Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

BRIFING - Stojan Drčelić

13. 06. 2012.  - Autor: Piše: Stojan Drčelić

O predsedniku sve najgore

Na brzinu sklopljeno regionalno akciono jedinstvo da se novi predsednik bojkotuje, a Srbija ponizi direktno je proporcionalno suštinskom neprihvatanju i nemirenju dobrog dela ovdašnje intelektualne elite s činjenicom da je Nikolić predsednik države

Stojan
Stojan

Ko Srbiju danas gura u „magareću klupu"?

Lako je složiti se sa onima koji smatraju da je Nikolić svoju pobedu ipak dočekao nespremno i bez iskusnih savetnika, da je morao obazrivije i politički „namazanije" u prve intervjue i javne nastupe. Tim pre što je tokom oštre predizborne kampanje već bio okarakterisan kao prevrtljiv i nedosledan, potencijalno opasan i sa biografijom četničkog vojvode.

Nije bila potrebna preterana politička mudrost u predviđanju da će posle trijumfa od 20. maja biti odmah pritiskan da se izjasni o svakom skeletu iz ormara, da će biti pozvan da iznova raspakuje kabasti ratni bagaž iz devedesetih i da se bespogovorno prikloni onoj školi mišljenja koja smatra da su svi događaji na prostoru prethodne SFRJ već konačno istorijski ocenjeni, a dežurni krivci poznati i uglavnom na beogradskoj adresi. Prekrajanje već temeljno prekrojene istorije nije na agendi ni SANU, a kamoli Evrope i SAD.

U takvim okolnostima naivno je bilo očekivati predah od uobičajenih džentlmenskih 100 dana mira i nenapadanja. Kad predstavnici Lige socijaldemokrata saopštavaju da predsednika ne poštuju jer ga nisu izabrali Vojvođani, šta je prepreka svakom lideru eks-Ju regiona ili briselskom birokrati da ispali kako je Nikolić već prvo jutro, vezujući kravatu kao predsednik, doveo u sumnju evropsku orijentaciju Srbije. Zato će svaki nastup Tomislava Nikolića i ubuduće, što se tiče komšija, prevashodno Hrvata i Bošnjaka, biti najpre suočavanje sa njegovom biografijom, pa tek onda sa važnim državnim pitanjima.

Ali bilo bi isuviše površno nedolazak velike većine lidera okolnih zemalja na inauguraciju predsednika Srbije okarakterisati isključivo kao odnos prema liku i delu Tomislava Nikolića. Na brzinu sklopljeno regionalno akciono jedinstvo da se novi predsednik ispotiha bojkotuje, a Srbija, koliko je to moguće, ponizi direktno je proporcionalno suštinskom neprihvatanju i nemirenju dobrog dela ovdašnje političke i intelektualne elite s činjenicom da je Nikolić izabrani predsednik države.

Jedno je oprez kritičke javnosti i potreba da se funkcija predsednika republike posle Tadićevog soliranja vrati u striktne ustavne okvire, a sasvim drugo nepoštovanje predsedničke institucije, hvatanje za glavu i kuknjava pred ambasadorima te izražavanje otvorenog prezira prema Nikoliću i svemu što on predstavlja. Jer, sad predstavlja i Srbiju.

Posebno se teško na novog predsednika navikavaju oni koji su do pre nekoliko nedelja, svrstani iza ideje izborne neutralnosti, objašnjavali da je i gore - strateški bolje. Sad mnogi od njih deluju kao neprijatno iznenađeni, gotovo začuđeni. Nije, naravno, bilo moguće ono što je nemoguće: da Tadić izgubi, Nikolić ne pobedi, a ovajdi se demokratija u Srbiji. Izbori su završeni i predsednika ćemo ponovo birati jedne nedelje za pet godina. Nezadovoljstvo izbornim rezultatima ne može biti opravdanje za saučesništvo delova ovdašnje elite u sve agresivnijem pokušaju ponovne marginalizacije i smeštanja Srbije u balkansku magareću klupu.

Srećom da je glasanje za Jeremićev izbor za predsedavajućeg Ujedinjenih nacija obavljen u Njujorku, a ne u Krunskoj, u sedištu DS-a. Manje bi glasova od svojih dobio. Sad kurtoazno aplaudiraju, a mnogi su se potajno nadali fijasku i definitivnom političkom „padu mladog jastreba". Nema šta, borac je Vuk Jeremić.

Prema evidenciji Centra modernih veština, u novom sazivu Skupštine neće biti poslanika iz čak 94 opštine, što praktično znači da milion i trista hiljada ljudi koji u njima žive neće imati nikakvog predstavnika. Najviše poslanika dolazi iz Beograda, njih 119. Vidljiv je to putokaz za krajnje korisnike praktične politike i kud da se zapute i čemu da teže. Ne postaje se respektabilan lokalni političar bez jakih veza u Beogradu. Zato i nema nekih Pajtića ili Ješića u centralnoj Srbiji. A kad nema takvih, nema ni glasova. Ne mislim ja da se siromaštvo i problemi unutrašnjosti ne vide iz Beograda, ali mu to ipak dođe kao ptičja perspektiva. Valjda će se toga neko setiti u Demokratskoj stranci kad budu analizirali izborni neuspeh.

Izvor: PRESS NEDELJNIK

Tagovi

Nema komentara.

Ostavi komentar

antiRobotImage