Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Kako svet gleda na izbor Tomislava NikoliĆa za predsednika Srbije

23. 05. 2012.  - Autor: Pišu Veljko Miladinović i Marko Milačić

Šta sad?

Ekspresne čestitke Nikoliću iz Brisela i vašingtonski pozdravi „reafirmaciji njegove posvećenosti evropskoj budućnosti Srbije" govore da će u odnosu sa zapadom imati bar približnu „startnu poziciju" kao njegov prethodnik. Ako se pažljivo pročitaju i čestitke iz Moskve, Tomislav Nikolić se nalazi u situaciji koja je do pre dve godine bila nezamisliva - da su mu otvorena sva vrata od istoka do zapada

1
Tomislav je morao da bude izabran za predsednika jer samo on može da se suprotstavi Tomislavu koji je upravo izabran za predsednika. Ovo nema veze sa pričom o dva Tomislava Nikolića, onom starom radikalskom i novom proevropskom, i ne znači da proevropski Nikolić na mestu predsednika može da bude najbolja brana „povratku u devedesete" - jer on najbolje zna kako je razmišljao stari Nikolić. Tomislav koji želi da uđe u borbu sa novim predsednikom Srbije jeste Tomislav Karamarko, nekadašnji hrvatski obaveštajac i ministar unutrašnjih poslova, koji je u istoj izbornoj noći kada su u sedištu naprednjaka zasvirali trubači - izabran za novog predsednika HDZ. U trenutku kada se regionom proširila vest da je „četnički vojvoda" pobedio na izborima, u HDZ-u se održavao drugi krug izbora za predsednika, u koji je pored Karamarka ušao i Milan Kujundžić, autsajder i doktor.

„U Srbiji je pobedio Nikolić, zar mislite da mu se može suprotstaviti pesnik u belom mantilu", slao je poruke na mobilne telefone Karamarko HDZ-ovim delegatima. Nije se, dakle, reklamirao kao neko ko može da pobedi vladajući SDP, već kao neko ko bi da vodi (uspešan) rat protiv novog srpskog predsednika. To pokazuje kako je i na koji način odjeknula vest o Nikolićevoj pobedi i u kom pravcu njegovo useljenje na Andrićev venac može da utiče na odnose u regionu. S druge strane, izveštaji svetskih medija - koji u pojednostavljenju odnosa na Balkanu na „crno i belo" poziciju „crnog" još uvek čuvaju za Nikolića - srpske predsedničke izbore stavljali su u kontekst „devedesetih" tvrdnjama da je pobedio „bivši ultranacionalista", „bivši Miloševićev saradnik", „bivši saradnik čoveka kome se u Hagu sudi za ratne zločine".

Dakle, novom predsedniku Srbije, u čijim ustavnim nadležnostima najvažnije mesto zauzima predstavljanje Srbije u inostranstvu, kao najveći izazov nameće se upravo takozvano ribrendiranje - pre svega sebe, ali i Srbije. Ekspresne čestitke Nikoliću iz Brisela i vašingtonski pozdravi „reafirmaciji njegove posvećenosti evropskoj budućnosti Srbije" govore da će u odnosu sa Zapadom imati jednaku ili bar približnu „startnu poziciju" kao njegov prethodnik. A i njegove čvrste izjave da neće napustiti „evropski put" Srbije upućuju na to da se u međunarodnoj poziciji Srbije neće mnogo toga promeniti. Ipak, ako je „Njujork tajms" u tekstu o izborima u Srbiji zabeležio da je „Tomislav Nikolić, nacionalista i bivši upravnik groblja, izabrani predsednik Srbije, u iznenađujućoj pobedi koja budi sumnju da li će zemlja ostati na putu za EU ili će ubrzati put na istok prema Rusiji", to otvara pitanje kako Nikolićeva pobeda može da utiče na međunarodni imidž Srbije.

2
Ugledni „Gardijan" u analizi je istakao da bi pobeda „hardlajnera" Nikolića mogla da uspori ili odloži približavanje Srbije EU
Den Bilefski, evropski dopisnik „Njujork tajmsa" koji prati dešavanja u jugoistočnoj Evropi, kaže za Nedeljnik da je to najinteresantnija tema koja se otvara Nikolićevom pobedom i da će on nesumnjivo biti na „skeneru" međunarodne zajednice.

„Izbor Tomislava Nikolića biće pažljivo praćen i u Briselu i u SAD. Mnogi sa obe strane Atlantika sećaju se gospodina Nikolića iz dana savezništva sa Miloševićem i vremena kada je bio visoki funkcioner Radikalne stranke. Posmatraće se da li je njegova nedavna politička konverzija zaista autentična. Za sada deluje da je posvećen Evropskoj uniji kao jedinom putu, ali ostaje da se vidi da li će i kako sprovoditi svoju politiku", kaže Bilefski.

On ističe da Nikolić, nekadašnji ultranacionalista, u poslednje vreme promoviše posvećenost učlanjenju u EU, ali se postavlja pitanje da li Srbiju na evropskom putu može da vodi čovek koji je jednom rekao da bi radije video Srbiju kao rusku provinciju, nego članicu EU. I britanski „Gardijan" je u svojoj analizi predstavio da iznenađujuća pobeda nacionalističkog „hardlajnera" može da odloži proces približavanja Srbije EU. Tadić je predstavljen kao kandidat koga podržava zapad, a Nikolić kao čovek čija pobeda vodi u period „političke paralize" mnogih procesa u Srbiji.

Ovakve analize mogu se pripisati poslovičnoj, i već pomenutoj, pojednostavljenoj slici balkanskih odnosa koja dominira u zapadnim medijima i (verovatno) ne previše ažurnom osvežavanju informacija iz Srbije, ali i činjenici da na zapadu ono što je jednom izgovoreno ostaje zauvek zapamćeno. Bar u medijima.

A
„Smatram da je neophodno
da novi predsednik radi na
što bržem formiranju jake i
operativne vlade kako bi se
nastavio rad na dobijanju
datuma za početak pregovora
o članstvu u EU, što je pre svega
u ingerenciji Vlade,
ali i Narodne skupštine"
,
kaže izvestilac
Evropskog parlamenta
za Srbiju Jelko Kacin
Blagi vetar u evropska leđa Tomislavu Nikoliću, naravno, daju podrška i lepe reči koje dolaze iz briselskih i vašingtonskih kabineta, gde su njegove političke pozicije koje promoviše od osnivanja SNS-a priznatije nego u tamošnjim medijima.

„Srbija je dostigla nivo u kome svaki šef države treba naporno da radi na ubrzanju puta ka Evropskoj uniji, što je i sam gospodin Nikolić najavio. On preuzima dužnost predsednika Srbije u velikoj ekonomskoj krizi i pred njim stoji težak posao. Institucije EU će novog predsednika ceniti po njegovim delima i uspehu u regionalnoj saradnji i evropskim integracijama. Smatram da je neophodno da novi predsednik radi na što bržem formiranju jake i operativne vlade kako bi se nastavio rad na dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu u EU, što je, pre svega, u ingerenciji Vlade, ali i Narodne skupštine", kaže izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin.

Drugi veliki izazov za Nikolića biće nastavak dosadašnje regionalne politike, koja podrazumeva i povremeno tapšanje po leđima sa hrvatskim, pa i sarajevskim kolegama. Hrvatski mediji se nisu u toliko velikoj meri „uhvatili" za njegovu prošlost, mada na nju jesu podsetili, a nesumnjivo je to karta na koju će tamošnji politički faktori moći da odigraju „po potrebi".

Denis Kuljiš, jedan od najpoznatijih hrvatskih novinara, kaže za Nedeljnik da su ga rezultati izbora u Srbiji šokirali, pošto je bio pod uticajem predizbornih prognoza koje su upućivale na pobedu Borisa Tadića i da zbog toga niko u Hrvatskoj nije mnogo razmišljao o scenariju u kom Nikolić dolazi na vlast.

„Ovo bi moglo da digne tenzije u regionu. Reakcije Karamarka, koji se odmah okomio na Nikolića, nemaju veliku težinu. On je produkt ovog dinamičnog raspada HDZ-a, a njegov uticaj na politiku neće biti direktan bar još četiri godine. Ali imaće posredan uticaj kroz prisutnost u javnim nastupima, što će, imajući u vidu šta ime Tomislava Nikolića predstavlja u Hrvatskoj, uvek biti prilika da se pokrenu neke stare priče. Čini mi se da dolazak Nikolića na vlast vraća priču o regionalnim odnosima unazad, u pređašnja vremena, sa kojima smo mislili da smo završili. Ovo mi izgleda kao kada završiš četvrti razred gimnazije i spremaš se za fakultet, a onda te vrate da ponovo polažeš drugi razred. Moraćemo sve iz početka, ali ovog puta u mnogo težim uslovima, ne samo zbog nasleđa koje nosi Nikolić već i zbog ekonomske krize i ostalih spoljnopolitičkih opterećenja", kaže Kuljiš.

Tomislav Nikolić je u prvom obraćanju medijima kao izabrani predsednik poručio da će sarađivati sa svima u regionu, a čestitke - doduše pomalo rezervisane - koje je dobio od predsednika i premijera Hrvatske upućuju na to da će pozicije u novim srpsko-hrvatskim odnosima biti relativno čiste. Ipak, kako kaže Kuljiš, njegova izjava da „nije genetski predodređen da mrzi Hrvate", međusobnu retoriku vraća u nekadašnji vrednosni sistem.

„Verujem da niko nije genetski predodređen da mrzi. Ne postaje se lud rođenjem, to se postaje vlastitim trudom. Nije pitanje šta Tomislav Nikolić priča i radi, pa čak nije važno ni šta misli. Problem je u tome što on svojim likom nosi simboliku koja ne može da deluje smirujuće na javnost u Hrvatskoj i na odnose u regiji", smatra Kuljiš.

U sarajevskim komentarima srpskih izbora pobeda Tomislava Nikolića praćena je uz određenu dozu ironije, podsećajući na neke njegove ranije izjave i gafove - poneke izrečene psovke u skupštini i nekadašnje izjave o Republici Srpskoj, Ratku Mladiću, Hagu... U ovim regionalnim odnosima Nikolić će imati priliku da pokaže politički i diplomatski talenat, a očigledno je da će u odnosu na Tadića bar u Crnoj Gori imati i bolje pozicije. Pre svega, imajući u vidu saradnju koju je ostvario sa Milom Đukanovićem, ali i poslovičnu naklonost koju može da očekuje od srpske opozicije predvođene Andrijom Mandićem. „Izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije donosi novi kvalitet na političkoj sceni Srbije zato što je to prvi put da se smena i primopredaja vlasti obavlja mirnim putem, bez demonstracija i bez protesta. Dogodila se mirna i civilizovana transmisija vlasti. Ne verujem da će se tu mnogo šta promeniti kada je u pitanju evropska perspektiva Srbije, i tu neće biti neke velike razlike u odnosu na njegovog prethodnika", kaže za Nedeljnik Nikola Marković, zamenik glavnog i odgovornog urednika lista „Dan".

„Ono što je zanimljivije i što mislim da će imati mnogo više političkih turbulencija jeste politika na nivou zapadnog Balkana, odnosno politika koju će Srbija voditi prema državama bivše Jugoslavije. Odnosi Tomislava Nikolića i Miroslava Dodika veoma su problematični i verujem da će se to odraziti i na odnos sadašnjih političkih elita Republike Srpske i Srbije. Kada je u pitanju politika i odnos prema Crnoj Gori, mislim da će se tu dogoditi dosta zanimljivih stvari, pre svega kada je u pitanju opoziciona politička scena u Crnoj Gori. Kao što znamo, Socijalistička narodna partija i njen predsednik Srđan Milić imali su dugogodišnju podršku, da ne kažem zaštitu, Borisa Tadića. Milić je bio njegov politički favorit. Sada se stvari menjaju, ako znamo da je prvi čovek Nove srpske demokratije Andrija Mandić podržao Tomislava Nikolića, ali i da te dve stranke imaju potpisan politički sporazum. Zbog toga verujem da će izbor Tomislava Nikolića biti vetar u jedra politici Andrije Mandića i očekujem da će on dobijati sve veću podršku. Ono što treba naglasiti jeste i specifičan odnos Srpske napredne stranke prema vladajućoj koaliciji u Crnoj Gori, jer je neposredno pred izbore u Srbiji predsednik DPS-a Milo Đukanović primio u radnu posetu Nikolića i Vučića, kada je naglašeno međusobno razumevanje i saradnja. Ne verujem da će Tomsilav Nikolić voditi neku agresivnu politiku prema DPS-u, već sam siguran da će to biti politika kompromisa prema crnogorskoj opoziciji i crnogorskoj vlasti", priča naš sagovornik.

4
Kandidat Demokratske stranke Boris Tadić među prvima je čestitao rivalu

S njim se u najvećoj meri slaže i Željko Ivanović, direktor dnevnika „Vijesti", iako kaže da je za njega „neki drugi izbor deluje kao bolje rešenje".

„Da sam građanin Srbije ja bih, imajući u vidu da sam levičar, glasao za Borisa Tadića, ali bih takođe bio srećan kao građanin da živim u zemlji u kojoj se svakih četiri ili osam godina smenjuje vlast, smenjuje parlamentarna većina, menja predsednik. Rezultati izbora stoga govore više o demokratskoj zrelosti i sazrevanju srpskog društva nego o bilo čemu što treba da izaziva zabrinutost i paniku. S druge strane, Nikolić je u poslednjih par godina pokazao da želi da se reformiše i možda mu dobar deo javnosti, s pravom, ne veruje, ali ovo je prava prilika da to pokaže, i eventualno dokaže kako može uspešnije da vodi državu nego što je to činio njegov prethodnik. Srbija je odmakla na putu evropskih integracija i mislim da se ne može vratiti na politiku Miloševića ili Šešelja, na govor mržnje ili destabilizaciju Srbije i regiona. Dobro je za Demokratsku stranku a i za Borisa Tadića da malo pređu u opoziciju, jer su pokazivali znake političkog autizma i apsolutizma, koji neminovno dolaze kada je neko predugo na vlasti, tako da mislim da ovo može da se pokaže kao odlično rešenje za Srbiju. Što se tiče budućih odnosa Podgorice i Beograda, Crna Gora je nezavisna država i davno je prošlo to vreme kada su dešavanja u Srbiji mogla dramatično da se odražavaju na dešavanja u Crnoj Gori, tako da ne očekujem nikakvu značajniju promenu. Ono što očekujem jeste ono što je Nikolić i poručio - da će sarađivati sa vlašću i sa opozicijom jer znaju da je to najbolji način da zaštite prava njihovih građana u Crnoj Gori", kaže Ivanović.

5
Pristalice Nikolića slavile u srpskim gradovima

U Rusiji su mediji, što je negde i očekivano, sa daleko više simpatija propratili Nikolićevu pobedu, pre svega ne dovodeći u pitanje (što je možda i manje očekivano) evropsku orijentaciju Tomislava Nikolića. „Komersant" kaže da je pobeda „umerenog nacionaliste" došla u trenutku kada Srbija prvi put nije pred izborom između evrointegracija i „povratka u prošlost". Ipak, „Rosiskaja gazeta" kaže da će se, u slučaju da postane predsednik, „odnosi Moskve i Beograda poboljšati", dok agencija „Rija novosti" navodi da će se Nikolić verovatno obratiti Moskvi za političku i finansijsku pomoć.

Nikolić se tako nalazi u situaciji koja je do pre dve godine bila nezamisliva - da su mu otvorena sva vrata od istoka do zapada. Iako ga negde dočekuju sa stegnutim zubima, a negde sa širokim osmehom. Pitanje je samo da li će Tomislav Nikolić biti predsednik Srbije koji će shvatiti da se istovremeno ne može proći kroz više vrata? 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage