Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Samnji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Pljuni i zapevaj
Da li je izbacivanje Adema Ljajića iz reprezentacije korak napred u izgrađivanju građanske države?
Da ne živimo u zemlji gde se svaka situacija sa pitanjem verskonacionalnog identiteta tumači kao osetljiva i za sobom povlači strah od aktiviranja neograđanske artiljerije (pogotovo ako je inicijator selektor Mihajlović, sa bremenom šurovanja sa nacionalizmom), ovaj slučaj bi se odvijao na individualnom nivou jednog mladog fudbalera koji je više puta pokazao da ima problem sa autoritetima, a pitanje „poštovanja sebe" bila bi samo njegova lična dilema.
Ovako, slučaj Adema Ljajića izašao je van okvira osnovnog pitanja da li selektor Mihajlović ima dovoljno talentovanih igrača na sredini terena da može sebi da dozvoli luksuz uklanjanja iz tima jednog od njih i otvorio pitanje da li je Srbija zaista država svih njenih građana ako jedan fudbaler, pripadnik nacionalne manjine, pevanje himne smatra nepoštovanjem sebe, a s druge strane mu se pevanje te himne nameće kao obaveza.
Himna „Bože pravde" koja se - što je svima jasno - obraća hrišćanskom bogu u ime „srpskog roda", svojim tekstom upućuje na državni kontinuitet političkog entiteta koji se zove Srbija, a ne uvodi u isključivost pripadanja toj državi, što nije redak slučaj ni u drugim državama. I to je zvanična državna himna, koja kao takva ne vređa nikoga. Uostalom, ako je himna problematična za pripadnike nehrišćanske manjine, zašto je onda spremnost da peva tu himnu pokazao i sandžački muftija Zukorlić u slučaju da je izabran za predsednika?
Postoji dilema da li je selektor Mihajlović trebalo da pristupi sa malo više senzibiliteta ovom slučaju, pogotovo što mladom Ljajiću niko ne može da ospori osećaj pripadnosti državi u kojoj je rođen.
„Žao mi je što se sve ovo izdešavalo. Volim Srbiju, hteo sam da igram za Srbiju od svoje desete godine", rekao je, i to ne prvi put, Adem Ljajić.
Selektor Mihajlović se našao u nezgodnoj situaciji jer je pomenuti pravilnik o ponašanju reprezentativaca ionako u startu naišao na kritike fudbalske javnosti. Prosta logika nalaže da ne postoji papir koji nekog može da natera da bude patriota. A i rezultate ne donose papiri, već igra na terenu. Mihin autoritet se, ovako, već posle prve utakmice našao na testu.
Izvor: PRESS NEDELJNIK
Nema komentara.