vestiNedeljnik
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Narodna biblioteka: Dom srpske kulture

29. 02. 2012.  - Autor: Piše Veljko Miladinović, fotografije Igor Pavićević

Srpska se zastava s biblioteke vije...

Jedna od najstarijih - i svakako najznačajnijih - srpskih kulturnih institucija ovih dana obeležava 180. rođendan, mada je redak jubilej pomalo ostao u senci smene prethodnog direktora. Po dolasku novog, na zgradi pored Hrama Svetog Save ponovo se vijori srpska zastava. A to je i metafora, i nije.

s

Svaka stolica u novoj čitaonici teška je po 40 kilograma. Bibliotekarke sede iza leđa korisnicima čitaonice, i teško da mogu da vide šta to oni rade sa knjigama.

Na Narodnoj biblioteci Srbije ponovo se vijori srpska zastava. Nije to metafora koja odslikava nedavnu promenu rukovodstva ove najstarije srpske kulturne institucije i odlazak doskorašnjeg upravnika Sretena Ugričića, koji je u domaćoj javnosti smeštan „s one strane" linije koja razdvaja takozvanu prvu i drugu Srbiju. I koji je kritikovan zbog veće brige za pojavnom lepotom zgrade nego istinskom potrebom za očuvanjem nacionalnog kulturnog blaga.
Zastava se ponovo vijori na Narodnoj biblioteci. To nije metafora koja treba da pokaže da je država Srbija ponovo ušla u svoju instituciju, nakon perioda u kom je Narodna biblioteka bila „država u državi", u kojoj je Njegoš postao crnogorski pisac, a mi tamo ulazili nesvesni „širine" svog obrazovanja i činjenice da je to zgrada u kojoj smo shvatali da smo odrastali na delima ne samo srpsko-jugoslovenske, nego i crnogorske književnosti.

Srpska trobojka je ponovo na nacionalnoj biblioteci. Nije to metafora koja treba da ukaže na sveopštu nacionalnu neprosvećenost i da nas natera da stavimo prst na čelo i zamislimo se zašto ne znamo koje se nacionalno kulturno blago krije u depoima te zgrade, a zbog kojeg nam mnogi u svetu zavide. I zašto je poslednjih godina o toj instituciji više govorila predstava u javnosti kao komunističke arhitektonske tvorevine koja ruži Svetosavski plato i kao mesto ideološkog nadgornjavanja prvo i drugosrbijanaca.
Srpska zastava je ponovo na Narodnoj biblioteci. To nije metafora. Srpske zastave na ovoj instituciji za vreme prethodnog rukovodstva zaista nije bilo. Nije bilo finansija, govorili su. I zato to nije metafora koja odslikava sve gorenavedeno. Ili, možda jeste. Ali, to nije važno.
s

Jedan od pet originalnih Merkatorovih atlasa nalazi se u Beogradu, zbog čega nas često pohode holandski novinari.

U Narodnu biblioteku dolazimo uoči proslave 180 godina od osnivanja. Nestvaran jubilej. Pogotovo u zemlji i narodu koji ne poznaju potrebu za kontinuitetom institucija. Narodna biblioteka je od osnivanja 1832. godine preživela toliko teških perioda, i jedno totalno uništenje, da je čudo što je preživela i opstala. I zato je ovaj jubilej važniji od pitanja ko će voditi biblioteku i poruka i onima koji zahtevaju povratak starog upravnika i onima koji bi sad da krenu u lov na veštice - jer je od svega bitnije kulturno blago koje biblioteka krije. Ali, i da je najvažnije da ga više ne krije. Biblioteka koja je, eto, preživela i bombardovanje, preživeće i svakog upravnika za koga neko misli da (ni)je dobro radio.

KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U NEDELJNIKU.

Izvor: PRESS

Tagovi
ostavi komentar

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage

Pretraga članaka

Vesti dana Sve vesti

Anketa

Možete li da zamislite život bez Android telefona!?

Ma kakvi, ne znam gde mi je glava ako mi telefon nije pri ruci!

Ne, previše sam se navikao na sve mogućnosti koje moderni telefoni pružaju!

Naravno da mogu, ni nemam takav telefon, niti mi treba!

Uspaničim se čim mi se baterija isprazni, zavisan sam od svog smart telefona!

Nemam telefon uopšte!

Rezultati