Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BRIFING NEDELJA - Stojan Drčelić

06. 06. 2012.  - Autor: Piše: Stojan Drčelić

Bandži vlada

Nova vlada mora da bude spremna na bandži džamping: dovoljno hrabra da skoči i dovoljno samouverena da uže neće pući. Naći će se valjda takvi, ovde je ionako mnogo toga okrenuto naglavačke

1
Boris Tadić i Ivica Dačić dogovorili su se da se ipak dogovore i formiraju novu vladu

Istorija bolesti je duga, a pacijent pred kolapsom i zato bi konzilijum trebalo da bude sastavljen od najboljih i po principu „požuri polako". Bolje da se duže dogovaraju, a onda da brzo deluju. To je jedina šansa i za nas i za njih. Otud mi izgleda neubedljiva argumentacija brojnih stručnjaka, obično udobno udaljenih od bilo kakve operativne odgovornosti, da vladu treba formirati „hitno", „odmah", maltene juče. Jedino što smatram urgentnim jeste da predsednik Tomislav Nikolić angažuje savetnika za medije i odnose s javnošću.

Ali kad je vlada u pitanju, čini mi se da je svrsishodnije i odgovornije da Tadiću, kad ga je već nezasluženo ponovo izabralo za ključnog igrača, valja omogućiti da oprezno i bez preterane žurbe izabere efikasan tim. Da pronađe i ubedi svojih 10 do 15 veličanstvenih, a onda zasuče rukave i spasava državu od bankrota i onoga što tinejdžeri zovu „haosom u najavi". Ako je to još uvek uopšte moguće. Jer, nova vlada mora da bude spremna na bandži džamping: dovoljno hrabra da skoči i dovoljno samouverena da uže neće pući. Naći će se valjda takvi, ovde je ionako mnogo toga okrenuto naglavačke.

Zato ne verujem da su šumovi na relaciji Dačić-Tadić i ponovno podsećanje ovog prvog da se još nisu dogovorili i namigivanje naprednjacima da nije sve izgubljeno posledica nedoumice oko strateškog puta kojim Srbija treba da se kreće. Još manje nekakvog ozbiljnog ideološkog razmimoilaženja koje bi rezultiralo različitim prioritetima oko rada buduće vlade, koja se, s obzirom na okolnosti i očekivanja, može nazvati i vladom spasa. Ma ko da je bude pravio.

A
Valjalo bi Nemanjinu ulicu u Beogradu
planski, makar na godinu-dve proglasiti
slobodnom pešačkom zonom. Svejedno će
biti stalno zakrčena. Da makar srećnici
koji imaju posao stignu na vreme
Sve mi se čini da razlog odugovlačenja može biti olako okarakterisan kao banalan, a zapravo je suštinski i tiče se raspodele resora i imena budućih ministara. I to može biti dobar znak. Ne samo zato što je svojevremeno onaj opasni čovek rekao da su kadrovi sve, već što je ovde poverenje javnosti u mogućnost bilo kakve uspešne vlade na minimumu. A minimum poverenja i entuzijazma rađa beznađe. Reformski rezovi u takvom ambijentu mogu se okončati dramatičnom nestabilnošću. Ogroman je to izazov za Demokratsku stranku i njenog kandidata i pravo bi bilo čudo da posle svega ne završe u opoziciji. Zato, onaj ko bude prinuđen da građanima saopštava loše vesti, a dobrih dugo biti neće, zaslužuje da ima poslednju reč u izboru ministara. Makar to bio i Boris Tadić. Zna to Dačić, samo tvrdi pazar. Zašto svom strateškom partneru, lideru DS-a, poruke šalje iz Banjaluke i otkud Dodiku hrabrost i ideja da sebi dozvoli luksuz da licitira ko može, a ko ne u Vladu Srbije, nije samo pitanje za Dačića već i za bivšeg predsednika Tadića.

Kakvo nas vreme čeka, svedoče procene stručnjaka da Srbija tokom ove i naredne godine mora da uštedi milijardu evra. Ima simbolike u tome što baš Piroćanac Boža Đelić poziva na uspostavljanje novog socijalnog ugovora. Zna dobro da će hiljade nezadovoljnih već krajem leta opsedati zgradu vlade. U tom smislu, valjalo bi Nemanjinu ulicu u Beogradu planski, makar na godinu-dve proglasiti slobodnom pešačkom zonom. Ionako će biti stalno zakrčena. Da makar srećnici koji imaju posao stignu na vreme.

Bilo bi dobro da neko Ivici Dačiću objasni da su glasovi prebrojani i da svoje populističko mahanje praznom puškom i pretnje Prištini nekakvim reciprocitetom ostavi za neku novu izbornu kampanju.

Do tada bi morao da objasni epilog spektakularnog hapšenja petorice pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, 4. maja u vreme izborne tišine. Naime, Albanci su uhapšeni zbog ubistva dvojice srpskih mladića 2001. godine. Krajem meseca, tačnije 30. maja, pušteni su na slobodu jer su se njihovi advokati pozvali na Zakon o amnestiji iz 2001. godine. Ta amnestija obuhvatila je sve naše državljane koji su u periodu od 1. januara 1999. do 31. maja 2001. godine na teritoriji opština Preševo, Bujanovac i Medveđa učinili krivična dela ili su osumnjičeni za akte terorizma ili udruživanja radi neprijateljske delatnosti. Znači, policija i pravosuđe nisu znali za amnestiju ili je valjalo za izbore? Albance su kod kuće stotine dočekale kao heroje. Ceh za ovakvu neozbiljnost plaćaćemo svi.

Mnogo je onih koji ovih dana nude različite recepte za obračun sa krizom. Tako, direktorka SBB-a izjavljuje da bismo mogli da pomognemo privredi „tako što ćemo je pustiti da radi". Ako dobro tumačim, ona pod tim podrazumeva potrebu da država redukcijom nepotrebnog administriranja i dobrim zakonima i propisima pomogne razvoj preduzetništva. Takođe, pretpostavljam da misli na istu onu državu koja je njenoj firmi praktično omogućila monopol u prodaji kablovske televizije i interneta. Lako je tako. 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage