Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

umesto nekrologa - Piše episkop bački dr Irinej

06. 06. 2012.

Crnogorac koji se ni sa kim nije „ćerao"

Jedan od najvećih teologa srpske crkve i države, protojerej-stavrofor Radovan Bigović, preminuo je prošle sedmice

Vest o iznenadnom upokojenju mnogima dobro znanog, a meni izuzetno dragog čoveka, sabrata i prijatelja, oca Radovana Bigovića - našeg Cuce - odjeknula je u mojim ušima i u mojoj duši kao grom iz vedra neba. Ipak, brzo sam došao sebi jer verujem, pa otud i znam, da čovekoljubivi Gospod jedini zna kada koga treba da prizove iz nebića u biće, a kad opet da ga iz ovozemaljskog života pozove k sebi, u duhovnu Zemlju živih i Zajednicu svetih.

Pokojnik je bio hrišćanin najšireg srca, srca u kojem je bilo mesta za sve i svakog: za jednovernu i jednokrvnu braću i sestre, za ljude drugih hrišćanskih veroispovesti, za ljude drugih vera, za ljude koji, iz svojih razloga, ne žele ili ne mogu da veruju u Boga, odnosno deklarišu se kao neverujući i - na kraju ili, pre će biti, na početku - za sve ljude i za sva bića.

Bio je pravi intelektualac, jedan od najmarkantnijih u našoj ogrubeloj sredini i to ne samo i ne toliko po svojim mnogobrojnim znanjima i širokoj kulturi uma nego još više po svom etosu, po svom ličnom integritetu i hrišćanskoj autentičnosti. Bio je odličan pravoslavni teolog i protagonista dijaloga, a iznad svega hrišćanin i sveštenik svečovečanskog zahvata i zamaha.

Bio je sav svoj, ukorenjen u sabornom biću svoje pravoslavne crkve i svog srpskog naroda, a istovremeno blizak i drag svima koji su ga poznavali ili sa njim radili. Imao je smisla i dara za istančan humor, pa mi neće zameriti što ću reći da je bio jedini meni poznati Crnogorac koji se ni s kim nije „ćerao" iako je uvek bio nepokolebljiv u svojim uverenjima i dosledan svom opredeljenju da služi Bogu i Crkvi, a samim tim - čoveku i svetu.

Ako je njegov odlazak preran za njegovu porodicu i za sve nas koji smo bili obogaćeni njegovim prisustvom i prijateljstvom, blagovremen je po premudrom promislu Božjem i ljubavi Njegovoj, nama nedokučivoj, a ipak tako opipljivoj u svemu, pa i u našem bolnom rastanku sa njim, utoliko pre što se u veri nadamo novom susretu sa njim i sa svima svetima, u svetlosti opšteg vaskrsenja i u večnoj zajednici Carstva Božjeg.

Večan mu spomen na nebu i među nama i hvala mu za sve što je bio, tvorio i govorio! 

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage