Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

30. 05. 2012.  - Autor: Veljko Miladinović, Beograd

Pljuni i zapevaj

Da li je izbacivanje Adema Ljajića iz reprezentacije korak napred u izgrađivanju građanske države?

Adem Ljajić nije mogao da utiče na sadržaj Ustava države u kojoj je rođen, ali je mogao da bira da li će da potpiše selektorov pravilnik o ponašanju fudbalera. Prema ličnoj interpretaciji, situacija u kojoj je izbačen iz tima jer nije želeo da peva himnu „Bože pravde" za njega je bila izbor između „poštovanja sebe" i poštovanja reprezentacije za koju igra i - što je negde i logično - izabrao je sebe.

Da ne živimo u zemlji gde se svaka situacija sa pitanjem verskonacionalnog identiteta tumači kao osetljiva i za sobom povlači strah od aktiviranja neograđanske artiljerije (pogotovo ako je inicijator selektor Mihajlović, sa bremenom šurovanja sa nacionalizmom), ovaj slučaj bi se odvijao na individualnom nivou jednog mladog fudbalera koji je više puta pokazao da ima problem sa autoritetima, a pitanje „poštovanja sebe" bila bi samo njegova lična dilema.

Ovako, slučaj Adema Ljajića izašao je van okvira osnovnog pitanja da li selektor Mihajlović ima dovoljno talentovanih igrača na sredini terena da može sebi da dozvoli luksuz uklanjanja iz tima jednog od njih i otvorio pitanje da li je Srbija zaista država svih njenih građana ako jedan fudbaler, pripadnik nacionalne manjine, pevanje himne smatra nepoštovanjem sebe, a s druge strane mu se pevanje te himne nameće kao obaveza.

Himna „Bože pravde" koja se - što je svima jasno - obraća hrišćanskom bogu u ime „srpskog roda", svojim tekstom upućuje na državni kontinuitet političkog entiteta koji se zove Srbija, a ne uvodi u isključivost pripadanja toj državi, što nije redak slučaj ni u drugim državama. I to je zvanična državna himna, koja kao takva ne vređa nikoga. Uostalom, ako je himna problematična za pripadnike nehrišćanske manjine, zašto je onda spremnost da peva tu himnu pokazao i sandžački muftija Zukorlić u slučaju da je izabran za predsednika?

Postoji dilema da li je selektor Mihajlović trebalo da pristupi sa malo više senzibiliteta ovom slučaju, pogotovo što mladom Ljajiću niko ne može da ospori osećaj pripadnosti državi u kojoj je rođen.

„Žao mi je što se sve ovo izdešavalo. Volim Srbiju, hteo sam da igram za Srbiju od svoje desete godine", rekao je, i to ne prvi put, Adem Ljajić.

Selektor Mihajlović se našao u nezgodnoj situaciji jer je pomenuti pravilnik o ponašanju reprezentativaca ionako u startu naišao na kritike fudbalske javnosti. Prosta logika nalaže da ne postoji papir koji nekog može da natera da bude patriota. A i rezultate ne donose papiri, već igra na terenu. Mihin autoritet se, ovako, već posle prve utakmice našao na testu.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage