz prevrnute olupine. Zaglavio se u vazdušnom jastuku volana. Besan i strašno uporan, kako kaže policijski izveštaj, psovao je organe reda na engleskom. Saša Kovačević, Srbin, bio je ranjen u grudi i u ruku. Naglavačke, visio je iz smrskanog džipa marke BMW. Do njega, ležao je izrešetan njegov gazda, južnoafrički Arkan - Siril Bik. Don Siril nije preživeo.
Sašu, do tada primernog građanina Južnoafričke Republike, odvode u bolnicu. Tamo niko više od dva meseca ne primećuje da Saša, zapravo, nije Saša. Don Sirila, tamošnjeg Arkana na kub, najvećeg bosa Južne Afrike, poreklom iz Kazahstana, Rusije ili već ko zna odakle, sahranjuju stotine ćelavih, u crnim odelima. Svi namrgođeni.
Pompezna sahrana. Mafiozo sahrana, pisali su tamošnji mediji.

Saša se oporavljao u bolnici. Saznaje da su egzekutori verovatno Srbi, plaćenici! Dvojica na motorima.
Sumnja da je neko iz Beograda „došao po njega". Posle toliko godina. Ipak, ne.
Sumnja se da je, možda, šef češke mafije Radovan Krejcir naručio ubistvo. Njega hapse. Nije ni on.
Nagađa se i da je šef ruske mafije u Južnoj Africi Jurij Rus Julianitski vukao konce. Na kraju ni to.
Saša saznaje da je ubistvo njegovog bosa, najverovatnije, iz zatvora naručio jedan od najvećih sicilijanskih bosova koji je godinama bio u bekstvu u Južnoj Africi. Gospodin se zove Vito Roberto Palacolo.
Po otpustu sa klinike, Saši nalaze pet grama kokaina u bolničkoj sobi. Proveravaju ga. Zadržavaju u pritvoru.
Saša je i dalje Saša. Uredni građanin, koji navodno ima ženu. I dvoje dece, pride.
Policija ga, kao Sašu Kovačevića, pušta uz kauciju, posle mesec dana, uz obavezu da se javlja po dogovoru. Nekoliko puta se uredno javljao.
I dalje niko ništa ne primećuje. Saša Kovačević ima uredan srpski pasoš, sa južnoafričkom vizom izdatom u Atini 2007. godine. U decembru se, prvi put, nije javio policiji. Pokušava ilegalno da pobegne u Australiju. Ne uspeva.
Opet ga proveravaju i počinju da sumnjaju da to nije Saša.
Jure ga.
Pre šest meseci ostao je bez gazde, sada i bez novca.
Nema više gde.
On se 27. decembra 2011. godine predaje policiji u Kejptaunu.
Saša od tada više nije Saša, vozač i desna ruka južnoafričkog Arkana na kub Sirila Bika, već je Saša Dobrosav Gavrić, Srbin rodom iz Loznice, osuđen na 35 godina zatvora zbog ubistva srpskog Arkana, Željka Ražnatovića!
Kakva gospoda, kakva internacionala, kakva plejada likova, pišu ovih dana mediji na jugu Afrike, uz naslove - „Dobro došli i laku noć". Ovo je Južna Afrika. Tu nije kraj. To je tek kraj početka.
„Tek se zagrevamo", kaže ekskluzivno za Nedeljnik vremešni srpski emigrant iz Kejptauna, koji je nekoliko puta i sreo Dobrosava Gavrića u poslednje četiri godine. On tvrdi da Gavrić nikada nije radio kao samostalni kriminalac, već da je poslednje dve godine, otkako je ponovo u prljavim poslovima, direktno vezan za mafijaškog bosa Bika.
s

Željko Ražnatović Arkan ubijen je u Hotelu „Interkontinental", a za njegovu smrt osuđen je čovek koji je dugo izmicao ruci pravde


„Nisam znao da je on. Ipak, znao sam da nije legalan. To se odmah vidi. Nekoliko puta sam ga sretao u striptiz barovima koji su bili u vlasništvu njegovog gazde. Znao sam da je Srbin, znao sam da je neki Saša. Nije bio kurčevit, izgledao je uljudno."
Starosedelac, kako sebe naziva naš izvor, vlasnik je agencije za obezbeđenje lica i objekata u Kejptaunu. Vlasnik je i izuzetno poznatog italijanskog restorana u Johanezburgu, u Rosbenku.
Ima dosta reči za Gavrića. Učtivim i vrlo biranim rečnikom kaže da je gospodin Gavrić bio miran i da je na vreme razumeo da je u veš-mašini.
Bar je u početku bilo tako. Nijednom, kaže naš izvor, očigledno nije pritisnuo dugme za centrifugu. Neko mu je na vreme i lepo objasnio da feder bubnja, recimo, može da se otkači. Južnoafrički je to feder. Pa odletiš. Daleko, daleko, u nebo.
Građanin Gavrić živeo je tiho. Od kada je 2007. godine stigao u Južnu Afriku radio je kao običan službenik u nekoliko agencija za obezbeđenje objekata, prvo u Johanezburgu, a zatim u luksuznim letovalištima pored Kejptauna. Tih meseci je i spavao u tim mestima. Radio je, tvrdi naš izvor, u Najsni i Pletemberg Beju, pa sve do Nacionalnog parka „Cicikama". To je nešto slično Azurnoj obali, de fakto, još lepše.

Taj posao je unosan, legalan i vrlo tražen, pogotovo u tom delu Južne Afrike, gde je jaz između bogatih i siromašnih nadrealan. Siromašni su velika većina, locirani su u kartonskim gradovima van grada. Belci su pored vode. U raju.
Pljačke su učestale. Crnci tamo ne peru „šajbe" i ne pevaju u GSP-u.
jovana
Crnci tamo prvo ubiju, pa pljačkaju šta ostane u kući. Pojedu i sve iz frižidera, sve sedeći i natenane, dok leš pluta po bazenu. Najbogatijima, pogotovo ako je Bur, posle morbidnog „laku noć", uriniraju po vili. I po njemu

Dobrosav Gavrić imao je i uredan pasoš, zna se da uzeo identitet Bosanca Saše Kovačevića, koji je na svoje ime i dobio tu vizu u Atini 2007. godine. Sumnja se da je Kovačević bivši učesnik u ratovima na prostoru SFRJ. To, doduše, još niko nije potvrdio. A onda se građanin Gavrić vratio starom zanatu.
U sam vrh južnoafričke mafije.
Ponestalo je para, nije mogao dovoljno da „zaradi". Morao je da hrani porodicu. Nije tačno da ima dvoje dece, kako navode pojedini mediji, ima ženu ruskog porekla i jedno dete koje krije u kući u Kejptaunu, tvrdi naš izvor.
Pošto nam je dao i tačan opis gde se kuća nalazi (u desnom delu brda, ispod planine Tejbl), rekao nam je da je Gavrić povremeno bio i u luksuznom apartmanu koji gleda na okean, prema Južnom polu i prema ostrvu Roben, gde je Mandela nekada provodio robijaške dane u ozloglašenom zatvoru.
U tom apartmanu bio je u gostima kod prijatelja, koji inače živi u Beogradu i retko dolazi „na jug".
jovana1
Pre nego što je postao član ovdašnje „Koza nostre", „malog" su čak i crnci dva puta izuvali iz cipela. To je normalna stvar ovde u Južnoj Africi


KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA

 

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati