Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

intervju, boris tadiĆ

11. 01. 2012.  - Autor: Veljko Lalić, glavni i odgovorni urednik Press-a (fotografije Đorđe Kojadinović)

Intervju u Dečanima: Boris Tadić kakvog nikad niste čuli...

U manastiru Visoki Dečani, gde je pre tačno sto godina upaljena sveća koja je označavala oslobođenje Kosova, predsednik Srbije Boris Tadić u razgovoru s Veljkom Lalićem kaže kako je ovo drugi pokušaj - posle Đinđićevog iz 2002. - da se pronađe trajno rešenje za kosovski problem i okonča istorijski konflikt između Srba i Albanaca

1
Intervju s predsednikom Srbije Borisom Tadićem vodimo u manastiru Visoki Dečani, gde je pre tačno 100 godina upaljena sveća koja je označavala oslobođenje Kosova. Bilo je to 1912, kada je srpska vojska posle pet vekova ropstva oslobodila zadužbinu Stefana Dečanskog.

Sto godina kasnije, u Visoke Dečane srpski predsednik na Badnje veče dolazi u pratnji italijanskih vojnika i evropskih policajaca koji ga štite od kamenica albanskih ekstremista koji su opkolili manastir.

I zato u biblioteci Visokih Dečana na početku dvočasovnog intervjua, kojem su želeli da prisustvuju vladika Teodosije i otac Sava, pitamo predsednika Srbije „da li može da kaže da ta sveća i dalje gori".

„Voleo bih da je tako", odgovara Boris Tadić.

KOSOVO - Šanse nam nisu velike, ali ne smemo da odustanemo

Da li ni vi više niste sigurni u sveću Visokih Dečana, koji simbolizuju srpsko Kosovo?

Mi se nalazimo u jednom istorijskom procesu koji je više nego težak i u kojem smo iz godine u godinu smanjivali svoje šanse da se izborimo za legitimitet na Kosovu i Metohiji. U poslednjih dvadeset godina to smo pokušali dva puta; jednom kada je Zoran Đinđić izašao sa predlogom u zimu 2002. i sada, deset godina kasnije, kada pokušavamo da rešimo ovaj težak konflikt između nas i Albanaca. Đinđić je rekao nešto čega se držim: „Treba krenuti s aktivnim predlogom rešavanja problema Kosova i Metohije kako nas vreme ne bi pregazilo."

Da li to znači da predlažete podelu Kosova?

Ne, predlog koji je izneo Đinđić danas nije delotvoran, jer podelu Kosova i Metohije ne prihvataju velike sile: ni Kina, ni Rusija, ni SAD, ni Nemačka, ni Velika Britanija, ni Francuska. Znači, treba nam drugo kreativno rešenje koje podrazumeva poštovanje interesa i velikih sila, a ne samo Srba i Albanaca.

1
Ima dosta simbolike u svemu tome. Zašto mislite da je ova 2012. idealna za definitivno rešenje?

Ne bih se držao simboličkog. Mi moramo da pronađemo saveznike u ovom procesu. Ovaj problem je internacionalizovan i mi na međunarodnom polju moramo da nađemo rešenje. O Kosovu suštinski odlučuju velike sile, članice Saveta bezbednosti, plus Nemačka, koja još nije članica SB.

Da li za njih imate jasno formulisan predlog?

Imam osnovne ideje koje su nastale vremenom. Prihvatio sam Koštuničin predlog o suštinskoj autonomiji dok smo nas dvojica pregovarali o Kosovu, jer nije postojala spremnost koalicionog partnera da ga proširimo. Ali, taj plan očigledno nije prihvaćen. Baš kao što mi nismo prihvatili Ahtisarijev plan. I sada moramo da uzmemo u obzir druga rešenja: model Severne Irske, Južnog Tirola, Olandskih ostrva; nekih rešenja sa prostora bivše Jugoslavije.

Da li na unutrašnjem planu imate podršku za promenu ideje suštinske autonomije?

Predlog suštinske autonomije je ostao u vazduhu i više nije delotvoran. Još je manje delotvoran predlog da se konflikt zaledi. Oni koji odlučuju o Kosovu ne žele nikakvo zaleđivanje konflikta, niti to nama odgovara. Mi moramo da idemo s našim rešenjima prema onima koji o tome odlučuju u međunarodnoj areni. O tome sam pričao sa svim ključnim strankama u Srbiji i imali smo visok nivo saglasnosti, osim sa SRS-om i DSS-om. Ali, sada nije trenutak za unutrašnju debatu, već da se kod ključnih činilaca međunarodne zajednice proveri koliko je održivo rešenje koje imamo na umu.

2
Šta nam je na umu? I kada ćemo s tim pred međunarodnu zajednicu?

Ja sam osnovne stvari već rekao u UN. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i Srbija prihvata činjenicu da velike sile ne prihvataju podelu Kosova. Četiri tačke koje su posebno bitne i koje plan mora da sadrži jesu - posebno rešenje za naše manastire i administriranje manastirskim kompleksima, zatim posebne garancije za Srbe u enklavama, pitanje imovine naših građana i države i posebno rešenje za sever Kosova.

Da li o Kosovu pričate i s ljudima van politike? Da li se konsultujete sa svojim ocem, Dobricom Ćosićem...

- Konsultujem se sa najširim krugom intelektualaca i stručnjaka. Kada je Kosovo u pitanju, postoji veliki broj pristupa i kontradiktornih rešenja u kojima svako misli da je jedino njegov pristup dobar. I ne govore baš svi o Kosovu u javnosti ono što misle. Godinama razgovaram s intelektualcima i pročitao sam, pretpostavljam, sve što su ozbiljni ljudi rekli o tom pitanju. Na kraju, uzimam u obzir i realnost na terenu, a ono što mogu mnogo delotvornije da saberem jeste situacija u međunarodnoj zajednici, s čijim sam ključnim akterima u stalnoj komunikaciji.

U kakvim se istorijskim okolnostima trenutno nalazimo? S čim biste mogli da uporedite ovaj period?

- Ovo je izuzetno težak momenat. Jedina dobra okolnost je što nema rata. S druge strane, politički proces vezan za Kosovo privodi se kraju, što smanjuje manevarske mogućnosti. I naši građani dobro znaju da su one veoma stešnjene i da nam je na raspolaganju ostalo samo nekoliko političkih instrumenata.

Kojih?

Srbija bez savezništva na međunarodnom planu ne može da ostvari svoje interese na Kosovu, a naši interesi su nakon devedesetih bili suspendovani u međunarodnoj areni. Zbog grešaka i zločina u kojima su akteri bili naši sunarodnici, naša zemlja je godinama bila na stubu srama i morala je da se bori za legitimizaciju nacionalnih interesa. Taman kada smo podigli svoje ekonomske kapacitete, svetska ekonomska kriza je neke stvari vratila na početak.

I sada, u novim otežanim okolnostima, već iscrpljeni u ratu devedesetih, još jednom sa izbijenim vazduhom u domenu ekonomije, mi branimo svoje interese u međunarodnoj areni, u kojoj nema ni fer odnosa ni pravde, već samo večnih interesa.

Pa nisu nam baš neke šanse?

Ako me pitate kolike su nam šanse, nisu velike. Ali ako pitate da li treba da odustanemo - ne treba! To ne mogu da prihvatim. Spremnost da odustanemo vidim kao sistemsku grešku u našoj politici. Ivo Andrić je briljantno rekao: „Takva energija u započinjanju istorijskog procesa, pa napuštanje procesa i pojavljivanje na kraju u ulozi najstrožeg sudije u tim procesima."

Inicijativa DS - Zoran Đinđić je bio najdarovitiji čovek srpske politike

Takvu destruktivnu energiju vi nemate kod Nemaca. I zato oni prave „mercedes", a mi smo pravili „zastavu". To je ta razlika. I zato naš politički projekat gotovo nikad ne uspeva. I zato smo mi, kao što je govorio Zoran, nedovršena nacija. Zato kod nas ljudi kad zidaju kuće ne urade fasadu. Sve te kuće po Srbiji su vam u stvari simbol našeg pogrešnog koda, nepostojanja volje da se stvari dovrše kako valja.

A kako bi Zoran Đinđić sada vodio politiku?

Sad ću vas iznenaditi, o tome sam često razgovarao sa Zoranom, koji nije odustajao od legitimizacije naših nacionalnih interesa, iako mnogi misle da jeste. Podsećam vas, nisam ja uveo veronauku u škole, nego Zoran Đinđić. Nisam ja pokrenuo rešenje za Kosovo i Metohiju, nego Zoran Đinđić. To je, u stvari, inicijativa Demokratske stranke, modernizujuće proevropske stranke koja je uvek vodila računa o osnovnim nacionalnim interesima.

