Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Uvodnik - VELJKO MILADINOVIĆ
Tri karte za Holivud
Džaba što postoji najveće dostignuće moderne demokratije u Srbiji - daljinski upravljač - i što je spas od predizbornih besmislica na samo jedan klik od nas kada su se gotovo sve stranke toliko preobukle da normalnog čoveka ne mogu da ostave ravnodušnim
Tako je moguće da u „prajm-tajm emisiji" Jorgovanka Tabaković, „uvek verna svojim principima", govori da nikada nije menjala stav o EU, da Božidar Đelić govori o rupama u budžetu 2000. godine, a ne o tome da je on onaj koji je pre par meseci podneo ostavku. Ivica Dačić ispred svog SPS-a uz crvene petokrakice i citiranjem Slobe sa „malo morgen" podseća svoje glasače da on nije onaj kojeg se odrekao, već onaj koji je odrastao uz te petokrake. Dinkić, opet, iako je onomad rušio vladu zbog EU integracija, sada priča da je EU daleko, a da nije on onaj kojeg su optuživali za partokratiju. U nedostatku argumenata predizborna trka se pretvara u maskenbal u kom će pobediti onaj sa najkreativnijim kostimom.
A među svim tim dnevnošarlatanskim nastupima „kroz nogavice" se provlači Vojislav Koštunica pričom o neutralnosti. „Srbija je uvek bila Istok Zapadu i Zapad Istoku", poručuje.
I u toj rečenici zapravo leži odgovor na pitanje zašto sve te transformacije političara prolaze kod nas. Jer to je to pitanje identiteta - kada ne znamo ko smo, gde smo i gde idemo, onda to i otvara prostor da političari kao glumci za svaku četvorogodišnju predstavu menjaju svoje uloge.
Identitet smo uvek gradili na mitomanskim frazama tipa „uvek smo bili Zapad na Istoku i Istok na Zapadu", koju je Koštunica sad pretočio u svoj program. A to je mantra koja se po vertikali provlači još od Svetog Save, koji je duhovnu vlast dobio od Vizantije, a njegov brat krunu od rimskog pape. To je ista mantra koju je Tito uspešno prodao kroz ono „znao je i sa Istokom i sa Zapadom", iako je bio njihova igračka kojom su se potkusurivali. I to je ista mantra kojom se i danas političari poigravaju rusofilskim osećanjima naroda. Iako je „istorijski jasno" samo da je Srbija Zapadu bila Istok, a Istoku uglavnom - ništa.
Kao u filmu „Tri karte za Holivud", dok se rusofil komunjara i zapadnjak kapitalista svađaju da li jedan više voli Ameriku ili ovaj drugi Sovjetski Savez. Pa jedan kaže: „Ja u Americi živim, a ti si Rusiju gledao samo na slikama", dok mu ovaj odgovara: „Budalo, ja Rusiju sanjam svake noći." I dok oni sanjaju, pandur hapsi „sve što urušava ustavni poredak". Izgleda da je vazda tako bilo, ima neko ko ide na Zapad, jedan koji Rusiju sanja, i jedan koji hapsi koga stigne. A u međuvremenu prođe voz. Tako je, bar, bilo na filmu.
Izvor: PRESS NEDELJNIK
Nema komentara.