To je metodologija mišljenja ljudi koje ste pomenuli. On je razgovarao i sa Dobricom Ćosićem i sa mojim ocem. Ja sam bio neposredni svedok tih razgovora, odrastao sam uz njih. Postao sam i učesnik, kada sam malo ojačao.

To je praktično počelo formiranjem časopisa „Javnost" 1973, u čijem su kreiranju učestvovali Dobrica Ćosić, Ljubomir Tadić i Zoran Đinđić. To ima kontinuitet do danas. I nije slučajno Dobrica Ćosić bio predsednik Jugoslavije, pa Zoran Đinđić prvi demokratski predsednik vlade, pa nisam ni ja sad slučajno predsednik Republike Srbije.

Znači, ipak priznajete da ima dosta simbolike u svemu ovome?

Ima. Posebno kada razgovaramo u Visokim Dečanima. Ali svako od nas ima individualne osobine i stavove. Pošto sam bio svedok toga kako se Zoran Đinđić udaljavao od ideološkog mišljenja svog profesora, mog oca, bio sam svedok i kako se sporio s Dobricom Ćosićem oko određenih bitnih pitanja.

Sa kim biste se vi sada sporili? I oko čega?

Sa Zoranom, Dobricom ili sa svojim ocem.

4
Sa svom trojicom?

Imam vrlo visoku saglasnost s ocem. Imao sam vrlo visoku nesaglasnost s Dobricom Ćosićem i sa ocem kada je Milošević uspostavio vlast u Srbiji. Smatrao sam da oni moraju da stvore novu stranku. Pre svega, smatrao sam da to treba da učini Dobrica Ćosić. Oni su smatrali da je mnogo važnije izvršiti ustavne promene, pa tek onda ući u demokratizaciju. Mislim da je to bila velika greška, jer su oni tada imali šanse da naprave preokret, hajde da upotrebim taj izraz. Moglo se naći racionalno rešenje u rasformiranju Jugoslavije, mogli smo da se sačuvamo od svega onog zla. Ali, to se jednostavno nije dogodilo.

Đinđić?

Zoran Đinđić? To je bio najdarovitiji čovek srpske politike. Nema nikakve dileme.

Da se vratimo na Miloševića, koji je na proslavi 600 godina Kosovske bitke ponudio program koji nas je koštao najvećeg propadanja u istoriji. Koji to program danas može da napravi preokret u tom procesu?

Preokret svakako nije nametanje Ahtisarijevog plana Srbima na severu jer jedino silom možete nekoj etničkoj zajednici da nametnete manje prava nego što ih sada ima. I ako neko predlaže Ahtisarijev plan, mora samo da objasni kojim sredstvima.

U kom segmentu nam naruku idu nove međunarodne okolnosti?

Evidentno je da velike sile pristup rešavanju problema Kosova i Metohije upotrebljavaju jedni protiv drugih, odnosno baždare ga za neki spor koji će se u budućnosti pojaviti u njihovim međusobnim odnosima. Drugo, ekonomski proces u uslovima sadašnje krize menja arhitekturu savremenog sveta i međunarodnih institucija, koje su nepromenjene od Drugog svetskog rata. Postoje namere da se promeni struktura SB UN i to moramo pažljivo da pratimo.

Ekonomske promene su na neki način živo blato. Zato je teško predvideti i kako će izgledati evro u budućnosti, a kamoli međunarodni ekonomski odnosi. Da li će Kina sa ovakvim visokim rastom biti u stanju da izdrži unutrašnje tenzije koje su posledica stvaranja srednje klase u državi? Da li će zemlje BRIK-a imati dovoljno brzi i održiv razvoj i u godinama koje dolaze? I ono što je ozbiljan problem: u kojoj meri veliki ekonomski problemi danas mogu da proizvedu novo nasilje i rat ograničenih ili, ne daj bože, globalnih razmera? Dakle, sve ovo moramo da uzimamo u obzir kada donosimo odluke ne samo o Kosovu, nego o svemu što se tiče života naših građana.

EKONOMIJA - Ne mogu da zamislim Srbiju u kojoj EPS nije u većinskom vlasništvu države

Došli smo do ekonomije o kojoj stalno pričamo kao najvećem prioritetu iako 20 godina istorijske probleme rešavamo dok se nalazimo na ekonomskom dnu. Sigurno znate De Golovu rečenicu, koju je izgovorio na prvoj sednici vlade: „Za početak ćemo raditi na jačanju franka." Šta bi mi trebalo da uradimo za početak?

Pokušao sam to da ponovim kada sam postao predsednik Srbije jer je u osnovi svake nacionalne politike ekonomija. Svet je te 2005. doživljavao kulminaciju, koja je zaustavljena 2008. Pored finansijske, izbila je i ekonomska kriza, koja je sad proizvela krizu evra, da bismo danas stigli do krize dužništva na evropskom kontinentu koja preti da ugrozi globalne ekonomije.

U tom vremenu, podsećam vas na kalendar, 2008. godine, Kosovo je proglasilo takozvanu nezavisnost. I sad, šta mislite kako nas velike sile tretiraju kada im ponovo otvaramo pitanje Kosova i Metohije, dok one ne znaju šta da kažu svojim građanima o ekonomskim problemima?

Zašto onda sada otvaramo kosovski problem?

Zato što, nažalost, nismo u situaciji da izaberemo momenat kao druge zemlje. Mi nismo rešili svoje strateško opredeljenje kao Slovačka ili Slovenija. Ili Hrvatska. Ona je rešila svoj strateški problem. Ona je ušla u NATO i EU. Srbija evidentno ne može da uđe u NATO, a u Evropskoj uniji ima ozbiljnih teškoća. Ali, Srbija i pored svega mora da rešava istorijski problem, umesto da ga gura pod tepih. Zato što bi nerešavanjem problema najviše štete imala sama Srbija, ali i region u celini. Mi prosto ne možemo da čekamo. Moramo sad da krenemo.

Ali gde je tu onda naše „jačanje franka"?

Nijedna zemlja na evropskom kontinentu ne može sama da reši svetsku ekonomsku krizu. Pa tako ni Srbija. Mi 60 odsto svojih proizvoda prodajemo na evropskom tržištu, što znači da je naša privreda makar 60 odsto zavisna od evra. Da li mi utičemo na rešenje problema evra? Ne. Na rešenje problema evra ne utiču samo zemlje EU, već i Kina, koja ima tri i po hiljade milijardi evra deviznih rezervi i bez čijeg novca ne može da dođe do stabilizacije i rešavanja krize dugova.

Šta mi onda možemo da uradimo?

Mi treba da uradimo što je do nas. Trebalo bi da smanjimo unutrašnje izdatke, racionalizujemo državnu upravu, koristimo unutrašnje resurse, izgradimo elektranu gde god postoje energetski resursi. Ne smemo više da puštamo da nam protiče voda ili tavore ugalj i uljni škriljci. Treba da završimo puteve i izgradimo nove. Rešili smo sve tehničke probleme, projektovanje i eksproprijaciju, sada je potrebno pronaći finansiranje i gradnju. A gradnja je najmanji problem. To bi građani trebalo da znaju. I mislim da ova zemlja za nekoliko godina može da izgleda drugačije. Moramo dodatno da investiramo u nauku i obrazovanje. I, naročito, da iskoristimo ogroman resurs poljoprivrede.

Ali ništa od toga ne možemo da uradimo ukoliko ne obezbedimo ekonomsku stabilnost i ne rešimo problem koji se zove „prekomerno zaduženje". To je dvosekli mač. Bez zaduženja nije moguće investirati, a s prekomernim zaduženjem realizacija ovih projekata može da dovede do stanja „šoka" kao u Grčkoj. Oni su izgradili puteve, ali imaju dug od 160 odsto BDP-a. Mi se nalazimo na 45 odsto, i to je crvena linija koju ne smemo da pređemo jer svako sledeće zaduživanje jedino može da se dozvoli uz rast društvenog proizvoda. I na kraju moramo da obezbedimo podršku građana, jer bez njihove volje i aktivnog učešća nema uspeha. Grci su, recimo, usred turističke sezone blokirali puteve, što je kao da su sami sebi pucali u kolena.

Koji to projekat od Srbije može da napravi tigra na Balkanu? Evo, Turska je bankrotirala pre osam godina, a danas je zemlja sa najdinamičnijom privredom!

Kompletan intervju pročitajte u pressovom Nedeljniku

Izvor: PRESS

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati